Албрехт Косел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Албрехт Косел

Kossel, Albrecht (1853-1927).jpg
Албрехт Косел, немачки доктор и физиолог

Општи подаци
Датум рођења 16. септембар 1853.
Место рођења Росток (Немачка)
Датум смрти 5. јули 1927.
Место смрти Хајделберг (Немачка)
Рад

Лудвиг Карл Мартин Леонард Албрехт Косел (нем. Ludwig Karl Martin Leonhard Albrecht Kossel; Росток, 16. септембар 1853Хајделберг, 5. јули 1927) је био немачки доктор и физиолог.

Биографија[уреди]

Косел је рођен у Ростоку као син пруског главног конзула Албрехта Косела и његове жене Кларе. 1872. године, Косел је похађао студије медицине на универзитету у Стразбуру, где су му предавали познати професори: Антон де Бари, Валдејер, Кундт, Бајер и Феликс Хоп-Сејлер.

Дипломирао је 1878. на универзитету у Ростоку. Његово подручје рада је било у области физиолошке хемије, посебно хемија ткива и ћелија. Проучавао је протаминске и хексобазе путем екперимената на пуноглавцима. Године 1886. открио је хистидин, а потом се бавио квантитативним методама за изолацију хексобаза. Косел је 1910. године добио Нобелову награду за физиологију или медицину за свој рад у истраживању хемије ћелија и протеина.

Један од Коселових студената био је американац биохемичар Едвин Б. Харт.

Косел је имао кћер, и сина, Валтера (1888—1956), који је био угледни професор теоријске физике на Институту технологије у Гдањску (1932—1945).