Алпско скијање на Зимским олимпијским играма 1936.

С Википедије, слободне енциклопедије

Алпско скијање уведено је први пут у програм Олимпијских игара на Зимским олимпијским играма 1936. у Гармиш-Партенкирхену у нацистичкој Немачкој. На програму је била само једна дисциплина алпског скијама — алпска комбинација у обе конкуренције.

Такмичења су трајала три дана од 7. до 9. фебруара. У петак 7. фебруара одржано је такмичење у спусту у обе конкуренције, у суботу 8. фебруара слалом у женској, а у недељу 9. фебруара слалом у мушкој конкуренцији.

Земље учеснице[уреди | уреди извор]

Учествовала су укупно 103 алпска скијаша (66 мушкараца и 37 жена) из 26 земаља. У мушкој конкуренцији је учествовала 21 земља, а у женској 13 земаља). Осам земаља је имало представнике у обе конкуренције. Због олимпијских правила аматеризма, није дозвољен наступ учитеља скијања који су сматрани професионалцима, те су стога алпски скијаши из (Аустрије и Швајцарске бојкотовали игре. Пет земаља је имало представнике само у женској конкуренцији (Аустрија, Естонија, Холандија, Шпанија и Швајцарска)

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Мушкарци
Дисциплина Резултат Резултат Резултат
Алпска комбинација
детаљи
Франц Пфнир
Нацистичка Њемачка Немачка
99,25 Густав Ланчнер
Нацистичка Њемачка Немачка
96,26 Емил Але
 Француска
94,69
Жене
Дисциплина Резултат Резултат Резултат
Алпска комбинација
детаљи
Кристл Кранц
Нацистичка Њемачка Немачка
97,06 Кете Гразегер
Нацистичка Њемачка Немачка
95,26 Лајла Скоу Нилсен ‎
 Норвешка
93,48

Биланс медаља[уреди | уреди извор]

Држава
1 Нацистичка Њемачка Немачка 2 2 0 4
2  Француска 0 0 1 1
3  Норвешка 0 0 1 1
Укупно (3) 2 2 2 6

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Алпско скијање је уведено на ове игре због домаћина Немаца, који у нордијским дисциплинама ниси имали шта да траже. Поред поменутог бојкота Аустрије због забране наступа учитељима скијања, неколико Аустријанаца су преко ноћи постали Немци, да би учествовали на играма.[1]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Олимппијски вековник, 100 година олимпијског комитета Србије, Београд 2010 том 1 стр 126.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]