Александар Шапић (рођен 1. јуна 1978. у Београду) је српски политичар и бивши ватерполиста.
Помоћник је београдског градоначелника Драгана Ђиласа и председник је београдског одбора Демократске странке.
Многи га сматрају најбољим офанзивним играчем на свету. Као саставни део репрезентације Југославије, Шапић је освојио златну медаљу на Светском првенству у Монтреалу 2005. На Олимпијским играма, освојио је сребрну медаљу у Атини 2004. и бронзане у Сиднеју 2000. и Пекингу 2008. Са ВК Бечеј освојип је Куп европских шапиона 2000. Од 2006. до краја играчке каријере 2009. играо је у ВК Штурм 2002.
[уреди] Каријера
Након што је прошао све селекције у ВК Црвена звезда, Шапић је прешао у ВК Партизан децембра 1991, након што је затворен базен његовог претходног клуба на Новом Београду. У својој првој години у Партизану, Шапић је дебитовао у сениорској екипи против Јадрана из Херцег-Новог са само 13 година и са Партизаном осваја Куп Југославије.
Након годину и по дана у Партизану, као доказани играч се вратио се у Црвену звезду у сезони 1993/1994.
Наредних седам сезона Шапић је провео у ВК Бечеј, где је освојио шест првенстава Југославије и шест купова Југославије. Такође је предводио тим до наслова победника Купа европских шампиона, постигавши 5 голова против загребачке Младости. Такође је те године био најбољи стрелац Купа европских шампиона са 39 голова у сезони.[1]
Због сукоба са селектором Стаменићем пропустио је Европско првенство у ватерполу 1999.
Због финансијских проблема који су касније довели и до гашења ВК Бечеј, Шапић је у лето 2001. прешао у италијанску лигу и провео три сезоне у Камољију.
На Европском првенству 2003. у Крању, Шапић је у финалу постигао победоносни го за Србију и Црну Гору против Хрватске. Такође је постигао највише голова на првенству.
У лето 2004. Шапић је прешао у Савону.
Шапић је био најбољи стрелац Купа европских шампиона 2000. и 2003, као и најбољи стрелац на Олимпијским играма 2000. са 18 голова.
Осим својих великих играчких способности, Шапић је познат и по свом темпераменту.
На Светском првенству 2003, он и Дејан Савић су кажњени од стране ФИНЕ због инцидента након полуфиналне утакмице са Италијом. Шапић је добио деветомесечну забрану играња, а Савић шестомосечну. Шапић је имао мању улогу локалног силеџије Гангуле у филму из 2004. „Кад порастем бићу кенгур“.
Крајем априла 2005, током реванша финала Купа ЛЕН против његовог бившег клуба Партизана, Шапић је дошао у сукоб са гостујућим навијачима, који су га прозивали и вређали током меча.[2] Такође је предводио свој клуб у освајању првенства Италије те сезоне. 2005. Шапић се оженио удовицом убијеног бизнисмена Средоја Шљукића.
У сезони 2005/2006. Шапић је већ био један он пет најплаћенијих играча у овом спорту када му је крајем сезоне руски ватерполо клуб Штурм понудио 300.000 долара по сезони (огромна сума у условима ватерпола), што би га учинило најплаћенијим играчем на свету.
На крају сезоне 2005/06, моћна Савона у којој су поред Шапића играли и Тамаш Кашаш, Богдан Рат и Виктор Јеленић је стигла до фајнал-фора Купа шампиона који се одржавао у Дубровнику, али је изгубила 8:9 у узбудљивој полуфиналној утакмици од домаћина Југа.
24. маја 2006. је потписао уговор са Штурмом. Услови уговора нису објављени, али се верује да су највећи у историји ватерпола.[3]
На крају сезоне 2005/06 Шапић је власник још једног значајног рекорда: од 1995. (11 узастопних сезона), Шапић је увек био најбољи стрелац у било ком тиму и лиги у којима је играо.
Са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу на Европском првенству 2006. у Београду.
Пред почетак Европског првенства 2008. у Малаги, Шапић је одиграо 370 утакмица за репрезентацију и постигао 933 гола по чему је апсолутни ракордер. Репрезентација Србије је освојила сребрну медаљу на том првенству, а Шапић је убедљиво био најбољи стрелац првенства. На Олимпијским играма у Пекингу Шапић је са 20 погодака био најбољи стрелац турнира. Због прелома ноге задобијеног у тучи са голманом Денисом Шефиком није играо у утакмици за треће место против Црне Горе, коју је Србија добила са 6:4, већ је авионом пребачен у Београд, где је успешно оперисан.
Шапић се из репрезентације повукао након Олимпијских игара у Пекингу, наводећи као један од разлога и лоше стање у српском ватерполу.[4] 9. маја 2009. је објављено да је Шапић одлучио да заврши играчку каријеру.[5]
После спортске каријере, Шапић је постао помоћник градоначелника Београда. Дана 3. јула 2011. изабран је за председника Градског одбора Демократске странке у Београду.
[уреди] Спољашње везе
Са других Викимедијиних пројеката :
 Награде Олимпијског комитета Србије  (Србије и Црне Горе, СР Југославије  ) |
|
| Спортисткиња године |
|
|
| Спортиста године |
|
|
| Млади спортиста године |
|
|
| Женска екипа године |
|
|
| Мушка екипа године |
|
|
| Тренер године |
|
|
