Александар Ђокић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Ђокић

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 28. децембар 1936.
Место рођења Београд (Краљевина Југославија)
Датум смрти 22. мај 2002.
Место смрти Београд (СРЈ)
Дела

Александар Ђокић (28. децембар 1936. Београд - 22. мај 2002. Београд), био је познати српски бруталистички, неоромантички и постмодерни архитекта, један је од најзначајнијих представника своје генерације.

Студирао је на Архитектонском факултету у Београду од 1955. до 1960. Међу најпознатија Ђокићева дела спадају Спомен-комплекс на Кадињачи у Ужицу (1979) и Кућа југословенско-норвешког пријатељства (данас српско-норвешког пријатељства, колоквијално „Норвешка кућа“) у Горњем Милановцу (1987).

Ђокићева дела карактеришу ужурбани симболизам, рационализам и експресионизам. За своја дела је добио више награда. Водио је самосталан атеље „Романтична архитектура“. Окончао живот скоком са надвожњака.

Академија архитектуре Србије о Александру Ђокићу[уреди]

На Архитектонском факултету у Београду дипломирао 1960. године. Запослио се у пројектантском атељеу „Генерални план”, а потом у младеновачком „Инвестпројекту”, да би 1963. прешао у Завод за унапређење комуналне делатности СР Србије. Током 1968. и 1969. ради и усавршава се у Јордану. По повратку у земљу наставља самосталну пројектантску делатност у Дирекцији за изградњу и реконструкцију Београда. Делује у предузећу „Наш стан”, „Беоплан”, „Београд-инвест” и другим пројектантским атељеима у којима преузима одговорност водећег пројектанта. У својству стручног саветника службује и у Институту за архитектуру и урбанизам Србије (1987-91). Почетком деведесетих (1992), оснива властити биро за архитектонско и урбанистичко пројектовање под називом „Романтична архитектура”.

О његовој изузетно плодној професионалној активности сведочи чак 280 архитектонских и урбанистичких планова, од којих је приближно стотину реализованих.

Носилац је низа награда, друштевних признања и диплома, поред осталог награде Мајског салона УЛУПУДС-а (1973), годишње награде УЛУПУДС-а 1986, републичке награде листа „Борба” за 1987, награде „4. јул” за 1988. и других. За укупан стваралачки допринос награђен је Великом наградом за архитектуру Савеза архитеката Србије за 1986. годину. Током безмало четири деценије рада у струци, самостално или у тимовима, учествовао је на око 70 конкурса из области архитектуре и урбанизма, а своје радове излагао на седам самосталних и више групних изложби. Члан је Академије архитектуре Србије од њеног оснивања 1995. године.

Литература[уреди]

  • Зоран Маневић, Александар Ђокић, Београд, БМГ, 1995.
  • Aleksandar Đokić, Pogled kroz (retrospektivna izložba, april 2002). Beograd : Muzej primenjene umetnosti, 2002.

Спољашње везе[уреди]