Александар Јоан Куза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Јоан Куза

Alexandru Ioan Cuza - Photo by Carol Popp de Szathmáry.jpg

Датум рођења: 20. март 1820.
Место рођења: Хуши (Молдавска кнежевина)
Датум смрти: 15. мај 1873.
Место смрти: Хајделберг (Немачко царство)

Александру Јоан Куза (познат и као кнез Александру Јоан I; рођен 20. март 1820 у Хушију, тада Молдавија, данас Румунија; умро 15. маја 1873. у Хајделбергу) био је оснивач и први кнез Румуније (1859–1866).

Живот[уреди]

Куза је 1859. ујединио кнежевину Влашку и Молдавију и тиме утро пут настанку данашње Румуније. Дана 24. децембра 1861. прогласио је уједињење Румуније која је требало да остане под врховном влашћу Османског царства. Седиште је требало да јој буде у Јашију, који је годину дана касније - након што су обе земље и формално уједињене - замењен Букурештом.

Куза и његов председник владе Михаил Когалничану су започели модернизацију земље и спровођење земљишне реформе по француском моделу. То је изазвало незадовољство црквених поглавара и племства, али и Русије и Османског царства. Кузини противници су хтели да пониште уједињење двеју кнежевина. За то требало позвати једног европског кнеза на престо. Завереници из редова војске су продрли 23. фебруара 1866. у палату и принудили кнеза на абдикацију. Наредног дана је протеран из земље.

Сада је место било слободно за наследника Карла Хоенцолерна-Зигмарингена, који је 26. марта 1866. званично постављен за новог кнеза.

Александру Јоан Куза је умро 15. маја 1873. у егзилу у Хајделбергу у Великом војводству Баден.