Александар (филм)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар

{{{опис_слике}}}

Изворни наслов Alexander
Режија Оливер Стоун
Продуцент Мориц Борман
Томас Шили
Џон Килик
Ијан Смит
Сценарио Оливер Стоун
Главне улоге Колин Фарел
Анџелина Жоли
Вал Килмер
Музика Вангелис
Жанр епика
Издавачка кућа Warner Bros. (САД)
Intermedia (Интернационално)
Година 2004
Трајање 175 минута
Земља САД
Језик енглески
Буџет 165.000.000 долара
IMDb веза

Александар (енгл. Alexander) је епски филм из 2004. у режији Оливера Стоуна. Радња филма се темељи на догађајима из живота Александра Великог. Филм је углавном заснован на књизи британског историчара Робина Фокса Александар Велики из 1970, а главне улоге тумаче Колин Фарел, Анџелина Жоли и Вал Килмер.

Радња[уреди]

Александар заснован је на животу Александра Великог (Колин Фарел), краља Македонаца, који је током свог кратког живота успео да покори Азију, Персију и део Индије. Филм приказује неке од кључних момената из Александрове младости, његову инвазију на Персијско царство и његову смрт. Такође, открива и компликовани однос са оцем, Филипом II Македонским (Вал Килмер), стварање Коринтског савеза од стране градова Античке Грчке,[1] освајање Перскијског царства 331. године пре нове ере, као и Александров сан да освоји цео тада познати свет.

Прича почиње 356. п. н. е. са Птолемејем I Сотером (Ентони Хопкинс) као наратором. Александар је одрастао уз мајку Олимпију (Анџелина Жоли) и тутора Аристотела, интересујући се за љубав, част, уметност и војну вештину. Његов однос са оцем уништен је након Филипове женидбе Еуридиком, нећаком генерала Атала. Након убиства Филипа, Александар постаје краљ Македоније и Грчке. Птолемеј накратко помиње Александрово разарање Тебе и паљење Персеполиса, а затим описује како је Александар убрзо након доласка на власт проглашен сином бога Зевса, његову битку код Гаугамеле против персијског цара Дарија III и његова осмогодишња освајања у Азији.

Филм такође илуструје и Александрове приватне везе са пријатељем из детињства Хефестионом (Џеред Лето) и супругум Роксаном (Росарио Досон). Пре него што је преминуо услед болести или тровања — није откривено од чега, али су оба начина сугерисана — Александар се дистанцира од своје жене, иако је она затруднела, верујући да је она одговорна за Хефестионову смрт. У филму, Александар је много ближи Хефестиону него Роксани, чак се сугерише и да је Александар умро делом од туге због губитка Хефестиона, три месеца раније. Почетком филма, Хефестион пореди Александра са Ахилом, на шта Александар одговара да, да је он Ахил, онда би Хефестион морао да буде Патрокло, за кога се сумња да је био Ахилов љубавник. Када Хефестион помене да је Патрокло први умро, Александар одговара да би га, ако би Хефестион умро први, пратио и у Хад — обећање које Птолемеј сматра испуњеним, будући да је Александар умро убрзо након пријатеља.

Након освајања Вавилона, Александар признаје да је Хефестион једина особа која га воли. Током филма, Хефестион често показује љубомору када види Александра са Роксаном, и тугу када ју је оженио, те се чак трудио и да је задржи што даље од њега након што је Александар убио Клита Црног у Индији. Филм такође посвећује пажњу Александровој блиској вези са мајком Олимпијадом, иако је никада више није видео након што је кренуо у освајања на истоку.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Колин Фарел Александар Велики
Џаред Лето Хефестион
Анџелина Жоли Олимпија
Вал Килмер Филип II Македонски
Раз Диген Дарије III од Персије
Ерол Сандер Фарнак
Цули Мохамед Персијски дворјанин
Анелиз Ем Статејра I
Росарио Досон Роксана
Гари Стреч Клит Црни
Ентони Хопкинс Птолемеј I Сотер
Кристофер Пламер Аристотел
Елиот Кауан Млади Птолемеј I Сотер
Џонатан Рис Мајерс Касандер
Рори Макан Кратер
Франсиско Бош Багоас
Џон Кавана Парменион
Џозеф Морган Филотас
Ијан Бити Антигон
Нил Џексон Пердикас
Конор Паоло Млади Александар
Џеси Кам
Денис Конвеј Нирк
Мери Мајер Еуридика
Ник Данинг Атал
Бин Банлуерит Порус
Тоби Кебел Паузанија из Орестиса
Патрик Керол Млади Хефестион

