Алексис Зорбас

Из Википедије, слободне енциклопедије
III Zειμπεκικα τραγουδια стр. 14 (клавирски извод)

Алексис Зорбас је балет грчког композитора Микиса Теодоракиса према истоименом роману Никоса Казанцакиса.

Написан је у периоду од 29. јула 1987. године до 22. фебруара 1988. године у Атини (Αθήνα), Врахати (Βραχάτι) код Коринта и у Паризу. Праизведен је 6. августа 1989. године у веронској Арени (Arena di Verona) у Италији. Још 1976. је кореограф Лорка Масине (Lorca Massine) поставио прву везију балета Зорба у атинском позоришту Лирики Скини (Λυρική Σκηνή) користећи Теодоракисову музику из филма Zorba the Greek (Грк Зорба) из 1966. године. Десет година касније, Теодоракис на основу својих ранијих дела (песме, сонатине, филмска музика, Грчки карневал и друго) компонује дело које по његовом мишљењу одговара Казанцакисовој причи о Зорби.

Пројект је предложен веронској Арени, која га прихвата, и Теодоракис се пуним жаром баца на посао уклапања, докомпоновања и оркестрације материјала. На праизведби је дириговао лично, као и на поновном постављању на истој сцени 1990. године.

III Zειμπεκικα τραγουδια стр. 15 (клавирски извод)

У Србији је први пут постављен 1. децембра 1994. године у Српском народном позоришту у Новом Саду у кореографији Крунислава Симића и под диригентским вођством маестра Имреа Топлака. Овој премијери је присуствовао и сам Теодракис који је дао бесплатно нотни материјал и ауторска права за извођење СНП-у.

Велики успех овог балета се тумачи и широком употребом хорског и соло певања. Првобитна оркестрација, прилагођена огромним захтевима веронске Арене је одговарала Теодоракисовој идеји о метасимфонијском оркестру, али је написао и оркестрацију за позоришно извођење.

Ликови[уреди]

Џон, младић из Енглеске
Зорба, Грк, боем
Марина, удовица
Јоргос, младић заљубљен у Марину
мадам Ортанс, остарела куртизана

Сеоски живаљ, удовице, сени на балу из Ортансиног сна

Балет се одиграва у луци Пиреј код Атине и на острву Криту

Оркестар[уреди]

Оригинална оркестрација Редукована оркестрација
2 Piccolo flauti 1 Piccolo flauta (III Flauta muta)
6 Flauti 3 Flauti
6 Oboi 2 Oboe
2 Corni Inglesi] 1 Corno Inglese
6 Clarinetti in Bb (Si minore) 2 Clarinetti in Bb (Si minore)
2 Clarinetti Bassi
1 Alt Saxofono 1 Alt Saxofono
6 Fagotti 2 Fagotti
2 Contrafagotti
8 Corni in F (Fa) 4 Corni in F (Fa)
4 Trombe in C (Do) 3 Trombe in C (Do)
6 Tromboni 4 Tromboni
2 Tube 1 Tuba
2 Timpanisti 1 Timpanista
4 Percussionisti 2 Percussionisti
6 Arpe 2 Arpe
2 Bouzouki 2 Bouzouki
I Violini I Violini
II Violini II Violini
Viole Viole
Violoncelli Violoncelli
Contrabassi Contrabassi

Percussioni (италик - само у оригиналној верзији):
Xilophono, Metalophono, Glockenspiel, Campane, Campanelli, Triangolo, Bongos, Frusta, Tamburino, Templblocks, Tam-tam (Gong), Piatti e Piatti Suspicati, Tamburo, Tamburo di Legno, Toms, Gran Cassa, Cassa chiara

мешовити хор (S-A-T-B)
соло мецосопран или алт (сцена 14. [Αστέρακι] и 15. [Μαρίνα])

Садржај балета[уреди]

NB - Садржај балета је преузет са сајта СНП-а

Ι чин[уреди]

Алексис Зорбас и Џон, млади писац, срели су се први пут у луци Пиреј. Чекали су укрцавање на брод, а циљ путовања било је острво Крит. Џон је намеравао да оживи стари запуштени рудник. Био је то разочаран, млад човек који је желео да на острву, међу људима из другачијег света пронађе свој мир.

Зорба – сањар и луталица, волео је живот, пиће, жене. Увек је био на страни оних који пате, умео је да се жртвује за друге... Пошто је радио и рударски посао, Џон га је узео за надзорника рудника на Криту. Зорба и Џон крећу заједно на Крит. Тако је све почело.

