Александар Тишма

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Тишма
Лични подаци
Датум рођења(1924-01-16)16. јануар 1924.
Место рођењаХоргош, Краљевина СХС
Датум смрти15. фебруар 2003.(2003-02-15) (79 год.)
Место смртиНови Сад, СЦГ
ОбразовањеУниверзитет у Београду

Александар Тишма (Хоргош, 16. јануар 1924Нови Сад, 15. фебруар 2003) био је српски књижевник, уредник и академик. У његовим делима највише су заступљене лирске песме, затим романи и новеле.[1][2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Хоргошу од оца Србина Гавре Тишме, трговца пореклом из Удбине у Лици и мајке Јеврејке Олге, девојачко Милер.[2]

Основну школу и гимназију похађао је у Новом Саду. Матурирао је 1942. године. У Будимпешти је студирао (од 1942. до 1943) економију па романистику.

Ступио је у народноослободилачку борбу децембра 1944. године. Демобилисан је новембра 1945. године, након чега се запослио као новинар у Новом Саду, у „Слободној Војводини“, а затим, 1947. године, у Београду, у „Борби“. На београдском Филозофском факултету 1954. године дипломирао је англистику.[3][2]

Од 1949. је живео у Новом Саду и радио у издавачком предузећу „Матица српска“, најпре као секретар, а после и као уредник.[4]

Био је уредник Летописа Матице српске у периоду од 1969. до 1973.[4]

Холокауст, људско зло и људске потребе су честа тема у његовим делима.[5][2]

Постоји фондација „Александар Тишма” која је 2019. почела да додељује истоимену Награду „Александар Тишма”. Први добитник је Ласло Дарваши из Мађарске за књигу „Зимско јутро – Бог. Домовина. Фамилија”.[6]

Награде[уреди | уреди извор]

Књижевна дела[уреди | уреди извор]

Поезија:

  • Насељени свет, 1956.
  • Крчма , 1961.

Збирке приповедака:

  • Кривице, 1961.
  • Насиље , 1965.
  • Мртви угао, 1973.
  • Повратак миру, 1977.
  • Школа безбожништва , 1978.
  • Хиљаду и друга ноћ - изабране приповетке, 1987.
  • Искушења љубави - изабране приповетке, 1995.

Романи:

Друго:

  • Другде, 1969 - путописи
  • Пре мита, 1989 - есеји
  • Шта сам говорио, 1996 - интервјуи
  • Дневник: (1942-1951), 1991 - дневник
  • Sečaj se večkrat na Vali, 2000 - дневник

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тишма, Александар”. Званична презентација. издавачка књижарница Зорана Стојановића. Приступљено 4. 6. 2019. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ”. Александар Тишма. Приступљено 5. 2. 2024. 
  3. ^ Тишма, Александар. Вере и завере. Нови Сад : Академска књига, 2015. стр. 285. ISBN 978-86-6263-098-8. 
  4. ^ а б „Летопис Матице српске”. Званична презентација. Матица српска. Приступљено 4. 6. 2019. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Александар Тишма – писац људских судбина и нељудских поступака”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-16. 
  6. ^ Први пут уручена награда „Александар Тишма” („Политика”, 26. јун 2019)
  7. ^ „Биографија”. tisma-foundation.com. Архивирано из оригинала 26. 02. 2019. г. Приступљено 26. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]