Ален Исламовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ален Исламовић

Ален Исламовић
Ален Исламовић

Подаци
Пуно име Ален Исламовић
Датум рођења 17. август 1957.
Место рођења Бихаћ (Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНРЈ)
Инструмент вокал, гитара, бас-гитара
Жанр рок, хеви метал
Занимање певач
Издавачка кућа Дискотон
Званични веб-сајт Презентација

Ален Исламовић (рођен 17. августа 1957. у Бихаћу) је југословенски и бошњачки рок и хеви метал певач, бивши члан група Дивље јагоде и Бијело дугме. Од 1989. упустио се у соло каријеру.

Биографија[уреди]

Ален Исламовић је рођен у Соколцу, селу удаљеном око 5 км од Бихаћа, у северозападном делу Босне и Херцеговине. Када му је било две и по године, отац му је добио посао у Бихаћу, па се цела породица преселила у град. Исламовић је први пут добио приступ музици преко старијег брата који је купио грамофон крајем 1960их.

Научио је да свира гитару уз помоћ старијег брата, а 1974. је почео да свира бас-гитару у групи Баг. Почео је да пева јер је његов брат имао највише плоча, тако да је, по мишљењу колега из групе, могао да учи стихове.

Ускоро је Исламовићева локална популарност порасла са концертима његове групе. Поред Бихаћа, Баг је наступао у местима као што су Приједор, Дрвар, Сански Мост и Бања Лука и на тај начин зарадио пристојне суме новца. Одушевљавао се музиком Лед зепелина, Дип перпла и Бијелог дугмета.

Када му се група распала, Ален је почео да игра фудбал у Јединству из Бихаћа, ондашњем друголигашу. Након што је одслужио војску, Сеад Липовача га је позвао у Дивље јагоде. Почетак са Дивљим јагодама је био врло тежак, али се на крају исплатио како је група постала врло популарна у неким деловима Југославије. Били су толико обећавајући да је априла 1984. (када је Жељко Бебек напустио Бијело дугме) Ален одбио понуду Горана Бреговића да пева у Бијелом дугмету (делимично због страха да ће се Бебек можда вратити у Дугме), а Дивље јагоде (сада називане Wild Strawberries} су биле на корак од светске славе. Међутим, на крају је све пропало, Дивље јагоде су се распале, а Ален се вратио у Бихаћ и одлучио да се бавио обичним послом и да заборави на музику. Али онда је дошла друга понуда од Горана Бреговића (када је Тифа напустио Дугме), а овај пут Ален ју је прихватио.

Бијело дугме[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бијело дугме

У то време, певачке способности последњег певача Бијелог дугмета су сматране слабијим од претходна два певача групе. Горан Бреговић је наводно позвао Алена у групу углавном због његовог здравог начина живота (наводно је изјавио да му је доста пијаница и наркомана).

Бреговић је био у праву, а Ален није допустио да га слава промени. Након сваке турнеје се враћао у Бихаћ да води своју кафану, пеца и игра стони тенис. 1989. је напустио турнеју Бијелог дугмета, а да претходно никог није обавестио. Вратио се кући да би излечио проблем са бубрезима који је задобио на турнеји, што је приморало групу да откаже остатак турнеје. Иако се тада то чинило као мало одлагање, на крају се испоставило да је то крај Бијелог дугмета. Ускоро је избио рат, а група је прешла у 15-годишње мировање.

Соло каријера[уреди]

Након што је оздравио, Ален је у почетку искористио ово време да сними свој соло албум "Хај, нек се чује, хај, нек се зна". Плоча је наишла на млак одзив публике и ускоро је заборављена. Када је избио рат у Босни и Херцеговини, побегао је из Бихаћа у Загреб. Још увек је активан и наступа у Босни и Херцеговини и повремено у суседним земљама. Исламовић такође наступа у Немачкој, Аустрији и Швајцарској где је популаран међу гастарбајтерском заједницом из бивше Југославије. Његов репертоар се углавном састоји од песама Бијелог дугмета, па се сматра „једночланом групом у част Бијелог дугмета“.

2003. Ален је певао у дуету са турбофолк звездом Индиром Радић. Песма "Лопов" је постала велики комерцијални хит, много успешнији од свега што је урадио од распада Бијелог дугмета.

2005. је учествовао у три велика опроштајна концерта Бијелог дугмета.

Такође је свирао ритам гитару и певао у групи 4 аса са Владом Калембером, Славком Пинтарићем Пиштом, Рајком Дујмићем и Јурицом Пађеном.

Фебруара 2006. Исламовић је објавио свој најновији албум "Мртво хладно" са канадском групом Срчани удар.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Бијело дугме
Жељко Бебек | Горан Бреговић | Младен Војичић Тифа | Милић Вукашиновић
Горан Ивандић | Ален Исламовић | Драган Јанкелић | Санин Карић
Владо Правдић | Љубиша Рацић | Зоран Реџић | Лаза Ристовски
Студијски албуми
Кад би' био бијело дугме (1974) | Шта би дао да си на мом мјесту (1975) | Ето! Баш хоћу! (1976) | Битанга и принцеза (1979) | Доживјети стоту (1981) | Успаванка за Радмилу М. (1983) | Косовка дјевојка (Бијело дугме) (1984)  | Пљуни и запјевај моја Југославијо (1986) | Ћирибирибела (1988)
Концертни албуми
Концерт код Хајдучке чесме (1977) | 5. април '81 (1981) | Мрамор, камен и жељезо (1987)