Алба Јулија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Алба.


Координате: 46° 4' СГ Ш, 23° 34' ИГД

Алба Јулија
рум. Alba Iulia

AlbaIulia VedereGenerala.jpg
Панорама

Грб
Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Округ Алба
Становништво
Становништво 66.369
Географске карактеристике
Координате 46°04′01″N 23°34′12″E / 46.066944, 23.57
Површина 103,65 км²
Алба Јулија на мапи Румунија
{{{alt}}}
Алба Јулија
Алба Јулија на мапи Румунија
Остали подаци
Градоначелник Мирћеа Хава
Веб-страна www.apulum.ro

Алба Јулија, раније Ердељски Београд (рум. Alba Iulia, мађ. Gyulafehérvár, нем. Karlsburg, лат. Апулум, некада позната и као Ердељски Београд) је град у Румунији. Она се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Алба Јулија је управно средиште округа Алба.

Алба Јулија се простире се на 103,65 km² и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 66.369 становника.[1]

Природни услови[уреди]

Град Алба Јулија налази се у јужном делу историјске покрајине Трансилваније. Град је смештен у долини реке Муреш, на месту где из ове долине лак прелаз ка суседним долинама Самоша на северу и Олта на југу. Због тога је град важно саобраћајно раскршће овог дела Румуније.

Историја[уреди]

Алба Јулија је основана на месту античког града Апулум, основан од стране Римљана у 2. веку, а уништили су је Татари 1241.[2] Између 1542. и 1690. Алба Јулија је била главни град кнежевине Трансилваније.[3] После битке код Селимбара, Михај Храбри, владар кнежевине Влашке, умарширао је у град и постао нови кнез Трансилваније.[3] Од 1599. до 1601, Алба Јулија је била главни град уједињених кнежевина Влашке, Трансилваније и Молдавије. То је било место уједињења Трансилваније са краљевином Румунијом (1918) и место крунисања краља Фернинанда 1922. Данас, Алба Јулија представља духовни центар Румуније.[2]

Становништво[уреди]

Матични Румуни чине већину градског становништва (94%), а од мањина присутни су Мађари (3%) и Роми (2%). У граду живе и значајне заједнице Јевреја и Немаца које чине 1% популације.[1]

Знаменитости[уреди]

Тврђава у Алба Јулији је саграђена између 1714-1738, сматра се као највећим представником типа Ваубан тврђава Румуније. План тврђаве је конструисан од стране италијанског архитекте Ђованија Морандо Висконтија, под командом генерала Стефана Стеинвилле, завршена под генералом Вајсом. Радови на тврђави почели су 4. новембра 1715, када је постављен камен темељац бастиону посвећен цару, који се налази на северној страни тврђаве. Утврђење је добило име по нацрту Вајс Утврђење главном граду Кнежевине Трансилваније Алба. Између 18 и 19 века град је служио као војни центар Трансилваније и опште складиште оружја. У градњи зида обима око 12 km учествовало је 20000 кметова. Тврђава се састоји од седам бастиона (Еуген Савојски, Стефана, Тројице, Светог Михаила, Сент Чарлс, Св Цапистрано, Ст Елизабетх) представљајући њен чувени звездани облик. Највећа кула је Тројице, која има 116 и 135 метара и налази се у центру. Тврђава је јединствена, како у декоративним елементима тако и по лепоти шест врата утврђења која су јединствена у свим војним структурама у Европи. Инспирација за уметнике је древна митологија, декорисана од стране Јохан Кониг, Јохан Висцхер и Ђузепе Тенцалла. Унутар њених зидина су одржани најважнији догађаји у историји римског народа, епилог побуне Кореја и велико уједињење Трансилваније са Румунијом 1. децембра 1918.[4]

Галерија слика[уреди]

Градови побратими[уреди]

Алба Јулија je pobratimljena sa sledećim gradovima:[5]

Извори[уреди]

  1. ^ а б „Primaria Alba Iulia - Site-ul oficial“. Apulum.ro Приступљено 14. 3. 2012.. 
  2. ^ а б „Alba Iulia Online“. Apulum.ro Приступљено 14. 3. 2012.. 
  3. ^ а б „Alba Iulia Online“. Apulum.ro Приступљено 14. 3. 2012.. 
  4. ^ „Primaria Alba Iulia - Site-ul oficial“. Apulum.ro Приступљено 14. 3. 2012.. 
  5. ^ „Alba Iulia Online“. Apulum.ro Приступљено 14. 3. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алба Јулија