Акватинта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пример технике акватинте Жан Батист Ле Пранс, Колевка (1769)
Франциско Гоја, Из циклуса Ужаси рата (1810-1815)

Акватинта (фр. aquatinte, нем. aquatintaradierung, енгл. aquatint) је графичка техника дубоке штампе, при којој се плоча обрађује хемијским путем.

Историјат[уреди]

Творцем ове технике сматра се Жан-Батист Ле Пренс (17341781), који је по први пут представио 29 листова рађених овом техником на Салону 1769. године. Техника постаје брзо популарна, посебно у Француској, где се појављују вишебојни листови високог техничког савршенства.

Као изузетног представника ове технике можемо навести Франциска Гоју (17461828), са његовим познатим циклусом „Ужаси рата“. Гојине акватинте су настале према добро простудираним цртежима лавираним тушем, а њихова изражена гранулација је важан ликовни чинилац њихивог обликовања. Међу савременијим уметницима, овом техником су се користили и Камиј Писаро (18301903), Жорж Руо (18711958) или Џони Фридландер (19121992).

Принцип[уреди]

Код акватинте, исполирана метална плоча се напрашује прахом смоле (асфалта и колофонијума) који се затим подвргава топљењу а након тога излаже деловању киселине. Покривањем светлијих делова графичке слике битуменском превлаком се продужује процес нагризања плоче и постиже све израженији степен зацрњења. Уметник је у стању да помоћу ове технике изгради графичку слику богату тонским градацијама, од најсветлијих до максимално засићених тонова.

По својој изражајности, акватинта подсећа на технику лавирања.

Литература[уреди]

1. Џевад Хозо, Умјетност мултиоригинала, Прва књижевна комуна Мостар, 1988.

Спољашње везе[уреди]