Александар Карађорђевић (кнез)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Александар Карађорђевић (вишезначна одредница).
Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић рад Уроша Кнежевића 1852. (Народни музеј, Београд)
Кнез Александар Карађорђевић рад Уроша Кнежевића 1852. (Народни музеј, Београд)

Датум рођења 11. октобар 1806.
Место рођења Топола (Србија)
Датум смрти 3. мај 1885.
Место смрти Темишвар (Аустроугарска)
Титула Кнез Србије
Период 14. септембар 184213. децембар 1858.
Претходник/ци Михајло Обреновић
Наследник/ци Милош Обреновић
Порекло и породица
Династија Карађорђевићи
Отац Карађорђе Петровић
Мајка Јелена Петровић
Супружник/ци Персида Карађорђевић
Потомство Петар I Карађорђевић
Арсен Карађорђевић.

Кнез Александар Карађорђевић (Топола, 11. октобар 1806Темишвар, 3. мај 1885) је био владајући кнез Србије од 1842. до 1858. године.

Биографија[уреди]

Најмлађи син Карађорђа и Јелене, Александар, рођен је у Тополи 11. октобра 1806. (по новом календару). Школовао се у Хотину у Бесарабији (Русија), под покровитељством руског цара. Оженио се 1830. године Персидом, ћерком војводе Јеврема Ненадовића и Јованке Миловановић. Имали су деветоро деце: ћерке Полексију, Клеопатру, Јелену и Јелисавету, и синове Алексија, Светозара, Андреја (сва тројица умрли као деца), Петра и Арсена.

Крајем 1839. после султанског фермана о потврди кнежевског достојанства Кнеза Михаила Обреновића, породица Карађорђевић вратила се у Србију. Александар је ступио у службу при Главном штабу српске војске, а потом је унапређен у чин поручника и постављен за ађутанта кнеза Михаила.

После политичких сукоба изазваних непоштовањем такозваног Турског устава из 1838.[1] и абдикације Милоша, а затим и Михаила Обреновића, на народној скупштини одржаној на Врачару, 14. септембра 1842, Александар Карађорђевић изабран је за кнеза Србије. Након признавања кнежевске титуле од стране Русије и Турске, Кнез Александар се окренуо реформама и увођењу нових установа, како би се убрзао развој српске државе. Донет је кодекс грађанског права, уведена стајаћа војска, основана тополивница у Крагујевцу (1853. г), унапређене су постојеће и основане нове школе, Народна библиотека и Народни музеј.

У Мађарској револуцији 1848. у Војводини, учествују и чете добровољаца из Србије под командом Стевана Книћанина, које је као помоћ Србима у њиховој борби за аутономију послао Кнез Александар Карађорђевић. Као наставак национално-политичког покрета из 1848, развила се панславистичка идеја о Југословенској Краљевини, која је уз „Начертаније“ Илије Гарашанина, четири године раније написан српски политички програм, утицала да основ српске спољне политике постане свест о мисији ослобађања свих јужнословенских народа од аустријске и турске власти.

Knez Aleksandar Karadjordjevic.jpg

У унутрашњој политици, Кнез Александар долази у сукоб са члановима Совјета, што кулминира сазивањем Светоандрејске народне скупштине у децембру 1858, која је изнудила његову абдикацију.

После силаска са кнежевског трона, Кнез Александар се повукао на своје имање у близини Темишвара (Румунија). Његов миран живот пореметила је оптужба да је за заверенике у атентату на Кнеза Михаила обезбедио новац и оружје. Осуда за дело које није учинио дубоко га је повредила. Династичке борбе су се још више распламсале, и Кнез Александар тек тада узима активно учешће у њима. У својим изјавама гнушао се помисли на недело које су му приписивали противници, борећи се свом снагом да на српски престо поново дође један Карађорђевић.

Кнез Александар Карађорђевић умро је у Темишвару, 3. маја 1885. године (по новом календару). Сахрањен је у Бечу, а његови посмртни остаци пренети су 1912. у задужбину Краља Петра I на Опленцу.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Карађорђе Петровић
Karađorđe Petrović, by Vladimir Borovikovsky, 1816.jpg
16. новембар 1762. 26. јул 1817.
Јелена Јовановић
Jelena petrovic.jpg
1765. или 1771. 9. фебруар 1842.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Кнегиња Персида
Persida Karadjordjevic.jpg
15. фебруар 1813. 29. март 1873.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Кнегиња Полексија 1. фебруар 1833. 5. децембар 1914. Константин Николајевић; Александар Прешерн
Кнегиња Клеопатра
Kleopatrakaradjordjevic.jpg
26. новембар 1835. 13. јул 1855. Милан Петронијевић
Кнез Алексије 23. март 1836. 21. април 1841. умро у детињству
Кнез Светозар 1841. 17. март 1847. умро у детињству
Краљ Петар I
Peter I Karadjordjevic of Serbia.jpg
29. јун 1844. 16. август 1921. Кнегиња Зорка
Кнегиња Јелена 18. октобар 1846. 26. јул 1867. Ђорђе Симић
Кнез Андреја 15. септембар 1848. 12. јул 1864. умро у младости
Кнегиња Јелисавета 27. фебруар 1850. 1. јун 1850. умрла у детињству
Кнез Ђорђе 11. октобар 1856. 5. јануар 1889. није био ожењен
Кнез Арсен
Knez Arsen Karađorđević.jpg
16. април 1859. 19. октобар 1938. грофица Аурора Павловна Демидова

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Историја за 7. разред основне школе; Радош Љушић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2008.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Александар Карађорђевић (кнез)


Напомена: Садржај са сајта http://www.royalfamily.org



Претходник:
Карађорђе Петровић
Карађорђевићи Наследник:
Краљ Петар I Карађорђевић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}