Александар Север

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Север

Александар Север
Александар Север

Пуно име Марко Јулије Гесије Басијан Алексијан
Датум рођења 1. октобар 208.
Место рођења Арка Цезареја (Римско царство)
Датум смрти 19. март 235.
Место смрти Могонтијакум (Римско царство)
Титула Римски цар
Период 11. март 22219. март 235.
Претходник/ци Елагабал
Наследник/ци Максимин Трачанин
Порекло и породица
Династија Севери
Отац Марко Јулије Гесије Марцијан
Мајка Јулија Авита Мамеја
Супружник/ци Салустиа Орбијана Сулпициа Мемиа

Марко Јулије Гесије Басијан Алексијан (рођен октобра 208. године, умро марта 235. године) био је римски цар од 222. године, па до своје смрти.

Након смрти Елагабала, Алексијан, већ тада био назван Марко Аурелије Север Александар проглашен је 13. марта 222. године за новог цара. Под његовом владавином појавио се опет нешто слободе у Царству, након тираније Каракале и Елагабала. Током своје владавине, Александар је био под утицајем своје бабе Јулије Мезе и касније, након њене смрти, 224. године, под утицајем своје мајке Јулије Мамеје, које су стварно управљале Царством.

Биографија[уреди]

Детињство[уреди]

Александра Север је рођен октобра 208. године у сиријском град Арки Цезареји, као син Гесија Марцијана и Јулије Авите Мамеје. Његова мајка била је нећака Септимија Севера. Као и његов рођак Елагабал, Александар је био свештеник бога Сола Елагабала. 221. године Елагабала је наговорила његова баба да свог рођака Александра адоптира и тако га учини наследником. Тако је Авит имао више времена да се посвети свом богу Сол Елагабалу. Али, Елагабал је брзо схватио да је Александар постао претња за њега, тако да је Јулија Мамеја морала да га заштити да га овај не би убио.

Након што је Елагабал, по плану, убијен 11. марта 222. године, Александар је, на основу адопције, постао цар. Формално је проглашен 13. марта.

Владарски курс[уреди]

Александара Севера описивао је Касије Дион, водећи историчар оног времена, као мирног и сталоженог владара, за разлику од његовог фанатичног претходника. Александар Север се заиста у почетку потрудио да санира штету у држави коју је начинио Елагабал.

У питањима вере, Александар је и даље подржавао култ Сол Елагабала, али је неке егзотичне сиријске култове који су се раширили под Елагабалом, поново ограничио само на Сирију. Александар Север је уједно и први римски цар који је показао благонаклоност према хришћанима. Царством су кружиле гласине да је поставио кипове Аврама и Исуса поред Сократа и других светих људи у свом дворском светилишту.[1]

Даље, огромна дуговања која је Елагабал изазвао плаћајући неумерено војску, Александар је покушао да смањи: то је изазвало незадовољство међу војницима јер су њихове плате биле на удару.

Утицај мајке[уреди]

На Александра Севера одлучно је утицала његова доминантна мајка. Многа важна места у држави (положај преторијанског префекта, команданта преторијанаца, додељеног познатом правнику Улпијану) она је додељивала не консултујући се уопште са сином.

Брак са Орбијаном[уреди]

Орбијана, жена Александра Севера

225. године ожено се Александар патрицијком Орбијаном. Изгледа да је то био брак из љубави. Али мајка се уплашила евентуалне ривалке и протерала Орбијану у Африку а затим чак и њеног оца осудила на смрт. То је још више угрожавало положај Александра Севера међу војском, будући да је бивши царев таст био веома популаран међу војском.

Невоље са војском[уреди]

После развода са Орбијаном, лојалност римске војске према Александру једва да је постојале. Долазило је до честих устанака. Чак и у Риму ситуација је била напета. У таквој ситуацији стигла је вест 230. године да су Парћани, упали у римску провинцију Месопотамију. С обзиром на потешкоће у војсци а и сопствено командно неискуство, Александру није било лако да адекватно реагује. Тек након годину дана, у пролеће 231. године, Александар Север је кренуо према Антиохији. То је изазвало нове устанке, које је Александар ипак успео да сузбије.

Ратови на Истоку и Северу Царства[уреди]

232. године коначно је започео Александров рат против Парћана. Након исцрпљујућег похода, Месопотамија је остала римска провинција, али уз огромну цену: Римљани више нису имали снаге за офанзивне операције.

Чим се вратио у Рим, Александар је морао да се посветио новом проблему: Германи су прешли Рајну. Александар је брзо позвао трупе са Истока и 234. године окупио је војску на Рајни. Но, незадовољство у војсци према Александру Северу је и даље било веома велико.

Смрт и наследник[уреди]

Марта 235. године војска је недалеко од Мајнца прогласила Максимина Трачанина за цара. У том часу Александар се налазио недалеко од језгра побуне, па је убрзо био убијен, заједно са мајком.

Крај Династије Севера[уреди]

Са Александром Севером завршава се четрдесетдвогодишња историја династије Севера (са кратким прекидом током Макринове владавине). С почетком владавине Максимина Трачанина почиње епоха војничких царева.

Извори[уреди]

  1. ^ Елен Пејџелс, Порекло Сатане

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Елагабал
Римски цар Наследник:
Максимин Трачанин
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}