Александрија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Александрија (вишезначна одредница).
Александрија
арап. الإسكندرية

San Stefano Grand Plaza.JPG
Плажа Сан Стефано

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Египта Египат
Губернија Александрија
Становништво
Становништво (2008) 4.247.414 (процена)
Географске карактеристике
Координате 31°12′00″N 29°55′00″E / 31.2, 29.9166666667
Надморска висина 2 м
Површина 2.679 км²
Александрија на мапи Египта
{{{alt}}}
Александрија
Александрија на мапи Египта
Остали подаци
Веб-страна www.alexandria.gov.eg


Координате: 31° 11′ 60" СГШ, 29° 55′ 00" ИГД
Александрија (арап. الإسكندرية, старогрч. Αλεξάνδρεια) је град у Египту, у гувернорату Александрија. Према процени из 2008. у граду је живело 4.247.414 становника. Александрија је после Каира други по величини град северне Африке. У ширем градском подручју живи 4,37 милиона људи (процена за 2007)[1].

Александрија се налази у делти Нила и на обали Средоземног мора. Преко александријске луке транспортује се 80% египатског увоза и извоза.

Град је 331. п. н. е. основао Александар Велики. Александрија је у то доба имала највећу и најбогатију библиотеку на целоме свету, која је била део првог музеја на свету. Град је легендаран и по некадашњем Светионику у Александрији (на Фаросу) који је убрајан у Седам светских чуда.

Историја[уреди]

Александрија у античко доба[уреди]

Александријска сфинга

Најновији археолошки налази говоре да је ово место било насељено између 2700. и 2200. п. н. е..[2]. Регион је био просперитетан у доба 1000. до 800. п. н. е. Грчки град Александрију је планирао и основао Александар Велики 331. године п. н. е, али он сам никада овде није боравио. Александар је основао више градова са овим именом у Ирану и на граници са Индијом, а египатска Александрија је била најзначајнија од свих њих. После своје ране смрти Александар је сахрањен у маузолеју у Александрији. У наредним годинама владари из династије Птолемејевића су, владајући из Александрије, проширили власт над целим Египтом. Александрија је брзо постала један од најзначајнијих градова хеленистичког света. Најзначајнији од пет делова града био је Брухејон у коме се налазила краљевска палата. Архитекта Сострат из Книда је између 300. и 279. п. н. е. на улазу у луку саградио светионик на полуострву Фарос који се убрајао у Седам светских чуда старог света. У Александрији је постојала Александријска библиотека, која је са око 700.000 писаних ролни била најбогатија на свету. Град је био и центар филозофско-научне Александријске школе из које су потекли Херон, Птолемеј и Еуклид.

Године 30. п. н. е. Александрију је у борби за власт у Римском царству заузео Октавијан Август. У то доба је цео Египат прикључен Римском царству. Тиме значај Александрије није опао; она је била, у том часу, после Рима, други највећи град на свету. Број становника је за градове из доба антике био велики. Диодор помиње 300.000 слободних становника у доба касног хеленизма, а савремени истраживачи помињу 500.000 становника у доба позног Римског царства,[3] постао је седиште Египатске дијецезе 380. године. У граду је живело пуно јевреја. Антички извори помињу честе побуне становништва. Критски земљотрес је изазвао цунами који је разорио Александрију.

Године 415. група хришћана је убила научницу и филозофа Хипатију. Тиме је симболично угашена прехришћанска традиција античке просвећености и културе. У време позне антике Александрија је била културни и религијски центар хришћанства, посебно значајан за разрешење теолошких питања. Александријска висока школа се брзо отворила према хришћанству, за разлику од атинске. Најзначајнији градови Византијског царства су, после Константинопоља, били Александрија и Антиохија. Сасанидско царство је заузело Александрију 619, да би је 628. повратили Византинци. Византија је град заувек изгубила 642. када су га заузели Арапи.

Средњи и нови век[уреди]

Град је током целог средњег и новог века остао важна лука, али је изгубио политички значај. Њега су преузели градови Константинопољ у Византији и Каиро у доба Арапа. Град је поново добио на значају у 19. веку са појавом Индустријске револуције. Близина Суецког канала и њен значај на путу ка Индији побудио је интересовање европских колонијалних сила. Наполеон се са својом експедицијом овде искрцао 1798, победио је Мамелуке, али је изгубио од Британаца код Абукира. Француски утицај су крајем 19. века потиснули Британци који су успоставили квази-колонијалну власт у Египту и над Суецким каналом.

Данас се преко Александријске луке транспортује око 80% египатског увоза и извоза. Град има текстилну, хемијску, прехрамбену, петрохемијску и индустрију возила. Александрија је други највећи индустријски центар Египта. Град има међународни аеродром и повезан је са националном мрежом пруга и путева. Стари град близу луке је пун уличица и базара, док је новији део града изграђен у стилу модерне западне архитектуре. Априла 2002. отворена је Нова александријска библиотека.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2008. живело 4.247.414 становника.

Кретање броја становника
1986. 1996. 2006.
2.926.859[4] 3.328.196[4] 4.110.015[4]

Референце[уреди]

  1. ^ bevoelkerungsstatistik.de zur Agglomeration Alexandria, Приступљено 5. 5. 2013.
  2. ^ Abeer el-Shahawy, pp. 271.
  3. ^ Scheidel (2001), стр. 183.
  4. ^ а б в „Egypt: largest cities and towns and statistics of their population“. Archived from the original on 18. 12. 2012. Приступљено 2. 12. 2012.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]