Александровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Александровац (вишезначна одредница).
Александровац

Александровац
Александровац

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Расински
Општина Александровац
Становништво
Становништво (2011) 6228
Положај
Координате 43°27′19″N 21°03′05″E / 43.455166, 21.0515
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 370 m
Александровац на мапи Србије
{{{alt}}}
Александровац
Александровац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 37230
Позивни број 037
Регистарска ознака AC/АЦ


Координате: 43° 27′ 19" СГШ, 21° 03′ 05" ИГД

Александровац је град и седиште општине Александровац у Расинском округу. Према попису из 2011. године има 6228 становника.

Географски положај[уреди]

Град лежи у котлини имеђу планинских огранака Копаоника, Јастрепца и Гоча, са десне стране Кожетинске реке.[1]

Историја[уреди]

Александровац се некада звао Кожетин. Исто име Кожетин данас носи само старо село, које се налази нешто изнад варошице.[1] Насеље је 1. марта 1880. године проглашено за варошицу[2], а 19. јуна 1882. променило име у Александровац по краљу Александру Обреновићу, указом краља Милана[3]. Александровац се први пут помиње у повељи Стефана Немање 1196. године, као насеље Кожетин, у жупи Расини. Мало се зна о овом насељу у средњем веку. Насеље се помиње у повељи Ђурађа Бранковића, из 1429. године. Од 1804. Кожетин са околином учествује у бунама против Турака. Мамут-паша Лесковачки га заузима 1813. Припојен је Србији у склопу шест ослобођених нахија 1833. године. Од тада почиње обнављање и изграђивање.[1]

За време Првог светског рата доста је страдао, нарочито 1917. за време Топличког устанка, када су устаничке чете разбијене, а бугарски окупатор преплавио терен и вршио крваве одмазде над становништвом.[1]

У Другом светском рату у околини Александровца дејствовао је Расински партизански одред. Александровац је коначно ослобођен у септембру 1944. године.[1]

Привреда[уреди]

После ослобођења Александровац постаје средиште виноградарства и тржиште вина, посебно жупског вина. Овде је развијено воћарство, где се посебно истичу квалитетне шљиве крушке и јабуке.[1]

Најпознатија компанија је „Вино Жупа“ која се бави производњом и прометом вина, алкохолних пића, сокова, концетрата и база. Компанија „Вино Жупа“ спада у 20 највећих извозника из Србије. [4]

Туризам[уреди]

  • Жупска берба“ традиционална манифестација се одржава сваке године. Посвећена је почетку бербе грожђа, по чему су Александровац и Александровачка Жупа надалеко познати. Ова манифестација, осим што промовише крај, има и привредни карактер, јер се на њој склапају многи послови.[5] Жупска берба се одржава од 1963. године.[6]
  • Завичајни музеј жупе[7], комплексни музеј у ужем центру града у кући „попа Марка“. Отворен је 27. јануара 1992. године. У музеју се налазе археолошка, етнографска, и историјска поставка са око 3000 предмета, фототека са око 6.000 фотографија и негатива и библиотека са 1400 књига.
  • Музеј виноградарства и винарства смештен у старом подруму Пољопривредне школе. Посвећен је историји вина и винограда у Србији. Највреднији предмети у музеју су 4 неолитске фигуре из винчанске културе, пронађени у Витковачком пољу.[8]
  • Тврђава Козник средњовековни град, један од најбоље очуваних. Налази се на 8 км западно од Александровца, на купастом стрмом брду изнад Расине, на 992 м.н.в.
  • Пољане“ су стара виноградарска етно насеља. У Александровачкој Жупи данас је преостало 24 пољане, некада је било више од 70. Такво име им је дао народ зато што су подигнуте у атарима изван села, на пољу, где се искључиво засађени виногради. У време бербе, долазили би људи из околних насеља и остајали тамо до завршетка бербе. Пољане су јединствена етно насеља у Србији, са карактеристичном архитектуром, подрумима од камена, брвнима и талпама, која су почела да ишчезавају са појавом Филоксенове цистерне, па се данас ради на рестаурацији неких од њих. Нпр. пољана у Лукаревини је заштићена законом.
  • Манастир Руденица из 15. века северено од Александровца, у правцу Трстеника
  • Манастир Дренча у селу Дренча, на 3 км северно од Александровца саграђен 1382. године

Демографија[уреди]

Према попису из 2002. било је 6476 становника (према попису из 1991. било је 6354 становника). У насељу живи 5093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,5 код мушкараца и 37,4 код жена). У насељу има 2111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро потпуно насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини 20. века број становника је вишеструко порастао.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1027 [9]
1953. 1153
1961. 1320
1971. 3067
1981. 5177
1991. 6354 6106
2002. 7014 6476
Етнички састав према попису из 2002.[10]
Срби
  
6.352 98,08%
Црногорци
  
23 0,35%
Роми
  
14 0,21%
Југословени
  
13 0,20%
Хрвати
  
7 0,10%
Македонци
  
5 0,07%
Муслимани
  
4 0,06%
Словенци
  
2 0,03%
Бугари
  
2 0,03%
непознато
  
12 0,18%


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Србија - знаменитости и лепоте, НИП Књижевне новине, Београд (1965)
  2. Како је Александровац добио име
  3. Указ Краља Србије Милана I о промени назива Кожетина у Александровац
  4. Vino Župa lider među firmama | Srbija | Novosti.rs
  5. 48 жупска берба
  6. Јубиларна 50. Жупска берба („Вечерње новости“, 21. септембар 2013)
  7. Музеј жупе - О музеју
  8. Александровац Знаменитости
  9. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  10. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  11. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]