Александровачка Жупа
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.
Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Географија. |
Александровачка Жупа је котлина смештена на подручју општине Александровац у Расинском управном округу у централној области Србије, између планина које припадају Родопском систему.
Садржај |
[уреди] Географија
Родопски планински систем захвата масиве: са југозапада Копаоника (2.017 м) и његовог огранка Нерађa (1.350 м), са запада Жељина (1.785 м) и Равне планине (1.543 м) са севера планине Гоч (1.123 м) и његовог огранка Љуктена (1.219 м), те планине Лисац (1.065 м). Са источне стране котлину затварају огранци Јастребца (1.494 м). Жупска котлина има површину од 160,43 км² и дужине је 14 км а ширине 11 км. Котлина је благо нагнута према крушевачкој котлини на источној страни. Такозвана Доња Жупа представља у ствари виногорје и чини једну трећину општине Александровац, која има укупну површину од 386,55 км². Остале две трећине припадају брдској и планинској области општине. То је Горња Жупа, која из котлине преко побрђа прелази у планинску област у којој је 27 висова изнад 1.000 метара надморске висине.
Најнижа кота Општина општине Александровац је 186 метара у речишту Пепељуше у источном делу, а највиша кота на Жељину на Рогавској чуки 1.784 м надморске висине. У планинском, делу, у долинама већих речних токова постоје неколике композитне долине, што је нарочито карактеристично за горњи ток реке Расине, где се из Митровог Поља под Жељином и Гочем, узаном клисуром улази у плешко поље а после теснаца на Скачку у равницу код Грчака, према Будиловини и Милентији.
[уреди] Хидрографија
Жупска котлина, сва нагнута према североистоку, издељена је на три мање издужене котлине дуж токова Пепељуше, Кожетинске и Дреначке реке. Већи речни токови у општини Александровац су Расина, Вратарица, Кожетинска и Дреначка река, чије воде теку према Западној Морави. Расина извире на Жељину и тече према истоку док Јошаничка река тече према западу и улива се у Ибар код Биљановца, испод Јошаничке Бање.
[уреди] Клима
Клима Александровачке жупе, као резултат орографских и хидрографских одлика, припада типу умереноконтиненталне климе са неким одликама средоземне климе. Зиме су благе са мало снега. Ретке су екстремно ниске температуре, што је одувек посебно погодовало гајењу винове лозе. Најкишнији период је од априла до средине јуна, када су падавине најпотребније, посебно виновој лози. Ветрови су ретки, углавном дува северозападни ветар, али је претежан број дана у години без ветрова. Појам „жупна клима“ са свим благодетима које пружа је типичан за ово поднебље. Примера ради, у Жупи успевају и медитеранске културе питомог кестена, бадема и смокви, на отвореном простору.
[уреди] Видоградарство
Винородна Жупа, чији је центар Александровац, има изванредно повољан гографски положај. Представља изразиту природну целину, добро је повезана природним везама са долинама Мораве, Ибра и Топлице. Испресецана је са долинама којих има три и то: Ракљанска, Кожетинска и Ражаничка, названих тако по потоцима који кроз њих протичу. Географски положај и климатски фактори су одлучујући чиниоци за развитак специфичног биљног и животињског света у Жупи. Жупа је класична земља српског виноградарства, винарства и воћарства. Сасвим је вероватно да је винова лоза дошла у ове крајеве још за време Римљана, а можда и раније. Жупа је иначе непрестано насељавана од праисторије до данашњих дана зашта постоје материјални остаци.
[уреди] Историја
Први писани подаци о Жупи потичу са краја 12. века. Велики жупан Стеван Немања, оснивач српске државе, поклонио је манастиру Студеници више села у овом крају. У ктиторској повељи, 1196. године манастиру Студеници дата су следећа села: Поповац, Кожетин, Ракља, Велика Крушевица и подруми са обавезом да „приносе вино потребно манастиру“.
[уреди] Становништво
Александровац је, иако релативно мало урбано средиште (6.476 становника по попису 2002. године), важно административно, економско и културно – просветно жариште са специфичном просторно – функционалном улогом која по свом утицају превазилази административне границе општине и протеже се на околни геопростор, делове територија суседних општина, а нарочито на подгорине Жељина, Копаоника и Гоча. Његове функције су карактеристичне и значајне за кореспондирање између изразито планинског простора у залеђу, на западу и југозападу, и североисточног и источног дела западноморавског функционалног правца, где су смештени Крушевац (57.347 становника), доминантно урбано жариште и административни центар Расинског округа, и Трстеник (17.180 становника), главне просторне и развојне окоснице овог округа. Општина Александровац према последњем попису броји 29.389 становника у 8.789 домаћинстава.
