Алексеј Јелачић
Из Википедије, слободне енциклопедије
Алексеј Кириловић Јелачић (рус. Алексей Кириллович Елачич; 10. јануар 1892, Кијев — ?). Српски историчар руског порекла. Потомак је досељеника у Русију из Хабзбуршке монархије у 18. веку. Гимназију је свршио 1909. године у Кијеву, филозофски факултет у Петрограду. До 1919. био је професор приправник на катедри руске историје у Петрограду, поткрај 1918. године хабилитирао у Кијеву, затим на лицеју у Каменц-Подолском.
Емигрирао је из Русије 1920. године У Љубљани је на тамошњем универзитету докторирао и 1922. године почео предавати на Филозофском факултету у Скопљу. У Скопљу остаје до избијања рата 1941. год. Његова судбина за време Другог светског рата засада није позната. Према руским изворима Алексеј Јелачић је после ослобођења Београда, од стране Црвене армије 1944. године, депортован у Совјетски Савез. Живот је завршио у неком од Стаљинових логора[1].
Проучавао је аграрно питање у Хрватској 1848. године, али његова главна преокупација је била историја Русије и осталих словенских народа. Написао је и целовите приказе руске, пољске и чешке историје.
[уреди] Избор из библиографије
- Руска револуција и њено порекло, Загреб 1920.
- Историја Русије, Београд 1929.
- Срби и законодавни одбор царице Катарине II, Скопље 1930.
- Чехословачка историја, Београд 1931. DjVu формат, 1,98 MB.
- Историја Пољске, Београд 1933.
- Загонетна епизода руске историје у песничкој интерпретацији Ива Војновића, Дубровник 1931.
- Водич кроз Скопље и околину са 70 слика и једним планом Скопља, Скопље 1937.
- Русија и Балкан. Преглед политичких и културних веза Русије и балканских земаља, Београд 1940.
- Самодержавије и народ у Русији XVIII века.
- Сељачки покрет у Хрватској и Словенији.
[уреди] Литература
- Енциклопедија Југославије, четврти том Хил-Југос (1960. год.), чланак написао историчар Јарослав Шидак, професор Свеучилишта у Загребу.
- Електронски каталог Народне библиотеке Србије.
- Мала Енциклопедија Просвета А-Љ, Београд 1959.
