Алексије IV Анђео

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Алексије IV Анђео
Алексије IV Анђео
Датум рођења	1182.
Датум смрти	8. фебруар 1204.
Место смрти	Цариград (Византијско царство)
Порекло и породица

Алексије IV Анђео (грч: Αλέξιος Δ' Άγγελος, рођ. 1182 - убијен 8. фебруара 1204) био је византијски цар од августа 1203. до јануара 1204. као савладар свог ослепљеног оца Исака II. Алексије је најпознатији по томе што је, како би срушио свог стрица Алексија III Анђела, који је претходно свргао и ослепео Исака II, позвао у помоћ крсташе и Млечане. Тиме је Четврти крсташки поход уместо ка Египту усмерен ка византијској престоници Константинопољу где су се крсташи прво умешали у размирице унутар византијске династије Анђела, а затим су заузели и између себе разделили византијске територије. Да би се разликовао од свог стрица Алексија III, Алексије IV се понекад назива и Алексије Млађи.

Претендент

Када је 1195. године Алексије III свргнуо и ослепео рођеног брата Исака II, Алексије Млађи је затворен у тамницу. Тек 1201. успео је да се спасе захваљујући сарадњи са двојицом пизанских трговаца који су га кришом извукли из Цариграда и превезли на запад. Алексије се обратио за помоћ зету Филипу Швапском, а овај га је заузврат препоручио свом рођаку Бонифацију, маркизу од Монферата. Бонифације је управо био изабран за једног од вођа предстојећег Четвртог крсташког рата, али се показало да крсташи, који су се окупили у Венецији, немају довољно новца да плате Млечанима превоз на исток. Млетачки дужд Енрико Дандоло је предложио да крсташи надокнаде неопходну суму тако што ће за Венецију заузети Задар, град који је признавао власт угарског краља. Управо током опсаде Задра (10.-23. новембар 1202) Алексије Млађи је представљен вођама крсташа. Алексије је затражио да га, као легитимног престолонаследника, крсташи врате на очев трон у Константинопољу док им је он издашно обећао да ће, када се докопа власти, исплатити 200 000 сребрњака Венецији на име дуга крсташа, да ће вођама крсташа ставити на располагање 10 000 војника и 20 бродова и да ће издржавати 500 витезова у Светој земљи. Поред тога, Алексије је обећао да ће покренути питање уније Цариградске патријаршије са Римским папством. Након опширних договора, Алексије се придружио крсташима на Крфу где су и Млечани одобрили план. Флота је најпосле приспела под Цариград 24. јуна 1203. и Алексије се приказао становницима Константинопоља са једног од млетачких бродова. Ипак, Цариграђани нису били претерано заинтересовани за принца који је важио за штићеника Латина. Сада су крсташи за рачун младог Алексија опсели Константинов град и Алексије III је побегао из града у току ноћи 17/18. јул 1203. али је са собом однео и царску ризницу.

Владавина и пад

Ујутру 18. јула 1203. Византинци су вратили на престо ослепљеног Исака II који је затим под притиском Латина прогласио сина Алексија за савладара 1. августа. Пошто је ризница била празна Алексије је претопио обредно посуђе из цариградских цркви, конфисковао имовину својих непријатеља и најпосле је опљачкао неколико градова Тракије који су још увек признавали власт његовог стрица. Уз све то једино је могао да сакупи половину суме коју је дуговао крсташима тј око 100 000 сребрњака. У међувремену, у самој престоници расло је непријатељство између Византинаца и Латина док су и једна и друга страна додатно притискале Алексија Млађег и његовог оца. Најпосле, децембра 1203. Алексије је дефинитивно отказао послушност крсташима, а већ у јануару 1204. његови људи су запалили 17 бродова и послали их на уковитљену млетачку флоту. Сам покушај није успео, а крајем јануара Алексије IV се поново морао обратити Латинима за помоћ. Светина окупљена у саборној цркви Пресвете Мудрости покушала је да 25. јануара 1204. царску круну наметне извесном Николи Канаву. Канава је одбио ову опасну почаст, али је Алексије IV, забаркадиран у царској палати у страху од побуњеника, послао протовестијара Алексија Дуку Мурзуфла да затражи помоћ од крсташа. Мурзуфл, који је био ватрени противник Латина, се затим окренуо против Анђела и у току ноћи 27/28 јануара је свргао и заточио оца и сина. Исак II је ускоро умро у тамници, док је Алексије IV Анђео задављен 8. фебруара 1204. године. Након ових вести о доласку антилатински настројеног Алексија V на царски престо, крсташи и Млечани су одлучили да заузму Цариград за свој рачун и поделе византијске територије између себе. Свргавање Алексија IV и његовог оца представљало је увод у први пад Византијског царства 12. априла 1204. године.

Види још

• Алексије III Анђео
• Четврти крсташки рат
• Први пад Цариграда

Претходник: Алексије III Анђео	Византијски цареви (1203 — 1204) (као савладар Исака II Анђела)	Наследник: Алексије V Дука Мурзуфл
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

Римски цареви

Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север

Криза III века 235—284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин

Доминат 284—395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I

Западно царство (395—476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул

Источно (Византијско) царство (395—1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш