Али Шукрија

Из Википедије, слободне енциклопедије
АЛИ ШУКРИЈА
Али Шукрија
Али Шукрија
Датум рођења 12. септембар 1919.
Место рођења Косовска Митровица,
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 6. јануар 2005. (86 год.)
Место смрти Београд, Србија,
Застава Србије и Црне Горе Србија и Црна Гора

Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Чин мајор у резерви

Функција председник Председништва
Централног комитета СКЈ
Мандат 26. јун 198425. јун 1985.
Претходник Драгослав Марковић
Наследник Видоје Жарковић
Одликовања
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден братства и јединста
Партизанска споменица 1941.

Али Шукрија (алб. Ali Shukriu; Косовска Митровица, 12. септембар 1919Београд, 6. јануар 2005), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и САП Косова и јунак социјалистичког рада.

Биографија[уреди]

Рођен је 12. септембра 1919. године у Косовској Митровици. Пре Другог светског рата студирао је медицину. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1939, а 1940. године члан Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију.

Учесник је Народноослободилачког рата и од организатора устанка на Косову и Метохији. Био је секретар Месног комитета КПЈ за Косовску Митровицу, политички комесар Штаба оперативне зоне за Косово и остало.

После рата, био је члан Владе НР Србије, члан Савезног извршног већа, од 1963. до 1967. године председник Извршног већа АП Косова, а од 1981. до 1982. године председник Председништва САП Косова.

Од 26. јуна 1984. до 25. јуна 1985. године био је председник Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

Биран је за посланика Савезне и скупштине Србије, био је члан Централног и Главног одбора СУБНОР Југославије и Србије, члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и Секретаријата Покрајинског комитета СКС за Косово и Метохију, генерални секретар ССРН Југославије и члан Председништва СФРЈ.

Шукрија је био пројугословенски оријентисан политичар и није подупирао демонстрације на Косову 1980-их.[1] Дао је оставку на све функције након избијања штрајка рудара у фебруару 1989. године.

Умро је 6. јануарa 2005. године у Београду.

Одликовања[уреди]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден јунака социјалистичког рада, Орден народног ослобођења и Орден братства и јединства са златним венцем.

Референце[уреди]

  1. ^ Robert Elsie. Historical dictionary of Kosovo Приступљено 15. 7. 2012.. 

Литература[уреди]