Аленово правило

Из Википедије, слободне енциклопедије

Аленово правило је назив за еколошко правило, постављено од стране америчког зоолога Џоела Асафа Алена[1]. Овим правилом формулишу се односи између дужине истакнутих делова тела (уши, екстремитети, врат) неког хомеотермног (ендотермног) организма и температуре његове животне средине. Истакнути делови тела, наиме, интензивније одају топлоту од мање истакнутих, па се зато запажа да у хладнијим пределима животиње имају краће уши, екстремитете и реп, а некада су и сасвим редуковани[2].

Извори[уреди]

  1. ^ Allen JA. 1877. The influence of Physical conditions in the genesis of species. Radical Review 1: 108—140.
  2. ^ Milorad Janković. 1973. Alenovo pravilo. U: Enciklopedijski leksikon Mozaik znanja — Biologija. Interpres: Beograd. pp. 26.