Алекса Радовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Радовановић

Пошаљи фотографију

Лични подаци
Датум рођења 2. август 1900.
Место рођења Медвеђа (Краљевина Србија)
Датум смрти 23. јун 2004. (103 год.)
Место смрти Медвеђа (Србија и Црна Гора)

Алекса Радовановић (19002004) је био последњи солунски ратник и председник „Удружења ратника од 1912. до 1920. године“.

Биографија[уреди]

Рођен је 2. августа 1900. године у Медвеђи.

Са непуних петнаест година ступио је добровољно у комитску чету војводе Косте Војновића. Почетком октобра 1914. године, у обрачуну са Бугарима, био је рањен. Потом је учествовао у повлачењу преко Албаније, пробијању Солунског фронта и борбама за ослобођење Југославије.

Јануара 1919. године позван је на одслужење војног рока, које је осамнаест месеци служио у Краљевој гарди у Београду.

Као добровољац, добио је од краља Александра пет хектара земље код Урошевца. Године 1932. се запослио у жандармерији и службовао у Приштини, Сплиту, Мостару, Пећи и Призрену.

Други светски рат га је затекао у Призрену, где се прикључио партизанима. Био је рањаван и заробљаван од стране Бугара. Из рата је изашао са чином мајора.

Сем Алексе, добровољци у Првом и Другом светском рату били су и његова два брата. Старијег Радивоја Немци су стрељали у Прокупљу, а млађег Радована у Урошевцу. И Радивојев син Милисав био партизански борац од 1941. године.

Носилац је бројних признања, ордена и медаља Француске, Краљевине Југославије и ФНР Југославије:

  • Легије части,
  • златне и сребрне Медаље Обилића,
  • Медаље Косанчић Ивана,
  • Ордена Војводе Степе,
  • медаље Краља Петра I
  • Партизанске споменице 1941.

Умро је 23. јуна 2004. године и сахрањен је у засеоку Марићи код Медвеђе.

Иза себе је оставио шест кћери, 12 унучади, 24 праунучади и четворо чукунунучади.

Спољашње везе[уреди]