Алесандро Ђентиле
| Алесандро Ђентиле | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Ђентиле као играч Трента | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Алесандро Ђентиле | ||
| Датум рођења | 12. новембар 1992. | ||
| Место рођења | Мадалони, Италија | ||
| Држављанство | Италија | ||
| Висина | 2,00 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2014. / 53. пик, 2. рунда | ||
| Одабрао: Минесота тимбервулвси | |||
| Про каријера | 2009— | ||
| Позиција | бек / крило | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2009—2011 2011—2016 2016—2017 2017 2017—2018 2018—2019 2019—2020 2020—2021 2021—2022 2022 2022— |
Тревизо Олимпија Милано → Панатинаикос → Хапоел Јерусалим Виртус Болоња Естудијантес Аквила баскет Тренто Естудијантес Варезе Бриндизи Удине | ||
|
Статистика на basketball-reference.com | |||
Алесандро Ђентиле (итал. Alessandro Gentile; Мадалони, 12. новембар 1992) је италијански кошаркаш. Игра на позицијама бека и крила. Син је бившег дугогодишњег италијанског репрезентативца Фердинанда Ђентилеа.
Клупска каријера[уреди | уреди извор]
Попут свога оца и Алесандро је почео да тренира кошарку. Прве сениорске године је провео у Бенетону. Међутим због финансијских проблема у овом клубу након две године сели се у Милано, у екипу Олимпије, са којом потписује четворогодишњи уговор. Са Миланом је био редован учесник Евролиге, а 2014. године стиже и до титуле шампиона Италије.[1] Након истека четворогодишњег уговора одлучује се да продужи сарадњу са Миланом и поред понуда других познатих клубова Европе, попут Барселоне.[2]
Почетком децембра 2016. напустио је Милано, а средином истог месеца је позајмљен Панатинаикосу до краја сезоне.[3] Са њима је освојио Куп Грчке за 2017. годину. Ипак, у дресу грчког клуба се задржао само до марта 2017. када је клуб раскинуо сарадњу са њим.[4]
Почетком априла 2017. прикључио се екипи Хапоела из Јерусалима за коју је наступао до краја те сезоне.[5] Дана 18. јула 2017. године потписао је једногодишњи уговор са Виртусом из Болоње.[6] Дана 30. октобра 2018. године потписао је једногодишњи уговор са Естудијантесом.[7]
У септембру 2019. се вратио у италијанску кошарку и потписао двогодишњи уговор са Трентом.[8] У дресу Трента је током сезоне 2019/20, која је прекинута због пандемије корона вируса, одиграо 33 утакмице у италијанском првенству и Еврокупу, уз просек од 14,6 поена, 4,2 скока и 2,6 асистенција. Иако је имао још годину дана уговора са Трентом, Ђентиле је у јулу 2020. споразумно раскинуо сарадњу са клубом.[9]
Крајем септембра 2020. је по други пут у каријери потписао за шпански Естудијантес.[10] За сезону 2021/22. је потписао уговор са Варезеом.[11]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Био је члан свих репрезентативних селекција Италије. Са младом репрезентацијом је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 2011. године у Шпанији.
Са сениорском репрезентацијом Италије је играо на Европским првенствима 2013. и 2015. као и на Светском првенству 2019. године.
Успеси[уреди | уреди извор]
Клупски[уреди | уреди извор]
- Олимпија Милано:
- Првенство Италије (2): 2013/14, 2015/16.
- Куп Италије (1): 2016.
- Суперкуп Италије (1): 2016.
- Панатинаикос:
- Куп Грчке (1): 2017.
Репрезентативни[уреди | уреди извор]
Појединачни[уреди | уреди извор]
- Најкориснији играч финала Првенства Италије (1): 2013/14.
- Учесник Ол-стар утакмице Првенства Италије (2): 2011, 2012.
Статистика[уреди | уреди извор]
| Легенда | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| ОУ | Одиграно утакмица | СУ | Стартовао утакмица | МПУ | Минута по утакмици |
| ПШ% | Проценат шута из игре | 3П% | Проценат шута за три | СБ% | Проценат шута слободних бацања |
| СПУ | Скокова по утакмици | AПУ | Асистенција по утакмици | УПУ | Украдених лопти по утакмици |
| БПУ | Блока по утакмици | ППУ | Поена по утакмици | ИПУ | Индексних поена по утакмици |
| Подебљано | Најбоље у каријери | ||||
Напомена: Евролига није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима
Евролига[уреди | уреди извор]
| Година | Тим | ОУ | СУ | МПУ | ПШ% | 3П% | СБ% | СПУ | АПУ | УПУ | БПУ | ППУ | ИПУ |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2011–12 | Милано | 7 | 5 | 17.5 | .286 | .267 | 1.000 | 1.9 | 1.1 | .1 | .3 | 4.6 | .4 |
| 2012–13 | 8 | 0 | 12.5 | .439 | .400 | .800 | 1.4 | .9 | .4 | .3 | 6.3 | 3.5 | |
| 2013–14 | 21 | 16 | 25.0 | .443 | .333 | .641 | 2.4 | 2.3 | .8 | .1 | 11.4 | 8.6 | |
| 2014–15 | 20 | 16 | 27.5 | .429 | .306 | .777 | 3.0 | 2.5 | .7 | .0 | 14.3 | 11.5 | |
| Каријера | 56 | 37 | 23.2 | .424 | .323 | .733 | 2.4 | 2.0 | .6 | .1 | 8.9 | 7.9 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Emporio Armani šampion Italije”. b92.net.
- ^ „Đentile odbio Barsu, ostaje u Milanu”. b92.net.
- ^ „ЗВАНИЧНО: Ђентиле потписао за ПАО”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 21. 12. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2016.
- ^ „Đentile već napustio Panatinaikos”. sportske.net.
- ^ „Đentile u Hapoelu do kraja sezone”. b92.net.
- ^ „Anche Alessandro Gentile è un giocatore di Virtus Segafredo”. virtus.it (на језику: италијански). 18. 7. 2017. Архивирано из оригинала 2017-07-22. г. Приступљено 18. 7. 2017.
- ^ „Нови почетак - Ђентиле у Естудијантесу”. sportklub.rs.
- ^ „Званично: Ђентиле се вратио кући”. mozzartsport.com.
- ^ „Растали се Ђентиле и Тренто”. novosti.rs.
- ^ „Alessandro Gentile back to Estudiantes on a three-month contract” (на језику: енглески). eurohoops.net.
- ^ „Alessandro Gentile is officially a newcomer of Pallacanestro Varese” (на језику: енглески). Sportando.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Рођени 1992.
- Италијански кошаркаши
- Бек шутери
- Ниска крила
- Кошаркаши Естудијантеса
- Кошаркаши Олимпије из Милана
- Кошаркаши Панатинаикоса
- Кошаркаши Тревиза
- Пикови Минесота тимбервулвса на НБА драфту
- Кошаркаши на Европском првенству 2013.
- Кошаркаши на Европском првенству 2015.
- Кошаркаши на Светском првенству 2019.