Акинџије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Двојица акинџија у бици на Мохачу

Акинџија (тур. Akıncılar) је био припадник лаке коњице у Османском царству. Акинџије су били јединица која је прва ступала у борбу у биткама и били су познати по својој неустрашивости на бојном пољу.

"Били су распоређени по крајиштима која су називана серхат (крајина), имали су савршену организацију. Свако крајиште имало је своје акинџије, а оне свога акинџијског бега, обично санџакбега дотичног санџака. Он је заповиједао свим акинџијама једне пограничне провинције... Акинџије су постојале само у граничним областима Европске Турске..." [1]

Њихов главни задатак је био да деморалишу и поколебају противника и да унесу конфузију међу његове редове. Нападали су у групама, уз велику буку користећи лук и стрелу као главно оружје а нису престајали да одапињу стреле ни код повлачења. Могли су да победе и тешку коњицу јер је њихово наоружање било лако, а њихови коњи брзи и окретни, за разлику од снажних, али тромих коња тешке коњице. Такође су носили и мачеве.

Због покретљивости, акинџије су такође били коришћени као извидница и претходница с циљем да се терорише и заплаши локално становништво пре доласка главних отоманских војних снага.

Одреде акинџија су предводиле одређене породице. Најпознатије акинџије су били породице Малкочоглу (тур. Malkoçoğlu), Турханли (тур. Turhanlı) и Михали (тур. Mihalli).

Референце[уреди]

  1. Челеби, Евлија] (1967). Путопис, одломци о југославенским земљама, pp. 583. Сарајево: Свјетлост. 

Спољашње везе[уреди]