Александрија
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
- За остале употребе, погледајте Александрија (вишезначна одредница).
 |
|
|---|---|
| Положај | |
  Александрија
|
|
| Опште информације | |
| Држава |  Египат |
| Губернија | Александрија |
| Број становника | 4.247.414 (2008) |
| Географски положај | |
| Површина | 2.679 km² |
Александрија (старогрч. Αλεξάνδρεια, арап. الإسكندرية) је лучки град у Египту, у делти Нила и на обали Средоземног мора. Преко александријске луке транспортује се 80% египатског увоза и извоза.
Са 4,25 милиона становника (процена за 2008)[1] Александрија је после Каира други по величини град северне Африке. У ширем градском подручју живи 4,37 милиона људи (процена за 2007)[2].
Град је 331. п. н. е. основао Александар Велики. Александрија је у то доба имала највећу и најбогатију библиотеку на целоме свету, која је била део првог музеја на свету. Град је легендаран и по некадашњем Светионику у Александрији (на Фаросу) који је убрајан у Седам светских чуда.
Садржај |
[уреди] Александрија у античко доба
Најновији археолошки налази говоре да је ово место било насељено између 2700. и 2200. године пре нове ере.[3]. Регион је био просперитетан у доба 1000. до 800. године п.н.е. Грчки град Александрију је планирао и основао Александар Велики 331. године п.н.е, али он сам никада овде није боравио. Александар је основао више градова са овим именом у Ирану и на граници са Индијом, а египатска Александрија је била најзначајнија од свих њих. После своје ране смрти Александар је сахрањен у маузолеју у Александрији. У наредним годинама владари из династије Птоломејевића су, владајући из Александрије, проширили власт над целим Египтом. Александрија је брзо постала један од најзначајнијих градова хеленистичког света. Најзначајнији од пет делова града био је Брухејон у коме се налазила краљевска палата. Архитекта Сострат из Книда је између 300. и 279. године п.н.е. на улазу у луку саградио светионик на полуострву Фарос који се убрајао у Седам светских чуда старог света. У Александрији је постојала Александријска библиотека, која је са око 700.000 писаних ролни била најбогатија на свету. Град је био и центар филозофско-научне Александријске школе из које су потекли Херон, Птоломеј и Еуклид.
Године 30. п.н.е. Александрију је у борби за доминацију у Римском царству заузео Октавијан Август. У то доба је цео Египат прикључен Римској империји. Тиме значај Александрије није опао; она је после Рима била други највећи град на свету. Број становника је за градове из доба антике био енорман. Диодор помиње 300.000 слободних становника у доба касног хеленизма, а савремени истраживачи помињу 500.000 становника у доба позног Римског царства.[4] У граду је живело пуно јевреја. Антички извори помињу честе побуне становништва.
Године 415. група хришћана је убила научницу и филозофа Хипатију. Тиме је симболично угашена прехришћанска традиција античке просвећености и културе. У време позне антике Александрија је била културни и религијски центар хришћанства, посебно значајан за разрешење теолошких питања. Александријска висока школа се брзо отворила према хришћанству, за разлику од атинске. Најзначајнији градови Византијског царства су, после Константинопоља, били Александрија и Антиохија. Сасанидско царство је заузело Александрију 619, да би је 628. повратили Византинци. Византија је град заувек изгубила 642. када су га заузели Арапи.
[уреди] Средњи и Нови век
Град је током целог Средњег и Новог века остао важна лука, али је изгубио политички значај. Њега су преузели градови Константинопољ у Византији и Каиро у доба Арапа. Град је поново добио на значају у 19. веку са појавом Индустријске револуције. Близина Суецке превлаке и њен значај на путу ка Индији побудио је интересовање европских колонијалних сила. Наполеон се са својом експедицијом овде искрцао 1798, победио је Мамелуке, али је изгубио од Британаца код Абукира. Француски утицај су крајем 19. века потиснули Британци који су успоставили квази-колонијалну власт у Египту и над Суецким каналом.
Данас се преко Александријске луке транспортује око 80% египатског увоза и извоза. Град има текстилну, хемијску, прехрамбену, петрохемијску и индустрију возила. Александрија је други највећи индустријски центар Египта. Град има међународни аеродром и повезан је са националном мрежом пруга и путева. Стари град близу луке је пун уличица и базара, док је новији део града изграђен у стилу модерне западне архитектуре. Априла 2002. отворена је Нова александријска библиотека.
[уреди] Референце
- ^ bevoelkerungsstatistik.de zur Stadt Alexandria
- ^ bevoelkerungsstatistik.de zur Agglomeration Alexandria
- ^ Abeer el-Shahawy, стр. 271.
- ^ Walter Scheidel (Hrsg.): Debating Roman Demography. Brill, Leiden 2001, ISBN 90-04-11525-0, стр. 183.
[уреди] Спољашње везе
Координате: 31° 12' СГШ 29° 55' ИГД
