Александар Николић

Александар Николић
Личне информације
Пуно име	Александар Николић
Надимак	Аца, Професор
Датум рођења	28. октобар 1924.
Место рођења	Сарајево (Краљевина Југославија)
Датум смрти	12. март 2000.
Место смрти	Београд (СР Југославија)
Про каријера	1945 - 1951 (играчка) 1951 - 1985 (тренерска)
Сениорски клубови
Год.	Клуб
1945-1946 1946-1949 1949-1950 1950-1951	Партизан Црвена звезда Железничар Чачак БСК Београд
Репрезентација
Југославија (10 утакмица)
Тренерска каријера
1951-1965 1959-1961 1961-1963 1964-1967 1967-1968 1969-1973 1973-1974 1976-1978 1978-1980 1980-1982 1982-1983 1983-1984 1984-1985	Југославија Партизан ОКК Београд Петрарка Падова Игнис Варезе Црвена звезда Алко Фортитудо  Југославија Борац Чачак Виртус Синодин Карера Венеција Скаволини Пезаро Удине
Награде
Кошаркашка Кућа славних (1998) Кућа славних ФИБА (2007) 50 особа које су највише допринеле Евролиги

Александар Николић (Сарајево, 28. октобар 1924 — Београд, 12. март 2000) је био познати југословенски кошаркаш и тренер. Због заслуга за развој кошарке у бившој Југославији, Николић се често назива „Отац југословенске кошарке“.

Биографија

Николић је рођен у Сарајеву, али се преселио у Београд док је још био дете. Гимназију Краљ Александар Карађорђевић је завршио 1943, а затим је студирао право и медицину на Београдском универзитету. Од 1944. до 1945. је служио у ЈНА. Дипломирао је 1946. Био је професор на факултету за Физичку културу у Београду, због чега је остао упамћен по надимку Професор.

Играчку каријеру Николић је провео у Партизану (1945-1946), Црвеној звезди (1947-1949), Железничару из Чачка (1949-1950) и БСК-у Београд (1950-1951). Са Црвеном звездом је освајао Првенство Југославије 1947-1949. Одиграо је 10 утакмица за репрезентацију Југославије.

Након завршетка играчке каријере, Николић је 1951. постао селектор репрезентације Југославије и на том месту је остао до 1965. Под Николићевим вођством, Југославија је освојила сребрне медаље на Европским првенствима 1961. и 1965, као и бронзу 1963. На Светском првенству 1963. освојено је сребро. Такође је био први тренер клубова ОКК Београд, Партизана и италијанске Петрарке из Падове. 1966. је изабран за најбољег европског тренера. 1969. Николић је постао тренер Игниса из Варезеа. У периоду од 4 године (1969-1973), Игнис је освојио три национална првенства, три европске титуле, три италијанска купа и два интернационална купа (светска првенства за клубове). Тим Варезеа из 1970. и 1973. је победио у сва четири такмичења у којима је играо, што пре ником није успело. Тим Игниса из сезоне 1972/1973 је често проглашаван најбољим тимом у историји италијанске и европске кошарке.

Након 11 година одсуства из репрезентације Југославије, Николић се вратио 1976. и предводио репрезентација на Европском првенству 1977. и Светском првенству 1978. На оба првенства је освојено злато.

Као тренер Николић је имао однос победа и пораза 357-200 на клупском нивоу и 101-39 на репрезентативном нивоу. У Кошаркашку Кућу славних Николић је уврштен 1998. године. Николић је такође био тренер двојици будућих чланова Куће славних: Бориславу Станковићу и Крешимиру Ћосићу.

ФИБА му је 1995. доделила Орден части.

Александар Николић је умро 12. марта 2000. у Београду. 2007. године Божидар Маљковић је покренуо иницијативу да се Београдској арени промени име у Дворана Александра Николића.

У Алкобендасу предграђу Мадрида, Шпанија, 1. марта 2007. године, отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке федерације. У првој групи чланова куће, заједно са још 5 кошаркашких тренера који су задужили светски кошаркашки спорт налази се и име Александра Николића.

Спољашње везе

• Биографија Александра Николића на сајту Куће славних

Претходник: Небојша Поповић	селектори Југославије	Наследник: Ранко Жеравица
Претходник: Мирко Новосел	селектори Југославије	Наследник: Петар Сканси
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}