Локације снимања[уреди]

Сценографија Локација
Александријска библиотека Студио у Уједињено Краљевство Лондону
Пела
Вавилон
Индијске палате
Митска пећина
Александрија Малта Малта
Атенин храм Мароко Есаујра
Меза
Македонски хиподром
Гаугамела Мароко Маракеш
Бактријска тврђава Мароко Планине Атлас
Хиндукуш Индија Хималаји
Македонски амфитеатар Мароко Мароко
Хипазис Тајланд Меконг
Хидаспис Тајланд Сарабури

Критике[уреди]

Чак и пре премијере филма, кружиле су контроверзе о томе како филм приказује сексуалне навике у Античкој Грчкој, као и хомосексуалност. Група од двадесет и пет грчких адвоката претила је тужбом против режисера Стоуна и студија Warner Bros. за неистиниту адаптацију историјске. „Не кажемо да имамо ишта против хомосексуалаца“, рекао је Јанис Варнакос, „али кажемо да је продукција требало да нагласи публици да је филм део фикције и да нема никакве везе са животом Александра“. Ипак, адвокати су одлучили да одустану од оптужбе.[2] На британској премијери филма, Стоун је кривио "фундаментализам у моралу“ за ниску зараду филма у Сједињеним Државама.[3] Такође се изјаснио да су амерички критичари и публика преувеличали тему Александрове сексуалности.[4] Критике су натерале Стоуна да изврши промене у филму за ДВД издање.

Александар је такође критикован и због одређених историјских неистина.[5] Академски критичари тврде да филм не поштује довољно историјске детаље.[6] Ирански историчари били су узнемирени приказом борби између Македонаца и Персијанаца. На пример, Александар и његове трупе су у филму поразиле армију Персије у само једној борби (бици код Гаугамеле), мада историја говори да је Александар морао да се бори у неколико сурових битака пре него што је победио Дарија III. Историчар Фарок истиче како су у филму „македонске снаге типично приказане као врло организоване, дисциплиноване и тако даље, за разлику од персијске армије, што је историјски потпуно нетачно“.[7]

Последња битка у филму, битка на Хидаспу, у филму је много више драматична и одваја се од историје. Александар није, као што је то приказано у филму, био рањен стрелом. То се десило у бици код града Мултана у Пакистану касније те године. Такође, битка на Хидаспу није била вођена у шуми током сунчаног дана, већ у блатњавој мочвари на тропској киши. Индијска војска никада није пробила у центар македонских страна, мада су крила претрпела губитке. Филм је такође критикован због изостављања познате приче о Александровом разговору са краљем Порусом. „Реци ми“, рекао је Александар, „како желиш да те третирам?", а Порус је одговорио: „Третирај ме, о, Александре, као краља“.[8] Но, слична сцена постоји у филму, са вавилонском принцезом.

Додатна издања[уреди]

Албум[уреди]

Музику за филм Александар компоновао је грчки композитор Вангелис.[9] Албум садржи осамнаест нумера из филма.

Видео игра[уреди]

Компјутерску игру Александар објавила је рачунарска фирма Јунисофт 24. новембра 2004. године. Критике су похвалиле концепцију игре.[10]

Референце[уреди]

  1. ^ Bowra, C. M., [1957] (1994), The Greek Experience, London: Phoenix, Orion Books Ltd, ISBN 978-1-85799-122-2, pp. 9.
  2. ^ Greek lawyers halt Alexander case, Приступљено 11. 4. 2013.
  3. ^ "Stone blames 'moral fundamentalism' for US box office flop" (Thursday January 6, 2005)
  4. ^ "Stone says Alexander is too complex for 'conventional minds'" (Friday, December 10, 2004)
  5. ^ Alexander mistakes, goofs and bloopers, Приступљено 11. 4. 2013.
  6. ^ "ALEXANDER (opened 11/ 24/04) Oliver Stone's Costly History Lesson" By Cathy Schultz, Ph.D. in Dayton Daily News, November 24, 2004. (Also in Joliet Herald News, November 28, 2004; Bend Bulletin, November 28, 2004; Providence Journal, November 26, 2004.)
  7. ^ Kaveh Farrokh Шаблон:Year. Шаблон:Page number
  8. ^ Rogers (), стр. 200..
  9. ^ Vangelis Scores Alexander, a documentary available on the official soundtrack website, on the computer game, and on some DVD releases of the film
  10. ^ Alexander the Game

Спољашње везе[уреди]