Александров саркофаг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саркофаг се данас налази у цариградском Археолошком музеју

Александров саркофаг је саркофаг из 4. века пне, који је добио своју значајност по рељефима који показују Александра Македонског. Пронађен је 1887. код некрополе у Сидону у данашњем Либану. Данас је изложен у Цариградском Археолошком музеју.

Саркофаг је упркос имену припадао Абдалониму, краљу Сидона, којег је именовао сам Александар Македонски. По другој теорији, саркофаг је припадао персијском сатрапу Мазесу, управнику Вавилона.

Састав резбарија на саркофагу[уреди]

Детајл - Александар на Букефалу

Саркофаг је направљен од полихроматског мермера донесеног са грчке планине Пентели. Резбарије на једној страни приказују Александра Македонског у борби против персијске коњенице у битки код Иса, где је Александар приказан на свом легендарном коњу Букефалу. За другу особу на коњу се сматра да је Александров интимни пријатељ и генерал Хефајст (Hefastion). Трећи коњеник је наводно Пердика.

Са друге стране, резбарија приказује Александра у лову на лавове. Трећа страна приказује Абдалонима у лову на лавове, а четврта страна приказује битку код Газе и на једном мањем делу убиство Пердике.

Спољашње везе[уреди]