Алуминијум-нитрид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алумијум нитрид

алуминијум нитрид-прах
Идентификација
CAS регистарски број 24304-00-5 YesY
PubChem[1][2] 90455
ChemSpider[3] 81668 YesY
MeSH Aluminium+nitride
База података биолошки релевантних молекула 50884
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула AlN
Моларна маса 40.988g/mol
Агрегатно стање бели чврсти кристали
Тачка топљења

2200 °C

Тачка кључања

2517 °C



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Алуминијум-нитрид (AlN) је неорганско једињење алуминијума. Састоји се од једног атома алуминијума и једног атома азота. Молекулска маса алуминијум нитрида је 41. Његова густина је 3,26 g/cm³.[4][5]

Настаје по реакцијама:

 2Al_2O_3 + 9C + 4NH_3 \to 4AlN + 3CH_4 + 6CO

или

2Al + N_2 \to 2AlN

Особине[уреди]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[6] (ALogP) -0,3
Растворљивост[7] (logS, log(mol/L)) 1,7
Поларна површина[8] (PSA, Å2) 35,0

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  6. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods“. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices“. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  8. ^ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties“. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]