Акватинта

Из Википедије, слободне енциклопедије

Акватинта (фр. aquatinte, нем. aquatintaradierung, енг. aquatint) је графичка техника дубоке штампе, при којој се плоча обрађује хемијским путем.

[уреди] Историјат

Творцем ове технике сматра се Жан-Батист Ле Пренс (1734-1781), који је по први пут представио 29 листова рађених овом техником на Салону 1769. године. Техника постаје брзо популарна, посебно у Француској, где се појављују вишебојни листови високог техничког савршенства.

Као изузетног представника ове технике можемо навести Франциска Гоју (1746-1828), са као примером његовим познатим циклусом "Ужаси рата". Гојине акватинте су настале према добро простудираним цртежима лавираним тушем, а њихова изражена гранулација је важан ликовни чинилац њихивог обликовања. Међу савременијим уметницима, овом техником су се користили и [Камиј Писаро]] (1830-1903), Жорж Руо (1871-1958) или Џони Фридландер (1912-1992).

[уреди] Принцип

Код акватинте, исполирана метална плоча се напрашује прахом смоле (асфалта и колофонијума) који се затим подргује топљењу а након тога иулаже деловању киселине. Покривањем светлијих делова графичке слике битуменском превлаком се продужује процес нагризања плоче и постиже све израженији степен зацрњења. Уметник је у стању да помоћу ове технике изгради графичку слику богату тонским градацијама, од најсветлијих до максимално заштићених тонова.

По својој изражајности, акватинта подсећа на технику лавирања.

[уреди] Литература

1. Џевад Хозо, Умјетност мултиоригинала, Прва књижевна комуна Мостар, 1988.