Александровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Александровац (вишезначна одредница).
Александровац

Александровац
Александровац

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Расински
Општина Александровац
Становништво
Становништво (2011) 6476
Положај
Координате 43°27′19″N 21°03′05″E / 43.455166, 21.0515
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 370 m
Александровац на мапи Србије
{{{alt}}}
Александровац
Александровац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 37230
Позивни број 037
Регистарска ознака AC/АЦ


Координате: 43° 27′ 19" СГШ, 21° 03′ 05" ИГД

Александровац је град и седиште општине Александровац у Расинском округу.

Географски положај[уреди]

Град лежи у котлини имеђу планинских огранака Копаоника, Јастрепца и Гоча, са десне стране Кожетинске реке.[1]

Историја[уреди]

Александровац се некада звао Кожетин. Исто име Кожетин данас носи само старо село, које се налази нешто изнад варошице.[1] Насеље је 1. марта 1880. године проглашено за варошицу[2], а 19. јуна 1882. променило име у Александровац по краљу Александру Обреновићу, указом краља Милана[3]. Александровац се први пут помиње у повељи Стефана Немање 1196. године, као насеље Кожетин, у жупи Расини. Мало се зна о овом насељу у средњем веку. Насеље се помиње у повељи Ђурађа Бранковића, из 1429. године. Од 1804. Кожетин са околином учествује у бунама против Турака. Мамут-паша Лесковачки га заузима 1813. Припојен је Србији у склопу шест ослобођених нахија 1833. године. Од тада почиње обнављање и изграђивање.[1]

За време Првог светског рата доста је страдао, нарочито 1917. за време Топличког устанка, када су устаничке чете разбијене, а бугарски окупатор преплавио терен и вршио крваве одмазде над становништвом.[1]

У Другом светском рату у околини Александровца дејствовао је Расински партизански одред. Александровац је коначно ослобођен у септембру 1944. године.[1]

Привреда[уреди]

После ослобођења Александровац постаје средиште виноградарства и тржиште вина, посебно жупског вина. Овде је развијено воћарство, где се посебно истичу квалитетне шљиве крушке и јабуке.[1]

Најпознатија компанија је „Вино Жупа“ која се бави производњом и прометом вина, алкохолних пића, сокова, концетрата и база. Компанија „Вино Жупа“ спада у 20 највећих извозника из Србије. [4]

Туризам[уреди]

  • Жупска берба“ традиционална манифестација се одржава сваке године. Посвећена је почетку бербе грожђа, по чему су Александровац и Александровачка Жупа надалеко познати. Ова манифестација, осим што промовише крај, има и привредни карактер, јер се на њој склапају многи послови.[5] Жупска берба се одржава од 1963. године.[6]
  • Завичајни музеј жупе[7], комплексни музеј у ужем центру града у кући „попа Марка“. Отворен је 27. јануара 1992. године. У музеју се налазе археолошка, етнографска, и историјска поставка са око 3000 предмета, фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са 1400 књига.
  • Музеј виноградарства и винарства смештен у старом подруму Пољопривредне школе. Посвећен је историји вина и винограда у Србији. Највреднији предмети у музеју су 4 неолитске фигуре из винчанске културе, пронађени у Витковачком пољу.[8]
  • Тврђава Козник средњовековни град, један од најбоље очуваних. Налази се на 8 км западно од Александровца, на купастом стрмом брду изнад Расине, на 992 м.н.в.
  • Пољане“ су стара виноградарска етно насеља. У Александровачкој Жупи данас је преостало 24 пољане, некада је било више од 70. Такво име им је дао народ зато што су подигнуте у атарима изван села, на пољу, где се искључиво засађени виногради. У време бербе, долазили би људи из околних насеља и остајали тамо до завршетка бербе. Пољане су јединствена етно насеља у Србији, са карактеристичном архитектуром, подрумима од камена, брвнима и талпама, која су почела да ишчезавају са појавом Филоксенове цистерне, па се данас ради на рестаурацији неких од њих. Нпр. пољана у Лукаревини је заштићена законом.
  • Манастир Руденица из 15. века северено од Александровца, у правцу Трстеника
  • Манастир Дренча у селу Дренча, на 3 км северно од Александровца саграђен 1382. године

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 6476 становника (према попису из 1991. било је 6354 становника). У насељу живи 5093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,5 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 2111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века број становника је вишеструко порастао.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1027 [9]
1953. 1153
1961. 1320
1971. 3067
1981. 5177
1991. 6354 6106
2002. 7014 6476
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
6.352 98,08%
Црногорци
  
23 0,35%
Роми
  
14 0,21%
Југословени
  
13 0,20%
Хрвати
  
7 0,10%
Македонци
  
5 0,07%
Муслимани
  
4 0,06%
Словенци
  
2 0,03%
Бугари
  
2 0,03%
непознато
  
12 0,18%


Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Србија - знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, Београд (1965)
  2. ^ Како је Александровац добио име
  3. ^ Указ Краља Србије Милана I о промени назива Кожетина у Александровац
  4. ^ Vino Župa lider među firmama | Srbija | Novosti.rs
  5. ^ 48 жупска берба
  6. ^ Јубиларна 50. Жупска берба („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
  7. ^ Музеј жупе - О музеју
  8. ^ Александровац Знаменитости
  9. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  10. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  11. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Александровац