Албрехт Косел
| Албрехт Косел | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 16. септембар 1853. |
| Место рођења: | Росток (Немачка) |
| Датум смрти: | 5. јули 1927. |
| Место смрти: | Хајделберг (Немачка) |
.jpg)
Лудвиг Карл Мартин Леонард Албрехт Косел (нем. Ludwig Karl Martin Leonhard Albrecht Kossel; 16. септембар 1853 — 5. јули 1927.) је био немачки доктор и физиолог.
[уреди] Биографија
Косел је рођен у Ростоку као син пруског главног конзула Албрехта Косела и његове жене Кларе. 1872. године, Косел је похађао студије медицине на универзитету у Стразбуру, где су му предавали познати професори: Антон де Бари, Валдејер, Кундт, Бајер и Феликс Хоп-Сејлер.
Дипломирао је 1878. на универзитету у Ростоку. Његово подручје рада је било у области физиолошке хемије, посебно хемија ткива и ћелија. Проучавао је протаминске и хексобазе путем екперимената на пуноглавцима. Године 1886. открио је хистидин, а потом се бавио квантитативним методама за изолацију хексобаза. Косел је 1910. године добио Нобелову награду за физиологију или медицину за свој рад у истраживању хемије ћелија и протеина.
Један од Коселових студената био је американац биохемичар Едвин Б. Харт.
Косел је имао кћер, и сина, Валтера (1888 — 1956), који је био угледни професор теоријске физике на Институту технологије у Гдањску (1932 — 1945).
