Алексеј Јелачић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј Јелачић

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 10. јануар 1892.
Место рођења Кијев (Руска Империја)
Датум смрти 20. октобар 1941.
Место смрти Београд
Рад

Алексеј Јелачић (рус. Алексей Кириллович Елачич; Кијев, 10. јануар 1892Београд, 20. октобар 1941) је био српски историчар, публициста и новинар руског порекла.

Биографија[уреди]

Алексеј Јелачић родио се у Кијеву 18. јануара 1892. године. О његовим родитељима нема прецизнијих података, а сам Јелачић на више места наводи да је јужнословенских корена. У посвети једне књиге наводи се да му је мајка умрла 11. јануара 1912. године.[1] У Кијеву је завршио приватну основну школу и класичну гимназију 1909. Чињеница да је завршио приватну основну школу и његово име на списку земљопоседника Проскуровског среза[2], претпостављају да је из племства. Студије историје је завршио на Историјско-филолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу 1914. године. Исте године примљен је за асистента на катедру за руску историју истог факултета. Године 1917. прелази на Универзитет светог Владимира у Кијеву и на њему магистрира 1918. године радњом „Самодержавие и народ в России XVIII века“ (Самодржавље и народ у Русији 18. века). Године 1919. прелази на лицеј у Каменц-Подолском и предаје у истом све до 1920. године.

Године 1920. емигрира у Краљевину Југославију и живи у њој све до смрти. Био је ангажован као гимназијски професор у Скопљу (1920—1924), Пљевљима и Приштини (1924—1925). У Љубљани је 1925. године докторирао радњом „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", што је први темељитији рад на наведену тему уопште[3]. Од 1925. године живи и ради у Скопљу као хонорарни професор руске и западнословенске историје на Филозофском факултету, а истовремено предаје и у скопској гимназији. Био је дугогодишњи Политикин дописник из Скопља. Из Скопља је краће време избивао 1932. када наставникује у Крушевцу. По избијању рата 1941. премештен је на рад у лесковачку гимназију. У Београду је умро 20. октобра 1941. године и покопан је на руском гробљу.

Научна и публицистичка делатност[уреди]

Од 1909. до досељења у Југославију Јелачић је објавио неколико историјских радова, серију књижевних приказа и прегледа у разним кијевским часописима и новинама, те серију многобројних изворних чланака из руске и опште историје у енциклопедији „Нови Энциклопедический Словарь Ефрона“, почев од св. V., Санкт Петербург 1911-.

По доласку у Југославију брзо овладава српским језиком и постаје плодан писац. У многим дневним новинама пише о револуционарним збивањима у Русији, а у загребачкој „Новој Европи“ годинама је објављивао чланке из руске историје. О његовом значају у тадашњем друштву сведочи енциклопедијски чланак о њему у познатој „Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој"[4].

У својим радовима пише противбољшевички. Мирослав Крлежа у часопису „Књижевна република“ оштро је нападао Јелачића као „активног контрареволуционара“ и „генералску прирепину"[5]. Због таквих својих стајалишта Јелачић је за време комунистичке Југославије најчешће прешућиван.

Написао је први целовити приказ руске историје на српском језику, те краће приказе пољске и чешке историје. Целовита библиографија његових радова до данас није израђена. Списак његових радова до 1925. године саставио је сам писац у књизи „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849" (Загреб 1925), а Јосип Пејин је објавио у „Историјском гласнику 1-2" (Друштво историчара СР Србије, Београд 1918) непотпуну библиографију Јелачићевих радова од 1922. године.

Од 2007. године најзначајнија Јелачићева дела објављују се на интернету, а објављено је и неколико штампаних издања „Историје Русије“ и „Историје Пољске“.

Избор из библиографије[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ | Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848—1849.“, Загреб 1925, у посвети дела.
  2. ^ | http://rodovoyegnezdo.narod.ru/Podolia/proskovuezd.htm
  3. ^ | Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49“, Загреб 1979.
  4. ^ | Станоје Станојевић уредник, „Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.
  5. ^ | Мирослав Крлежа, Књижевна република, 2 ()1924-25) 11/12, стр. 555-556; 3 (1926) 1, стр. 47-51; 2, стр. 82-98.

Литература[уреди]

  • Енциклопедија српске историографије, приређивачи Раде Михаљчић и Сима Ћирковић, Београд 1997., чланак „Алексије Јелачић“.
  • Алексије Јелачић, „Сељачки покрет у Хрватској и Славонији године 1848-1849", Загреб 1925.
  • Станоје Станојевић уредник, „Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка“, Загреб 1925-1928, свезак II, стр. 146.
  • Јарослав Шидак, „Студије из хрватске повијести за револуције 1848-49", Загреб 1979.
  • Хрватски биографски лексикон.
  • Српски биографски лексикон.