Акутни висински едем плућа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Акутни висински едем плућа
лат. Oedema pulmonis acuta
Класификација и спољашњи ресурси

Рендген снима акутног висинског едема плућа
ICD-10 J81.
ICD-9 514 518.4

Акутни висински едем плућа, (лат. Oedema pulmonis acuta), (енгл. High altitude pulmonary edema (HAPE)) је несрчани облик едема плућа који се јавља у неаклиматизованих особа најчешће као последица брзог успона на висину.[1] Такође се јавља и у аклиматизованих, становника који стално живе на високим планинама, након неколико недеља њиховог боравка на малим висинама. Ако се акутни висински едем плућа правовремено и правилно не лечи, његове последице су фаталне, и најчешћи су узрок смрти код синдрома висинске болести, која најчешће претходи појави акутном висинском едему плућа.

Етиологија[уреди]

Највероватнији узрок акутног висинског едема плућа је комбинација хипоксијом индуковане плућне хипертензије и повећане пропустљивости ендотела плућних капилара.

Одликује се; повишеним притиском у плућној артерији, нормалним притиском пуњења крвљу леве преткоморе и нормалном функцијом срчаних комора.

Акутном висинском едему плућа често претходи висинска болест, мада се у већини случајева акутни висински едем плућа дешава без пратеће појаве симптома висинске болести. Иако је учесталост акутног висинског едем плућа релативно ниска, њен утицај може бити значајана због озбиљне прогнозе и потребе за брзом евакуацијом (на нижу надморску висину).[2][3]

Епидемиологија[уреди]

Све веће учесталости акутног висинског едема плућа, као резултат масовног боравака људи на екстремним висинама (>3.500 метара), мотивисала је многе организације (ово је постер једне од њих), да формирају базу података, за истраживање и превенцију ове болести[4]

Висински едем плућа у неаклиматизованих особа зависи од интензитета хипоксичног стреса и присуства фактора ризика, међу којима су најзначајнији, они који повећавају притисак у плућној артерији, независно од хипоксије. Хипоксични стрес зависи пре свега од брзине успона и достигнуте висине, али такође може бити погоршан периодичним дисањем током спавања и употребом лекова који депримирају центар за дисање.[3]

Фактори ризика Индивидуалне карактеристике
  • У Колораду, на пример код особа на скијању, на висини од (1.828 до 3.047 метара), инциденца је -1/10.000. На планини (енгл. Mt. McKinley) на висини од (6.192 метара), код алпиниста је инциденца -1/50.[5]
  • Због повећане изложености ризицима који проистичу из оперативне употребе војника, учесталост -акутног висинског едема плућа код ове популације је нешто већа. На пример, у неким јединицама индијске армије на висини од (3.352 до 5.485 m), током Кинеско-индијски конфликт (1962 - 1963), инциденца је била јако висока и износила 15/100.[5]
  • Учесталост акутнг висинског едема плућа у становника који живе на великим висинама, а који се враћају на ту висину након њиховог краћег боравка (неколико седмица) на малим висинама, понекад је и до 20% у неким ризичним групама као што су деца и адолесценти.[5]
  • Висински едем плућа у неаклиматизованих особа, обично почиње у прва два до четири дана после брзог успона на висину већу од 2.438 метара, и на почетку друге ноћи спавања на великим висинама.[5]
  • Висински едем плућа може да настане и у аклиматизованих особа које се брзо пењу са велике висине на још већу висину. Када симптоми постану очигледни, висински едем плућа може напредовати веома брзо, и за мање од 12 часова прећи у кому и смрт.[5]

Патофизиологија[уреди]

Узорак дела ткива плућа, на коме се види едемом изливена течност у алвеолама (розе обојен садржај алвеоле). Капилари у алвеоларном септуму су проширени са знацима конгестије. На препарату се виде и црвена крвна зрнца, по неки макрофаг и неке карактеристике упале плућа.

Висином изазване промене у циркулацији плућа, карактерише плућна хипертензија, због повећаног отпора у плућним артеријама. Адаптивна функција ових промена је нејасна, али то може да побољша вентилацију и обезбеди одговарајућу перфузију. Вредност повећања притиска у плућним артеријама је донекле сразмерна величини хипоксије, и сви чиниоци који смањују ниво кисеоника у крви имају тенденцију да преувеличају повећање артеријског притиска у плућима. У те чиниоце спада и физичко вежбање, изложеност хладноћи и апнеја за време спавања, који су слични онима на висини.[6]

Плућни едем је абнормална акумулација течности у интерстицијалном или алвеоларном простору плућа. Накупљање течности настаје из више разлога, али се може објаснити и као последица ометања нормалног обима кретања и изједначавања притиска течности у плућима. То подразумева промене у хидростатском или онкотском притиску око алвеоларне мембране у интерстицијуму или због промене пропустљивости алвеоларне мембране, што у таквим условима омогућава да се течност креће из капилараног у алвеоларни простор у алвеолама.[7]

Количина интерстицијалне течности у плућима човека износи око 20% укупне масе плућа, док у случају едема она расте на 30%. За разлику од интерстицијума у алвеоле може ући много више течности што узрокује интраалвеоларни едем. У том случају количина течности у алвеолама може бити већа од 500-1000% од нормалне количине интерстицијалне течности.[8]

Клиничка слика и дијагноза[уреди]

На почетку поремећаја, манифестација акутног висинског едема плућа су често, суптилне, неспецифичне и маскиране су симптомима висинске болести.[9]

Акутни едем плућа у почетку се испољава као ненпродуктивни кашаљ који се може пратити; диспнеја након напора, умор и општа слабост, на које се надовезује смањена толеранција на физичка напрезања и продужење времена потребног за опоравак, после физичких напора.[2]

Појава тахикардије и тахипнеје (убрзаног рада срца и дисања) у току мировања и цијаноза (плаветнило) усана јасно одваја особе са акутним висинским едемом плућа, од осталих особа на истој висини (што може бити од значаја за дијагностику).

Како плућни едем напредује, кашаљ може постати продуктивнији, пенушав, понекад са бледо розе испљувком. Дисање постаје чујно све до јакок шиштања (које се чује и без стетоскопа).

Ортопнеја се може јавити код око (20%) особа. Прогресија хипоксије изазива даљу прогресју диспнеје и цијанозу. Гасне анализе концентрације кисеоника у артеријској крви, показују значајан пад концентрације кисеоника и изражену хипоксију, са благо повећаним pH вредностима.

Психичко стање болесника се погоршава, јавља се дезоријентација, понекад праћена живописним халуцинацијама. Коначно ако изостане терапија, због јако редукованог дисања настаје, кома и смрт.

Благо повишена температура (37.8 °C) и блажи пораст белих крвних ћелија може бити присутна у акутном висинском едема плућа. Зато се до 1960. акутни висински едем плућа често погрешно дијагностиковао као упала плућа, на основу налаза на плућима, високе температуре и леукоцитозе.

Рендгенокрафија грудног коша, показује неуједначен интерститицијални, или алвеоларни инфилтрат плућа. Инфилтрт може бити израженији у средишњим делу десне аурикуле. Крвни судови плућа могу бити проширен, али срцана сенка нормалне величине.

Електрокардиографија често показује тахикардију (убрзан рад срца) померање срчане осе, у смеру казаљке на сату, инверзију Т-таласа у прекордиалним одводима и нижи ниво Р зубаца.

Поуздана дијагноза акутног висинског едема плућа, заснива се на знацима и симптоми класичног едема плућа, променама парцијалног притиска кисеоника у артеријској крви, и настанак симптома болести из „пуног здравља“.

Основни симптоми акутног висинског едема плућа и други симптоми изазвани висином [10], [11], [12]
Назив Клиничка слика (знаци и симптоми)
APO.jpg

Акутни висински едем плућа[уреди]

(енгл. High Altitude Pulmonay Edema) (HAPE)

Карактерише се следећим симптомима и знацима;[13]

  • Диспнеја у мировању.
  • Кашаљ
  • Слабост или умањена физичка способност.
  • Стезање у грудима или загушење
  • Знаци (најмање два);
Visinska bolest.jpg

Акутна висинска болест[уреди]

(енгл. Acute Mountain Sickness) (AMS)

Болест се карактерише следећим симптомима;

У клиничкој слици акутног висинског едема плућа морају бити присутна најмање два симптома и најмање два знака (наведена у горњој табели). Применом ове међународно признате табеле раних знакова и симптома акутног висинског едема плућа, и немедицинско особље може са великом поузданошћу препознати симптоме, суптилних и неспецифичних облика акутног висинског едема плућа, и висинске болести. Честа превентивна контрола здравља особа на висини, као и праћење сумњивих случајева је неопходно како би се спречила брза појава и прогресија акутног висинског едема плућа и могућа појава коме и смрти. Свако кашњење у дијагностици и лечењу прогресивног плућног едема на висини обично доводи до смрти.

Диференцијална дијагноза[уреди]

При постављању дијагнозе акутног висинског едема плућа, диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести;[2]

  • Упала плућа (пнеумонија)
  • Конгестивна срчана инсуфицијенција,
  • Емболија плућа и
  • Тровање. Код одређених професија и војника, не треба искључити могућност респираторне интоксикације хемијским материјама, бојним отровима итд.

У прошлости прављене су грешке у диференцијалној дијагнози, када је акутни висински едем плућа, погрешно дијагностикован као упала пућа и сходно томе лечен на неодговарајући начин, антибиотицима, што је доводило до непотребних грешака и смрти оболелих особа.