На сеоском тргу, на обали мора, младеж се забавља и плеше. Ту је и млада удовица Марина, која привлачи пажњу свих мештана. Већина мушкараца тајно чезне за њом, а најжешће Павлос, који је лудо заљубљен и љубоморан, желећи је за себе. Удовица му не узвраћа наклоност. Мадам Ортанс, власница скромног пансиона, некадашња париска певачица и играчица, бурне прошлости, сада уморна од свега и болесна, проводи дане на Криту у сећању на минули живот, са успоменама и горчином у души. Она их прима у свој дом који код мештана није на добром гласу. Зорба и Џон плешу са њом.

Џонову пажњу окупира случајни сусрет са удовицом Марином, која својим слободним понашањем и презиром за обичаје свога краја изазива револт мештана који је оптужују да срамоти село.

Мадам Ортанс, очарана сусретом са Зорбом, који за њу осеца сажаљење, почиње да верује даје коначно срела човека из снова, човека свог живота и предаје му се свом душом и телом...

Џон прижељкује нови сусрет са младом удовицом, што мештани примећују и осуђују, предвођени несрећно заљубљеним Павлосом. Џон је усамљен и очајан.

Зорба храбри Џона и наговара га да се удвара удовици, а мадам Ортанс, разумевајући удовичин положај, подстиче је да се сретне са њим. Узавреле крви, луд од љубоморе, несрећни Павлос предводи озлојеђене и кивне мештане. Дошљаци су пореметили њихов мир и обичаје, погазили правила понашања. Мирно острво је узаврело од људских страсти.

ΙΙ чин[уреди]

Зорба се враћа из града. У селу га већ жељно очекују мадам Ортанс, озбиљно нарушеног здравља и верни пријатељ Џон. Зорба доноси поклоне. Најлепши су, наравно за мадам Ортанс – огрлица и ружа. Венчање мадам Ортанс и Зорбе? Сан или јава? Да ли је то уопште важно? Долазе жене – удовице, симболи патње, спутаности и узавреле страсти, жеље за другачијим животом.

Сусрет Џона и Марине више нико не може да спречи. Доживљавају кратку, страсну, али трагичну љубав. Гласине се шире острвом. Несрећни Павлос се убија јер је странац виђен како напушта удовичину кућу... Гнев мештана је страшан. Они лиинчују и убијају удовицу. Џон је немоћан да јој помогне, шокиран суровошћу призора, само је неми сведок трагедије. Остаје му само очај...

Ту је пријатељ Зорба који га теши: Нико није побегао од своје судбине! Треба заплесати! Сиртаки? Та је игра најбоља за све болести душе... Игра живота и смрти се наставља. Мадам Ортанс је на самрти. Она још није умрла, а сељанке развлаче њене ствари. Уморно срце престаје да куца, мадам Ортанс умире на рукама вољеног Зорбе.

Очај му обузима душу, празнина испуњава његово тело. Ипак, ту је пријатељ Џон, који је од Зорбе научио да игра, да размишља другачије, да живи... Џон лагано увлачи свог духовног вођу у плес, у игру која почиње да пулсира, захуктава се и коначно постаје све необузданија. Живот тече даље! Да, то је сиртаки!

Редослед сцена[уреди]

Ι чин 1. Αυγή / 3 Ζεϊμπέκικα τραγούδια (Зора / 3 Зеибекика песме)
2. Είσοδος του Τζόν (Џонов улаз)
3. Είσοδος του Ζορμπά (Зорбин улаз)
4. Γραν Μπαλλο (Велики бал)
5. Μαντάμ Ορτάνς (мадам Ортанс)
6. Στα περβόλια (у врту)
7. Ζορμπάς, Τζόν και Ορτάνς (Зорба, Џон и Ортанс)
8. Τσιφτετελι (Игра Цифтетели)
9. Evin-evan / Βακχικός Χορός (Evin-evan / Бахова игра)
10. Ερωτικός Χορός (Игра љубави)

II чин 11. Επιστροφή του Ζορμπά (Зорбин повратак)
12. Βεατρίκη - Ο γάμος της Ορτάνς (Веатрики [Беатриса] - Венчање Ортанс)
13. Χορός Γυναικών (Игра жена)
14. Αστέρακι (Звезда)
15. Μαρίνα (Марина)
16. Φόνος της Χήρας (Убиство удовице)
17.-20. Θάνατος της Ορτάνς (Смрт Ортанс)
21.-23. Χορός του Ζορμπά (Зорбина игра)

Музички примери[уреди]

(audio) Игра земље (Ο Χορός η Γη) (опис)
игра момака из I чина [оркестар] (MIDI)


Занимљивост[уреди]

Главни јунак Казанцакисове романа „Грк Зорба“, се настањује у једно мало село у Србији, близу Скопља. Ту је држао рудник, оженио се и имао децу, и ту је умро.

Спољашње везе[уреди]