Актиномикоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Актиномикоза
лат. Actinomycosis
Класификација и спољашњи ресурси

Пацијент са актиномикозом на десној страни лица
ICD-10 A42.
ICD-9 039
DiseasesDB 145
eMedicine med/31
MeSH D000196

Актиномикоза (лат. actinomycosis) је ретка хронична инфективна болест коже и поткожног ткива, коју изазивају бактеријеактиномицете (Actinomyces israelii, Actinomyces gerencseriae и Propionibacterium propionicus).[1] Најчешће се јавља код одраслих мушкараца.

Етиологија[уреди]

Болест изазивају аспорогене грам-позитивне анаеробне бактерије из родова Actinomyces или Propionobacterium (најчешће A. israelii).[2] Због своје филаментозне структуре ова бактерија је дуго времена погрешно сврставана међу гљиве. Припада сапрофитној флори човека и животиња и најчешће се налази у устима, ждрелу и дебелом цреву. Да би се болест манифестовала, бактерија се мора наћи у анаеробним условима што се дешава најчешће при повредама, екстракцији (вађењу) зуба, хируршким захватима и сл.[3]

Већина ових инфекција су полимикробне, при чему се из лезија често изолују и друге бактерије (орални анаероби, стафилококе, стрептококе или ентеробактерије). У цервикофацијалном облику болести најчешће улазно место је кариозни зуб; у торакалном облику болест је последица аспирације оралног секрета; у абдоминалном облику она настаје услед оштећења слузокоже дивертикула или слепог црева или настаје након трауме (повреде); у локализованом карличном облику актиномикоза је компликација одређених типова интраутериних контрацептивних уложака.

Ширење из примарне локализације је ретко, а углавном се дешава путем крви из примарног жаришта инфекције.

Клиничка слика[уреди]

Болест се јавља у неколико облика: цервикофацијални, торакални, абдоминални, генерализовани и карлични.

Цервикофацијални облик се манифестује променама у пределу главе и врата у виду тврдих, тамноцрвених инфилтрата који се распадају и апсцедирају. Бројни чиреви се дренирају преко фистула. Из њих се цеди лепљив, гнојни садржај непријатног мириса, у коме се налазе карактеристичне жуте сумпорне грануле.[4] Промене захватају и образе, језик, ждрело, пљувачне жлезде, кости лобање, мождане опне или мозак итд.

У абдоминалном облику инфицирана су црева (обично слепо и дебело) и перитонеум. Карактеристични су бол, температура, повраћање, дијареја или опстипација и губитак тежине. Појављује се једна или више абдоминалних маса, уз знакове парцијалне опструкције (затвора) црева. Могу се такође развити синуси и фистуле.

У торакалном облику су захваћена плућа и болест личи на туберкулозу. Инфекција се може значајно проширити и пре појаве бола у прсима, температуре и продуктивног кашља.

У генерализираном облику инфекција се хематогено (путем крви) шири у кожу, пршљенове, мозак, јетру, бубреге, мокраћовод и карличне органе код жена. Јављају се симптоми попут крстобоље, главобоље, бола у трбуху и сл.

Локални карлични облик болести се јавља најчешће код жена. Симптоми укључују исцедак из материце уз болове у карлици или доњем делу трбуха.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза актиномикозе се поставља на основу клиничке слике, рентгенских снимака и микробиолошких испитивања - доказом колоније узрочника (тзв. друза) у гноју, биоптичном и аспирацијском материјалу.[4][5]

У гноју или ткиву, микроорганизми изгледају као замршене накупине разгранатих и неразгранатих таласастих филамената или као сумпорне грануле. Оне се састоје од централне масе замршених бактеријских филамената, ћелија гноја и дебриса, са средњом зоном испреплетених филамената. Централну зону окружује спољашња зона са зракасто распоређеним хијалиним и рефрактивним филаментима, који се боје еозином али су позитивни у бојењу по Граму.

Лечење[уреди]

Болест напредује споро. Прогноза директно зависи од времена успостављања дијагнозе. Најповољнија је код цервикофацијалног облика и све је лошија почевши од торакалног, преко абдоминалног до генерализованог облика. Ток болести зависи од проширености инфекције и њеног трајања до дијагнозе.

Лек избора код актиномикозе је пеницилин G, који се даје у великим дозама. Након 6-8 недеља прелази се на пеницилин V. Лечење обично траје између три и осам месеци у зависности од тежине случаја. Код особа преосетљивих на пеницилин препоручују се адекватне дозе тетрациклина, рифампицина, еритромицина и др. Хируршка терапија подразумева инцизију и дренажу чирева и ексцизију фиброзних промена.[4]

Терапија се наставља неколико недеља након привидног излечења. Терапијске шеме се могу и проширити како би обухватиле и друге микроорганизме који су евентуално изоловани из лезија. Непотврђени извештаји указују да би у одређеним случајевима могла бити корисна терапија хипербаричним кисеоником.

Болест код животиња[уреди]

Актиномикоза код мачке

Актиномикоза се јавља код стоке и других животиња, а болест је позната под именом грбава вилица (енгл. lumpy jaw). Етиологија имена је повезана са чињеницом да се на глави и врату инфицираних животиња јављају велике израслине у виду апсцеса.

Патолог Ото Болингер је 1877. године доказао код стоке присуство бактерије Actinomyces bovis, а недуго након тога је Џејмс Израел открио бактерију Actinomyces israelii код људи.

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Bowden GHW: Actinomycosis in: Baron's Medical Microbiology, 4th edition, University of Texas Medical Branch 1996, ISBN 0-9631172-1-1
  2. ^ Ryan KJ & Ray CG: Sherris Medical Microbiology, 4th edition, McGraw Hill 2004, ISBN 0-8385-8529-9
  3. ^ „Актиномикоза (Actinomycosis)“ Приступљено 16. 12. 2007.. 
  4. ^ а б в „Актиномикоза (Actinomycosis)“ Приступљено 16. 12. 2007.. 
  5. ^ „Актиномикоза“ Приступљено 16. 12. 2007.. 



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).