Аки Каурисмеки

С Википедије, слободне енциклопедије
Аки Каурисмеки
Лични подаци
Пуно имеАки Олави Каурисмеки
Датум рођења(1957-04-04)4. април 1957. (67 год.)
Место рођењаОриматила, Финска, Финска
Веза до IMDb-а

Аки Олави Каурисмеки (фин. Aki Olavi Kaurismäki) О овој звучној датотеци Аки Каурисмеки (помоћ·инфо) је фински филмски сценариста и режисер. Рођен је 4. априла 1957. године. Његове филмове одликује специфичан визуелни стил, који подсећа на француске филмове снимљене шездесетих и седамдесетих година 20. века. Радња у филмовима Каурисмекија обично је врло једноставна, а карактерише је атмосферична глума у необичном амбијенту. Готово сви филмови дешавају се у главном граду Финске, Хелсинкију. Специфичан хумор, такође је карактеристика филмова који носе потпис Акија Каурисмекија. Познат је и као велики противник дигиталне кинематографије.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Завршио је студије медија на Универзитету Тампере. Каријеру у филмској индустрији започео је као глумац и коредитељ у филмовима свог брата, Мике Каурисмекија[2]. Свој деби је остварио режирајући филм Злочин и казна, 1983. године. У овом филму адаптирао је чувени роман Фјодора Достојевског. Пажњу светске јавности скренуо је на себе филмом Лењинградски каубоји иду у Америку (1989). На Каурисмекија су утицали француски редитељи Жан Пјер Мелвил и Роберт Бресон. Поједини аналитичари препознали су у његовим филмовима утицај Рајнера Фасбиндера, што је Каурисмеки демантовао изјавивши да је пар Фасбиндерових остварења погледао тек када је снимио већину својих филмова. Хумор је веома важан у Каурисмекијевим филмовима и може се упоредити са хумором који се провлачи кроз филмове Џима Џармуша. Називају га и „ауторским режисером“, јер у филмовима показује лични поглед на тему филма и уметност уопште. Глума у његовим филмовима је редукована, дијалози су кратки, једноставни, али изречени на беспрекорном финском књижевном језику. Глумци не показују много емоција, ретко се смеју, али нису ни тужни, увек очекују најгоре и готово увек пуше. Једно од Каурисмекијевих правила је да филм не сме бити дужи од 90 минута. Већина његових филмова траје око 70 минута, што је по његовом мишљењу идеална дужина за филм. Све филмове снимио је камером „тридесетпетицом“. Дигиталну кинематографију назива „ђавољим изумом“ и изјавио је да је никада неће користити.[3]

Награде и протести[уреди | уреди извор]

Филм Акија Каурисмекија Ариел 1988. приказан је на 16. Московском међународном фестивалу и освојио награду FIPRESCI. Највише похвала и награда Каурисмеки је добио за филм Човек без прошлости, који је освојио Гран при и награду независног жирија на Канском филмском фестивалу 2002[4]. године и био номинован за награду Оскар у категорији Најбољи страни филм 2003. Каурисмеки је одбио да присуствује свечаности доделе Оскара, тврдећи да не жели да борави у земљи која је у ратном сукобу. Његово следеће остварење Светло у сумраку такође је било номиновано за финског кандидата у категорији најбољи страни филм, али је овог пута одбио и саму номинацију, изјавивши да је овај чин протест против стране политике тадашњег председника Сједињених Америчких Држава, Џорџа Буша. Године 2002, Аки Каурисмеки солидарисао се са иранским колегом Абасом Кијаростамијем, који није добио америчку визу за присуство на 40. њујоршком филмском фестивалу и бојкотовао овај фестивал.[5]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Играни филмови[уреди | уреди извор]

Филмови које је режирао Аки Каурисмеки
Год. Српски назив Изворни назив
1983. Злочин и казна Rikos ja rangaistus
1985. Calamari Union
1986. Сенке у рају Varjoja paratiisissa
1987. Хамлет улази у посао Hamlet liikemaailmass
1988. Ariel
1989. Девојка из фабрике шибица Likaiset kädet
1989. Лењинградски каубоји иду у Америку Leningrad Cowboys Go To America
1990. Унајмио сам плаћеног убицу I Hired a Contract Killer
1992. Боемски живот La Vie de Bohème
1994. Чувај своју мараму, Татјана Take Care of Your Scarf, Tatiana
1994. Лењинградски каубоји сусрећу Мојсија Leningrad Cowboys Meet Moses
1996. Плутајући облаци Drifting Clouds
1999. Juha
2002. Човек без прошлости Mies vailla menneisyyttä
2006. Светло у Сумраку Lights in the Dusk
2011. Авр Le Havre

Документарни филмови[уреди | уреди извор]

  • 1981. Saimaa-ilmiö
  • 1994. Total Balalaika Show

Кратки филмови[уреди | уреди извор]

  • 1986. Rocky VI (8 min)
  • 1987. Thru the Wire (6 min)
  • 1987. Rich Little Bitch (6 min)
  • 1987. L.A. Woman (5 min)
  • 1991. Those Were The Days (5 min)
  • 1992. These Boots (5 min)
  • 1995. Oo aina ihminen (5 min)
  • 1996. Välittäjä (4 min)
  • 2002. Dogs Have No Hell - епизода у омнибусу Ten Minutes Older: The Trumpet (Десет минута старији: Труба)
  • 2004. Bico - епизода у омнибусу Visions of Europe (Визије Европе)
  • 2006. The Foundry - епизода у омнибусу To Each His Own Cinema

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Аки Каурисмаки на порталу Филмски.рс Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2014)приступљено 12.12.2014.
  2. ^ The Official Site of Mika Kaurismaki(језик: енглески)приступљено 12.12.2014.
  3. ^ РТС циклус филмова Акија Каурисмекија Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2014)приступљено 12.12.2014.
  4. ^ Festival de Cannes Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2014)(језик: енглески)приступљено 12.12.2014.
  5. ^ The New York Times: One Visa Problem Costs a Festival Two Filmmakers (језик: енглески)приступљено 12.12.2014.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Аки Каурисмеки на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аки_Каурисмеки&oldid=26012031”