Алтај (република)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Алтајском Покрајином.
Република Алтај
Республика Алтай
Алтай Республика
Застава Грб
Застава Грб
Положај Алтаја
Држава Застава Русије Русија
Главни град Горно Алтајск
Федерални округ Сибирски
Површина 92.600 km²
Становништво 2014.
 - Број 211.654
 - Густина становништва 2,2 ст./km²
Мапа Републике Алтај

Алтај, или званично Република Алтај (рус. Республика Алтай, алт. Алтай Республика) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору јужног Сибира.

Главни град републике је град Горно Алтајск.

Етимологија[уреди]

Република носи име по титуларном народу Алтајцима који су, након Руса (око 57%), други народ по бројности у овој републици (са око 34 %). Алтајци су народ туркијског порекла, са традиционалним шаманским веровањима.

Народ Алтајци насељава северни појас планинског ланца Алтај по коме и носи име. Реч ал-тај у туркијским језицима, као и монголском језику, произилази из речи Ал = злато, и Тај = планина, што би значило „Златна планина“. Слично значење има и у кинеском језику.

Географија[уреди]

Република има површину од 92.600 km² и 206.168 (2010) становника. Налази се у самом центру Азије, где се спајају руска тајга, степе Казахстана и полупустиње Монголије. Шуме покривају 25% територија. Највеће реке су Катун и Бија. Постоји више од 7.000 језера са укупном површином од 700 km². Највеће језро је Телецко језеро, које је дуго 80 километара и 5 километара широко. Највећа дувина тог језера је 325 метара.

Република Алтај се налази унутар планинског система Алтај. Постоје минерални извори у планинама Алтаја. На Алтају се налази и много глечера. Што се тиче рудног богатства располаже се са златом, сребром, литијумом, гвозденом рудом. На нижим пределима клима је умерено континентална. Руси чине 57,4 % становништва, Алтајци 30,6%, а Казаси 6%.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]