Терапија[уреди]

Терапија акутног висинског едема плућа заснива се на следећим принципима; [14], [15]

Спуштање на нижу надморску висину[уреди]

Основа лечења акутног висинског едема плућа треба бити спуштање болесника на нижу висину испод нивоа на коме су симптоми почели, али то не може увек бити практично спроведено, због конфигурације терена на планини, неповољних метооролошких услова, краткоће времена за спуштање (због пешачења) итд. Зато је спуштање за 500-1000 метара обично довољно. Лакши случајеви могу се излечити на нижим висинама, а тежи, или случајеви код којих и поред примењене терапије долази до погоршања симптома треба трајно спустити на почетну надморску висину.

Повећање концентрације кисеоника у удахнутом ваздуху и артеријама[уреди]

Са терапијом кисеоником, се започиње, увек када је то могуће у што краћем времену од почетка симптома, поремећаја. Кисеоник се примењује преко кисеоничке маске или носне каниле, са протоком од 2 до 4 л/мин., (код лакших случајева) и 4 до 6 по л/мин. (код средње тешких и тешких облика).

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Хипербарична врећа

У одсуству кисеоника, може се применити преносна, платнена, хипербарична врећа (која се у задње време све више употребљава у бројним експедицијама на Хималајима). У комори димензија (2,13 метара у дужину и 0,54 метара у ширину) стварају се услови барометараског притиска који су еквивалентни барометарском притиску на висини која је за око 2.000 метара нижа од достигнуте. Коморе се надувавају атмосферским ваздухом, специјалном пумпом до притиска који је већи од амбијенталног за 105-220 mmHg. Ваздух у барокомори се може обогатити додавањем свежег ваздуха, али и кисеоником, а угљен-диоксид уклања апсорбером (сода-лајм), што додатно повећава учинак терапије. Коришћењем ниског протока кисеоника у овим коморама штеде се количине драгоцених залиха кисеоника на планини.

Код тежих облика акутног висинског едема плућа, примењује се и асистирано дисање са позитивним притиском, употребом амбу-балона, или у изузетним хитним стањима, и применом методе вештачког дисања уста на уста, што додатно може повећати садржај кисеоника у артеријској крви.

Норамилизација притиска у плућним артеријама[уреди]

Примена нифедипина (у облику таблета), може да смањи притисак у плућним артеријама чак и до 30% у року од 30 минута и доста је се ефикасно примењује у лечењу акутног висинског едема плућа, као и у профилакси (спречавању) његове појаве. Нифедипин се примењује у дози од 10 mg, сублингвално (под језик) или 20 mg орално (гутањем). Доза од 10 mg сублингвално се примењује, у наставку терапије, на 15 до 20 минута, ако не дође до повлачења симптома. Доза од 20 mg перорално се понавља дугорочно на сваких шест часова док се акутни едем плућа и артеријска сатурација кисеоником не врати у нормалу. Нифедипине не треба користити уместо, допунског удисања кисеоника, или третман у хипербаричној комори, (и користи се само као допунска терапија на одговарајући начин), јер нифедипин може изазвати системску хипотензију, у току лечења у хипербаричној врећи, што правилним дозирањем и применом треба спречити.

Превенција[уреди]

Процес првенције акутног висинског едема плућа предвиђа пре свега правилно спроведену аклиматизацију, како не би дошло до појаве висинске болести (у току које настаје акутни висински едем плућа), као последица лоше спроведене аклиматизације, и састоји се из следећих мере и поступака:[16]

  • Треба избегавати летове или вожњу, директно на високе нивое (почетна висина, успона мора бити испод (3.048 метара) одакле се наставља успон ходањем.
  • Ако се на високу надморску висину долази директно авионом или аутом први дан треба избегавати телесне напоре и даљи успон.
  • Ако је задата висина изнад (3.048 метара), повећање висине на би требало да буде веће од (305 метара) дневно, а након сваки (915 метара) успона потребан је дан одмора.
  • „Пењи се високо, спавај ниско“ је алпинистичка узречица и савет који дефинише да се након успона од (305 метара) у току дана, треба предвече, вратити на спавање на нижим висинама.
  • У случају појаве почнетних симптома висинске болести, на умереним висина, треба привремено стати са даљим успоном или ако су израженији, одмах започети спуштање на нижу висину.
  • Ако се симптоми интензивирају, обустаавља се дањи успон и одмах се започиње са спуштањем.
  • Треба имати у виду да различити људи имају и различиту способност аклиматизације на различитим висинама. Таквим особама се ограничава даљи успон све до правилно спроведене аклиматизације.
  • Употреба течности мора бити редовна и контролисана. Аклиматизација је често праћен губитком течности, тако да постоји могућност појаве симптома дехидратације. Унос течности, за правилну хидратацију мора да буде најмање 3-4 литара дневно, а измокравање урина стално и обилно.
  • По доласку на задату висину не треба се превише напрезати. Све активности треба обавњати у току дана и избегавати дуга спавања јер се током спавања, погоршавају симптоми висинских поремећаја и акутног висинског едем плућа.
  • Употребу дувана, алкохола и дроге, треба искљчити.
  • Употреба седатива, барбитурата, и других лекова за спавање се не препоручује, јер ови лекови утичу на даље смањење респираторних функција током спавања, што може резултовати погоршањем симптома.
  • Исхрана на висини мора бити богата угљеним хидратима (са више од 70% калорија из угљених хидрата).

