Александар Север
Из Википедије, слободне енциклопедије
Марко Јулије Гесије Басијан Алексијан (рођен октобра 208. године, умро марта 235. године) био је римски цар од 222. године, па до своје смрти.
Садржај |
[уреди] Кратак преглед власти
Након смрти Елагабала, Алексијан, већ тада био назван Марко Аурелије Север Александар проглашен је 13. марта 222. године за новог цара. Под његовом владавином појавио се опет нешто слободе у Царству, након тираније Каракале и Елагабала. Током своје владавине, Александар је био под утицајем своје бабе Јулије Мезе и касније, након њене смрти, 224. године, под утицајем своје мајке Јулије Мамеје, које су стварно управљале Царством.
[уреди] Биографија
[уреди] Детињство
Александра Север је рођен октобра 208. године у сиријском град Арки Цезареји, као син Гесија Марцијана и Јулије Авите Мамеје. Његова мајка била је нећака Септимија Севера. Као и његов рођак Елагабал, Александар је био свештеник бога Сола Елагабала. 221. године Елагабала је наговорила његова баба да свог рођака Александра адоптира и тако га учини наследником. Тако је Авит имао више времена да се посвети свом богу Сол Елагабалу. Али, Елагабал је брзо схватио да је Александар постао претња за њега, тако да је Јулија Мамеја морала да га заштити да га овај не би убио.
Након што је Елагабал, по плану, убијен 11. марта 222. године, Александар је, на основу адопције, постао цар. Формално је проглашен 13. марта.
[уреди] Владарски курс
Александара Севера описивао је Касије Дион, водећи историчар оног времена, као мирног и сталоженог владара, за разлику од његовог фанатичног претходника. Александар Север се заиста у почетку потрудио да санира штету у држави коју је начинио Елагабал.
У питањима вере, Александар је и даље подржавао култ Сол Елагабала, али је неке егзотичне сиријске култове који су се раширили под Елагабалом, поново ограничио само на Сирију. Александар Север је уједно и први римски цар који је показао благонаклоност према хришћанима. Царством су кружиле гласине да је поставио кипове Аврама и Исуса поред Сократа и других светих људи у свом дворском светилишту.[1]
Даље, огромна дуговања која је Елагабал изазвао плаћајући неумерено војску, Александар је покушао да смањи: то је изазвало незадовољство међу војницима јер су њихове плате биле на удару.
[уреди] Утицај мајке
На Александра Севера одлучно је утицала његова доминантна мајка. Многа важна места у држави (положај преторијанског префекта, команданта преторијанаца, додељеног познатом правнику Улпијану) она је додељивала не консултујући се уопште са сином.
[уреди] Брак са Орбијаном
225. године ожено се Александар патрицијком Орбијаном. Изгледа да је то био брак из љубави. Али мајка се уплашила евентуалне ривалке и протерала Орбијану у Африку а затим чак и њеног оца осудила на смрт. То је још више угрожавало положај Александра Севера међу војском, будући да је бивши царев таст био веома популаран међу војском.
[уреди] Невоље са војском
После развода са Орбијаном, лојалност римске војске према Александру једва да је постојале. Долазило је до честих устанака. Чак и у Риму ситуација је била напета. У таквој ситуацији стигла је вест 230. године да су Парћани, упали у римску провинцију Месопотамију. С обзиром на потешкоће у војсци а и сопствено командно неискуство, Александру није било лако да адекватно реагује. Тек након годину дана, у пролеће 231. године, Александар Север је кренуо према Антиохији. То је изазвало нове устанке, које је Александар ипак успео да сузбије.
[уреди] Ратови на Истоку и Северу Царства
232. године коначно је започео Александров рат против Парћана. Након исцрпљујућег похода, Месопотамија је остала римска провинција, али уз огромну цену: Римљани више нису имали снаге за офанзивне операције.
Чим се вратио у Рим, Александар је морао да се посветио новом проблему: Германи су прешли Рајну. Александар је брзо позвао трупе са Истока и 234. године окупио је војску на Рајни. Но, незадовољство у војсци према Александру Северу је и даље било веома велико.
[уреди] Смрт и наследник
Марта 235. године војска је недалеко од Мајнца прогласила Максимина Трачанина за цара. У том часу Александар се налазио недалеко од језгра побуне, па је убрзо био убијен, заједно са мајком.
[уреди] Крај Династије Севера
Са Александром Севером завшава се четрдесетдвогодишња историја династије Севера (са кратким прекидом током Макринове владавине). С почетком владавине Максимина Трачанина почиње епоха војничких царева.
Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север
Криза III века 235 - 284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин
Доминат 284 - 395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I
Западно царство (395 - 476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул
Источно (Византијско) царство (395 - 1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш
Грешка цитирања <ref> таг постоји, али одговарајући <references/> таг није нађен; $2
