Алфонс Лаверан

Алфонс Лаверан
(фр. Charles Louis Alphonse Laveran
Општи подаци
Датум рођења	18. јун 1845.
Место рођења	Париз (Француска)
Датум смрти	18. мај 1922.
Место смрти	Париз (Француска)
Рад
Поље	Медицина
Познат по	Trypanosomes, malaria
Награде	Нобелова награда за физиологију или медицину (1907)

Шарл Луј Алфонс Лаверан (фр. Charles Louis Alphonse Laveran; Париз, 18. јун 1845 — Париз, 18. мај 1922) је био француски војни лекар војне болнице стациониране у Константину , граду на северу Алжир, који је 6. новембра 1880. први описао да је паразит из групе протозоа узрочник маларије, кога је претходно открио у крви непосредно након смрти болесника оболелог од маларије. За ово и друга открића из паразитологије Лаверан је добио Нобелову награду за физиологију или медицину 1907.

Биографија

Алфонс Лаверан је рођен у Паризу 18. јуна 1845. Као и његов отац, он је прихватио каријеру војног лекара. Године 1874, у 29 години живота именован је за професор војне медицине и епидемиологије у војномедицинској школи Вал де Грас у Паризу. Обављајући праксу у овој установи, стекао је солидно знање из патолошке анатомије. У 34 години Лаверан је био аутор књиге "Расправа о војним болестима и епидемијама" и аутор 62 научне публикација.

Године 1878, Лаверан је своје службовање у војсци наставио у Алжиру (тада француској територији). Прво у војној болници у фр. Bône-у, затим у војној болници у Константину. Маларија је у то време била озбиљан проблем у француској војсци. Лаверан је неуморно и детаљно проучавао клиничке аспекте болести и патоанатомске промене које је маларија изазивала у организму оболелих, са циљем да идентификују узрочника болести.

По првим теоријама маларију је изазвао „лош ваздух“ (итал. "mala aria" - лош и ваздух) из мочвара. Међутим, након открића Луја Пастера да је већина инфективних болести изазвано микробима (бактеријама) ("теорија клице"), хипотеза о бактеријском пореклу маларије постала је све реалнија. Бројне студије, које су спроведене углавном у Италији, али и у Сједињеним државама, трагале су за инфективним агенсом у мочварном земљишту и откриле разне алге, водене протозое и бактерије као што је лат. Bacillus malariae који је откривен у Италији.

Лаверан је користо запажања из својих претходних патоанатомских истраживања, како би пронашао узрочника маларије. Проучавајући лезије у органима и крви у две веома различите клиничке ситуације, Лаверан је утврдио да је један „стални елемент“ у облику гранула присутан у црвеним крвним зрнцима крви. Учесталост јављања ових пигментисаних гранула била је различита од случаја до случаја. Након ових студија Лаверан је закључио да су пигментисане грануле присутне у крви специфичне само за маларију. Данима је стрпљиво обављао безбројне прегледе, свеже прикупљених узорака крви, без примене технике бојења микроскопских препарата (која тада још није била у примени).

Лавeрaнова оригинална илустрација, приказује различите фазе у развоју паразита маларије.

И коначно, откриће узрочника маларије настало је у војној болници у Константину, у раним јутарњим сатима 6. новембра 1880, након испитивање крви пацијента који је био 15 дана фебрилнан. Лаверан је то откриће овако описао;

"... на ивицама пигментисаних сферних телашца, виде се филиформни елеменати који се крећу великом брзином, прелазећи на суседна црвена крвна зрнаца“. Игром случаја, али и захваљујући упорности и стрпљењу, он је видео флагелат мушког гаметоцита, фазе у животном циклусу развоја маларијског паразита који се обично јавља у желуцу једна врста тропског рода комараца Анофелес - (Anopheles). Покретљивост ових елемената је одмах убедила Лаверана да је открио агенс који изазива маларију и да је тај паразит протозоа. Након поновних посматрања ових покретних елемената, Лаверан је послао два извештаја Медицинској академији у Паризу, у новембру и децембру 1880. у којима је навео да се овај "Нови паразит налази у крви више пацијената оболелих од „Марш грознице“ - (фр. Marsh Fever)".

Лаверанова истраживања, у почетку су углавном наилазиле на непризнавање, нарочито међу италијанским лекарима, ученицима Луја Пастера (осим код Elie Metchnikoff), који су тврдили да је узрок маларије бактерија. Касније (1884), након његовог повратка у Војномедицинску школу Вал де Грејс (енгл. Val-de-Grâce School of Military Medicine), Лаверан је позвао Пастера да га посети и види под његовом микроскопом покретна тела протозоа. Пастер је одмах био убеђен (Роук, 1915). Тек између 1885 — 1890. теорија о паразитарном пореклу маларије је прихваћена. Након развоја методе бојења метилен плавом бојом (Ерлих, 1899), сумње више није било, и разне врсте паразита маларије су идентификоване.

Године 1884, Лаверан је напустио Алжир и вратио се у Вал де Грејс војномедицину школу, где је био професор војне хигијене. Наставио је и даље своја истраживање маларије, како у Вал де Грејс болници тако и на простору јужне Француске и француском острву Корзици. Лаверен је у 1896. напустио војску и једно време је радио као волонтер у Пастеровом институту. Ту се посветио проучавању протозоа и инфекцијама животиња и људи (посебно проучавању трипанозомијазе).

За дугогодишњи рад Лаверену је додељена Нобелова награда за 1907, у знак признање за његова открића паразита маларије и његов укупни рад на проучавању протозоа као узрочника болести. Део прихода од награде Лаверан је поклонио Пастеровом заводу у Паризу за опремање лабораторије намењене изучавању тропских болести.

Лаверан је након смрти 18. маја 1922, сахрањен у (фр. Cimetière du Montparnasse) у Паризу.

Литература

• ((en)) Nye, Edwin R (2002). „Alphonse Laveran (1845-1922): discoverer of the malarial parasite and Nobel laureate, 1907.“. Journal of medical biography 10 (2): pp. 81–7. 2002 May. PMID 11956550. 
• ((en)) Garnham, P C (1967). „Presidential address: reflections on Laveran, Marchiafava, Golgi, Koch and Danilewsky after sixty years.“. Trans. R. Soc. Trop. Med. Hyg. 61 (6): pp. 753–64. DOI:10.1016/0035-9203(67)90030-2. PMID 4865951. 
• ((en)) CDC profile

Библиографија

• L. Colin, Notice sur l'inspecteur L. Laveran, Paris, 1879
• M. Phisalix, Alphonse Laveran, sa vie, son oeuvre, 1923
• Edmond Sergent et al., La Découverte de Laveran : Constantine, 6 novembre 1880, Masson, Paris, 1929, 48 p.
• M. Phisalix, « Alphonse Lavéran » in Biographies médicales, n° 7 octobre 1936.
• Hommes et destins in Dictionnaire biographique d'outre-mer, Académie des sciences d'outre-mer, 1975, p. 446
• Histoire de la médecine aux armées, tome 2, 1984

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алфонс Лаверан

• Biography Nobelprize.org
• Nobel Lecture