Ако и поред свих предузетих мера, поједине особа, не испољавају знаке адаптације или правилне аклиматизације на достигнутој висини, већ развииајају почетне симптоме висинске болести и акутног едема плућа, таквим особама се забрањује даљи успон. Такву особу у присуству пратиоца треба што пре спустити на почетну висину, на којој није испољавала симптоме поремећаја у организму.

Прогноза[уреди]

Ако се симптоми акутног висинског едема плућа не препознају правовремено, и не примени одговарајући начин лечења, може брзо завршити смрћу Правилни терапија обично брзо санира синдроме болести и спречва настанак трајних последица.[2]

Иако многе особе које су имале у анамнези акутни висински едем плућа, током ранијих успона, могу накнадно да бораве на висини без посебних потешкоћа, уколико се правилно аклиматизују, али треба имати у виду да код њих постоји висока стопа могућих рецидива.

Особе излечене од акутног висинског едема плућа могу се вратити на своје дужности, на висину, кад се артеријска сатурација кисеоником у њиховом организму на одговарајући начин повећа. Због могућег повећања притиска у артеријама плућа, ове особе треба да ограниче своје физичке активности на висини, (првих 10 дана до 2 недеље), а према потреби лече се и применом профилактичких доза нифедипина, након накнадног излагања променама висине. Особе код који се понавља акутни висински едем плућа, са или без профилактичке терапије, треба сматрати, трајно ограничено способним, за физичка напрезања и боравак на висини.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ ((en))Roach, James M.; Schoene, Robert B. (2002). „High-Altitude Pulmonary Edema“. In Pandolf, Kent B.; Burr, Robert E.. Medical Aspects of Harsh Environments. 2. Washington, DC. стр. 789–814. OCLC 64437370 Приступљено 1. 2. 2010.. 
  2. ^ а б в г Hornbein & Schoene 2001, стране 797
  3. ^ а б Pandolf, Kent B.; R. E. Burr (2002). Medical Aspects of Harsh Environments. Government Printing Office. стр. 815–. ISBN 978-0-16-051184-4. 
  4. ^ ((en))The International HAPE Database Посећено април 2010.
  5. ^ а б в г д ђ Allen Cymerman, Ph.D. and Paul B. Rock, Medical problems in high mountain environments, A Handbook for Medical Officers, US Army -Research Institute of Environmental Medicine Natick, Massachusetts 01760-5007, February 1994
  6. ^ ((en)) Maggiorini M, Mélot C, Pierre S, et al. (April 2001). „High-altitude pulmonary edema is initially caused by an increase in capillary pressure“. Circulation 103 (16): 2078–83. PMID 11319198. , Приступљено 01. 2. 2010.
  7. ^ Swenson ER, Maggiorini M, Mongovin S, et al. (May 2002). "Pathogenesis of high-altitude pulmonary edema: inflammation is not an etiologic factor". JAMA 287 (17): 2228–35. doi:10.1001/jama.287.17.2228. PMID 11980523.
  8. ^ Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb 1990.
  9. ^ Luks AM (2008). "Do we have a 'best practice' for treating high altitude pulmonary edema?". High Altitude Medicine & Biology 9 (2): 111–4.
  10. ^ ((en))Altitude or Mountain Sickness, Приступљено 27. 1. 2010.
  11. ^ High Altitude Medicine and Physiology, Ward Milledge, West, Chapman and Hall, New York, 1995.
  12. ^ ((en))The Lake Louise Consensus on the Definition of Altitude Illness, Приступљено 28. 1. 2010.
  13. ^ ((en))HAPE (High Altitude Pulmonary Oedema), Приступљено 24. 1. 2010.
  14. ^ ((en))Altitude Illness - Pulmonary Syndromes на eMedicine Specialties, Приступљено 03. 2. 2010.
  15. ^ ((en))Altitude Illness - Cerebral Syndromes: Treatment & Medication на eMedicine Specialties, Приступљено 03. 2. 2010.
  16. ^ ((en)) Outdoor Action Guide to High Altitude: Acclimatization and Illnesses, Приступљено 27. 1. 2010.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).