Александар Николић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Николић

Aleksandar nikolic.jpg

Личне информације
Пуно име Александар Николић
Надимак Аца, Професор
Датум рођења 28. октобар 1924.
Место рођења Сарајево (Краљ.СХС)
Датум смрти 12. март 2000. (75 год)
Место смрти Београд (СР Југославија)
Про каријера 1945 — 1951 (играчка)
1951 — 1985 (тренерска)
Сениорски клубови
Год. Клуб
1945
1945—1946
1946—1949
1949—1950
1950—1951
Југословенска армија
Партизан
Црвена звезда
Железничар
БСК Београд
Репрезентација
Застава Југославије Југославија (10 утакмица)
Тренерска каријера
1951—1965
1959—1961
1961—1963
1964—1967
1967—1968
1969—1973
1973—1974
1976—1978
1978—1980
1980—1982
1982—1983
1983—1984
1984—1985
Југославија
Партизан
ОКК Београд
Петрарка Падова
Игнис Варезе
Црвена звезда
Алко Фортитудо
Југославија
Борац Чачак
Виртус Синодин
Карера Венеција
Скаволини Пезаро
Удине
Награде

Александар Николић (Сарајево, 28. октобар 1924Београд, 12. март 2000) је био познати југословенски кошаркаш и тренер. Због заслуга за развој кошарке у бившој Југославији, Николић се често назива „Отац југословенске кошарке“.[1]

Биографија[уреди]

Николић је рођен у Сарајеву, али се преселио у Београд док је још био дете. Гимназију Краљ Александар Карађорђевић је завршио 1943, а затим је студирао право и медицину на Београдском универзитету. Од 1944. до 1945. је служио у ЈНА. Дипломирао је 1946. Био је професор на факултету за Физичку културу у Београду, због чега је остао упамћен по надимку Професор.

Играчка каријера[уреди]

Након другог светског рата почео је да игра за Црвену звезду. Међутим одмах након формирања кошаркашке секције Партизана, декретом су сва војна лица морала да пређу у Партизан. Тако се и Аца Николић нашао у Партизану [2] Тако је играчку каријеру Николић провео у Партизану (1945—1946), Црвеној звезди (1947—1949), Железничару из Чачка (1949—1950) и БСК-у Београд (1950—1951). Са Црвеном звездом је освајао Првенство Југославије 1947, 1948. и 1949. Одиграо је 10 утакмица за репрезентацију Југославије.

Тренерска каријера[уреди]

Након завршетка играчке каријере, Николић је 1951. постао селектор репрезентације Југославије и на том месту је остао до 1965. Под Николићевим вођством, Југославија је освојила сребрне медаље на Европским првенствима 1961. и 1965, као и бронзу 1963. На Светском првенству 1963. освојено је сребро. Такође је био први тренер клубова ОКК Београд, Партизана и италијанске Петрарке из Падове. 1966. је изабран за најбољег европског тренера. 1969. Николић је постао тренер Игниса из Варезеа. У периоду од 4 године (1969—1973), Игнис је освојио три национална првенства, три европске титуле, три италијанска купа и два интернационална купа (светска првенства за клубове). Тим Варезеа из 1970. и 1973. је победио у сва четири такмичења у којима је играо, што пре ником није успело. Тим Игниса из сезоне 1972/73 је често проглашаван најбољим тимом у историји италијанске и европске кошарке. Након тога враћа се у домаћу кошарку као први тренер Црвене звезде. Са Звездом успева да освоји Куп победника Купова, што је тада био први Европски трофеј и највећи успех Југословенске клупске кошарке.

Након 11 година одсуства из репрезентације Југославије, Николић се вратио 1976. и предводио репрезентација на Европском првенству 1977. и Светском првенству 1978. На оба првенства је освојено злато.

Као тренер Николић је имао однос победа и пораза 357-200 на клупском нивоу и 101-39 на репрезентативном нивоу. У Кошаркашку Кућу славних Николић је уврштен 1998. године.[1] Николић је такође био тренер двојици будућих чланова Куће славних: Бориславу Станковићу и Крешимиру Ћосићу.

Александар Николић је умро 12. марта 2000. у Београду. 2007. године Божидар Маљковић је покренуо иницијативу да се Београдској арени промени име у Дворана Александра Николића.

Признања[уреди]

ФИБА му је 1995. доделила Орден части. У Алкобендасу предграђу Мадрида, Шпанија, 1. марта 2007. године, отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке федерације. У првој групи чланова куће, заједно са још 5 кошаркашких тренера који су задужили светски кошаркашки спорт налази се и име Александра Николића.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Александар „Аца“ Николић, www.hoophall.com
  2. „Историја КК црвена звезда 1 део“. Ukts.rs. 26.07.2011. Приступљено 28. 5. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :



Претходник:
Небојша Поповић
селектори Југославије Наследник:
Ранко Жеравица
Претходник:
Мирко Новосел
селектори Југославије Наследник:
Петар Сканси
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}