Акомодација ока

Из Википедије, слободне енциклопедије

Акомодација ока или визуелна акомодација је физиолошки процес којим се постижу повољни оптички услови да би око могло да идентификује осмотрене просторне објекте. Процес се састоји од опажаја предмета у периферним дијеловима видног поља (око 0.1 секунди), помјерања слике у самом оку да се доведе у осу осматрања ока (око 0.2 с), времена потребног за добијање јасне слике (0.07 с) и препознавања објекта (0.5-1 с).

Сходно томе укупно вријеме акомодације ока у најбољем случају износи 1 секунд. Ако је потребно да се изврше неке радње у вези са опажајем мртво вријеме треба повећати за 0.5 с за одлуку о дјеловању и њено извршење.

Литература[уреди]