Алекса Радовановић
Мајор Алекса Радовановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. август 1900. |
Место рођења | Медвеђа, Краљевина Србија |
Датум смрти | 23. јун 2004.103 год.) ( |
Место смрти | Медвеђа, Србија и Црна Гора |
Војна каријера | |
Служба | |
Војска |
|
Чин | Мајор |
Учешће у ратовима | Први светски рат Други светски рат |
Одликовања |
Алекса Радовановић (Медвеђа, 2. август 1900 — Медвеђа, 23. јун 2004) био је последњи живи солунски ратник, председник „Удружења ратника од 1912. до 1920. године” и учесник оба Светска рата.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 2. августа 1900. године у Медвеђи. Са непуних петнаест година ступио је добровољно у комитску чету војводе Косте Војновића. Почетком октобра 1914. године, у обрачуну са Бугарима, био је рањен. Потом је учествовао у повлачењу преко Албаније, пробијању Солунског фронта и борбама за ослобођење Југославије.
Јануара 1919. године позван је на одслужење војног рока, које је осамнаест месеци служио у Краљевој гарди у Београду.
Као добровољац, добио је од краља Александра пет хектара земље код Урошевца. Године 1932. се запослио у жандармерији и службовао у Приштини, Сплиту, Мостару, Пећи и Призрену.
Други светски рат га је затекао у Призрену, где се прикључио партизанима. Био је рањаван и заробљаван од стране Бугара. Из рата је изашао са чином мајора.
Сем Алексе, добровољци у Првом и Другом светском рату били су и његова два брата. Старијег Радивоја Немци су стрељали у Прокупљу, а млађег Радована у Урошевцу. И Радивојев син Милисав био партизански борац од 1941. године.
Носилац је бројних признања, ордена и медаља Француске, Краљевине Југославије и ФНР Југославије.
Умро је 23. јуна 2004. године и сахрањен је у засеоку Марићи код Медвеђе. Његов отац је живео 105 година, а мајка 85.[2]
Иза себе је оставио шест кћери, 12 унучади, 24 праунучади и четворо чукунунучади.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Алекса Радовановић”. Ризница српска. Архивирано из оригинала 23. 01. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2019.
- ^ S. Stanilović (26. јун 2003). „Život u tri veka”. arhiva.glas-javnosti.rs. Глас јавности (архива). Приступљено 18. октобар 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Живот у три века („Глас јавности“, 26-28. јун 2003)
- КУРИР, 25. јун 2004 - Умро последњи солунац
- Збогом солунци („Вечерње новости“ 25. јун 2004)
- Одлазак последњег српског солунца („Курир“, 26-27. јун 2004)
- Времеплов за 23. јун
- ПОСЛЕДЊИ ЖИВИ СОЛУНАЦ: Алекса је пример како се воли земља (Нпортал, 9. фебруар 2023)