Алтај (република)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Алтај
Республика Алтай
Алтай Республика

Грб

Застава
Map of Russia - Altai Republic (2008-03).svg
Држава Застава Русије Русија
Главни град Горно Алтајск
Површина 92.600 km²
Становништво (2002)
 - Укупно 202.947 ст.
 - Густина 2,2 ст./km²

Алтај (рус. Республика Алтай) је аутономна република у саставу Руске Федерације. Има површину од 92.600 km². Има 202.947 становника. Налази се у самом центру Азије, где се спајају руска тајга, степе Казахстана и полупустиње Монголије. Шуме покривају 25% територија. Највеће реке су Катун и Бија. Постоји више од 7.000 језера са укупном површином од 700 km². Највеће језро је Телецкоје језеро, које је дуго 80 километара и 5 километара широко. Највећа дувина тог језера је 325 метара. Република се налази унутар планинског система Алтај. Постоје минерални извори у планинама Алтаја. На Алтају се налази и много глечера. Што се тиче рудног богатства располаже се са златом, сребром, литијумом, гвозденом рудом. На нижим пределима клима је умерено континентална. Руси чине 57,4 % становништва, Алтајци 30,6%, а Казаси 6%.


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алтај (република)


Русија Овај незавршени чланак Алтај (република) тиче се Русије.
Користећи правила Википедије, можете га проширити.


Административне јединице Русије Flag of Russia
Федералне јединице
Републике Адигеја | Алтај | Башкортостан | Бурјатија | Дагестан | Ингушетија | Јакутија | Кабардино-Балкарија | Калмикија | Карачајево-Черкезија | Карелија | Коми | Мариј Ел | Мордовија | Северна Осетија | Татарстан | Тива | Удмуртија | Хакасија | Чеченија | Чувашија
Покрајине Алтајска | Забајкалска | Камчатска | Краснодарска | Краснојарска | Пермска | Приморска | Ставропољска | Хабаровска
Области Амурска | Архангелска | Астраханска | Белгородска | Брјанска | Владимирска | Волгоградска | Вологдска | Вороњешка | Иркутска | Ивановска | Јарославска | Калињинградска | Калушка | Кемеровска | Кировска | Костромска | Курганска | Курска | Лењинградска | Липетска | Магаданска | Московска | Мурманска | Нижегородска | Новгородска | Новосибирска | Омска | Оренбуршка | Орелска | Пензенска | Псковска | Ростовска | Рјазанска | Сахалинска | Самарска | Саратовска | Смоленска | Свердловска | Тамбовска | Томска | Тверска | Тулска | Тјумењска | Уљановска | Чељабинска
Федерални градови Москва | Санкт Петербург
Аутономне области Јеврејска аутономна област
Аутономни окрузи Јамалија | Ненеција | Хантија-Мансија | Чукотка
Федерални окрузи
Централни | Јужни | Северозападни | Далекоисточни | Сибирски | Уралски | Поволшки | Севернокавкаски



 
Турске државе и региони
Суверене државе
ТурскаАзербејџанТуркменистанУзбекистанКазахстанКиргистан
Фактички независне непризнате државе
Северни Кипар
Аутономне републике и региони
ГагаузијаКримЧувашијаТатарстанБашкортостанАлтајХакасијаТиваЈакутијаКарачајево-ЧеркезијаКабардино-БалкаријаДагестанНахчиванКаракалпакистанСинђанг
Бивше аутономне територије (током 20. века)
Тајмирија
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици