Алконост

С Википедије, слободне енциклопедије
Алконост (аутор Иван Билибин)

Алконост (рус. Алконост) је биће из митологије и фолклора Руса. Најранији приказ Алконости у литератури налази се у минијатури из 12. века. Ово митолошко биће је постало познато у споменицима древне руске књижевности.

Етимологија назива[уреди | уреди извор]

Назив Алконост потиче од имена старогрчког митолошког лика Алкионе (грч. ἀλκυών), девојке коју су грчки богови претворили у водомара[1].

Такође се могу пронаћи и други називи за Алконост, као што су: Аколностер (рус. Аколностъ), Алканостер (рус. Алканостъ), Алкион (рус. Алкион), Алконос (рус. Алконос), Алконотер (рус. Алконотъ), Алконст (рус. Алконст), Алерконостер (рус. Альконостъ), Алкуностер (рус. Алкуностъ) и Антоностер (рус. Антоностъ).

Опис Алконости у митологији и народним предањима[уреди | уреди извор]

У митологији и народним предањима Алконост описују као птицу са главом и грудима жене. Алконост има предиван, очаравајући глас и људи који су га чули, никада га неће заборавити[2]. Она станује у ирију[3] и људима преноси поруке са другог света[3][4]. За разлику од Сирина не чини зло и није опасна по људе[5]. Према предањима Алконост средином зиме (у вријеме Зимског солстицијума) полаже неколико јаја на обали мора, која се затим се спуштају у дубине мора. За то вријеме море је мирно, али након седам дана јаја ће да испливају на површину. Када јаја испливају на површину, Алоност их скупи и односи на обалу мора где леже над њима. Кад се јаја излегну, почиње бура и олуја. Самим тим Алконосту се приписује и утицај на временске прилике. У неким предањима се спомиње да су поједини људи успевали да украду излежена јаја Алконости и остављали их у црквама[6].

У модерном неопаганизму Алконост се представља као отелотворење божанства Хорса које има моћ да контролише временске прилике[7].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lena G. Nina. „Everything Slavic Related”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2011. г. Приступљено 15. 07. 2018. 
  2. ^ Kate Torpie (2007). Groovy Tubes: Mythical Beasts. Norwalk, CT: InnovativeKids. стр. 23. 
  3. ^ а б „Алконост”. 
  4. ^ „Картина "Сирин и Алконост", Васнецов, 1896”. 
  5. ^ Matthews, John; Matthews, Caitlin (2010). The Element Encyclopedia of Magical Creatures: The Ultimate A–Z of Fantastic Beings from Myth and Magic. London: HarperCollins UK. стр. 16. ISBN 9780007365050. 
  6. ^ „Сирин и Алконост. Песнь радости и печали”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2018. 
  7. ^ „Алконост”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Эллис Лак (1995). Славянская мифология. Энциклопедический словарь. Москва. ISBN 978-5-7195-0057-7. 
  • Белова О. В., Квливидзе Н. В. (2001). Православная энциклопедия. Москва. ISBN 978-5-89572-007-3. 
  • Бобров А. А. (2004). Русский месяцеслов на все времена. Памятные даты, праздники, обряды, именины. Москва: Вече. ISBN 978-5-7838-1304-7. 
  • Kate Torpie (2007). Groovy Tubes: Mythical Beasts. Norwalk, CT: InnovativeKids. 
  • Matthews, John; Matthews, Caitlin (2010). The Element Encyclopedia of Magical Creatures: The Ultimate A–Z of Fantastic Beings from Myth and Magic. London: HarperCollins UK. ISBN 9780007365050. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Алконост на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алконост&oldid=26808888”