Алавантићева афера

Алавантићева афера је био покушај војног пуча против режима Александра Обреновића. Организовале су га присталице династије Карађорђевић. Име је добила по службенику шабачког среског начелништва и агенту принца Петра, Радомиру Милинковићу Алавантићу.

Припрема и покушај пуча[уреди | уреди извор]

У ноћи између 20. и 21. фебруара 1902. он је, преобучен у генералску униформу, са још четворицом присталица дошао у Шабац и покушао да заузме Окружно начелништво. Покушај је осујећен, а Алавантић је погинуо у сукобу са жандарима.

Идеја о војном пучу кренула је вероватно од принчевог представника у Бечу, Јаше Ненадовића и руског обавештајног центра у Букурешту, са пуковником Грабовим на челу. Они се нису надали успеху Алавантићевог упада, али су рачунали са утиском који је он морао изазвати. Карађорђевићевци и руска тајна полиција сматрали су да је, после лажне трудноће краљице Драге, династичко питање у Србији отворено и да краља Александра на власти одржавају још само радикали који су се после Априлског устава окупили око њега.

Последице афере[уреди | уреди извор]

Алавантићева афера је имала циљ да пробуди неповерење и посеје заваду између радикала и краља Александра. На судском процесу поводом афере осуђени су само они који су непосредно учествовали у самом препаду, док представници опозиције нису позвани на одговорност. Иако неозбиљно припремљен и изведен, покушај војног преврата узнемирио је краља Александра и задао нови удар режиму и његовој борби са опозицијом.

Литература[уреди | уреди извор]

Ж. Живановић, Политичка историја Србије 1853-1903, 4, Бг 1925;
А. Раденић, Прогони политичких противника у режиму Александра Обреновића (1893-1903), Бг 1973;
С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, 2, Бг 1990.

Види још[уреди | уреди извор]