Алба Јулија

Из Википедије, слободне енциклопедије

За остале употребе, погледајте чланак Алба.

Алба Јулија рум. Alba Iulia


Основни подаци
Држава	Румунија
Округ	Алба
Становништво
Становништво	66.369
Положај
Координате	46°04′01″N 23°34′12″E / 46.066944, 23.57
Површина	103,65 km²
Алба Јулија Алба Јулија на мапи Румунија
Остали подаци
Градоначелник	Мирћеа Хава
Веб-страна	www.apulum.ro

Алба Јулија (рум. Alba Iulia, мађ. Gyulafehérvár, нем. Karlsburg, лат. Апулум, некада позната и као Ердељски Београд) је град у Румунији. Она се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Алба Јулија је управно средиште округа Алба.

Алба Јулија се простире се на 103,65 km² и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 66.369 становника.^[1]

[уреди] Природни услови

Град Алба Јулија налази се у јужном делу историјске покрајине Трансилваније. Град је смештен у долини реке Муреш, на месту где из ове долине лак прелаз ка суседним долинама Самоша на северу и Олта на југу. Због тога је град важно саобраћајно раскршће овог дела Румуније.

[уреди] Историја

Алба Јулија је основана на месту античког града Апулум, основан од стране Римљана у 2. веку, а уништили су је Татари 1241.^[2] Између 1542. и 1690. Алба Јулија је била главни град кнежевине Трансилваније.^[3] После битке код Селимбара, Михај Храбри, владар кнежевине Влашке, умарширао је у град и постао нови кнез Трансилваније.^[4] Од 1599. до 1601, Алба Јулија је била главни град уједињених кнежевина Влашке, Трансилваније и Молдавије. То је било место уједињења Трансилваније са краљевином Румунијом (1918) и место крунисања краља Фернинанда 1922. Данас, Алба Јулија представља духовни центар Румуније.^[5]

[уреди] Становништво

Матични Румуни чине већину градског становништва (94%), а од мањина присутни су Мађари (3%) и Роми (2%). У граду живе и значајне заједнице Јевреја и Немаца које чине 1% популације.^[6]

[уреди] Знаменитости

Тврђава у Алба Јулији је саграђена између 1714-1738, сматра се као највећим представником типа Ваубан тврђава Румуније. План тврђаве је конструисан од стране италијанског архитекте Ђованија Морандо Висконтија, под командом генерала Стефана Стеинвилле, завршена под генералом Вајсом. Радови на тврђави почели су 4. новембра 1715, када је постављен камен темељац бастиону посвећен цару, који се налази на северној страни тврђаве. Утврђење је добило име по нацрту Вајс Утврђење главном граду Кнежевине Трансилваније Алба. Између 18 и 19 века град је служио као војни центар Трансилваније и опште складиште оружја. У градњи зида обима око 12 km учествовало је 20000 кметова. Тврђава се састоји од седам бастиона (Еуген Савојски, Стефана, Тројице, светог Михаила, Сент Чарлс, Св Цапистрано, Ст Елизабетх) представљајући њен чувени звездани облик. Највећа кула је Тројице, која има 116 и 135 метара и налази се у центру. Тврђава је јединствена, како у декоративним елементима тако и по лепоти шест врата утврђења која су јединствена у свим војним структурама у Европи. Инспирација за уметнике је древна митологија, декорисана од стране Јохан Кониг, Јохан Висцхер и Ђузепе Тенцалла. Унутар њених зидина су одржани најважнији догађаји у историји римског народа, епилог побуне Кореја и велико уједињење Трансилваније са Румунијом 1. децембра 1918.^[7]