Амебоидне ћелије сунђера

Из Википедије, слободне енциклопедије

Амебоидне ћелије (амебоците) је заједнички назив за све ћелије мезоглеје (мезохила) сунђера. Ове ћелије веома варирају у изгледу, величини и функцији. Досад није утврђена хомологија различитих типова ћелија код сунђера и оних нађених у филогенетски новијим групама животиња. Понекад се назив амебоидне ћелије односи само на једну, најзаступљенију групу ћелија - археоците.

  • Међу многим ћелијама, најприсутније су археоците, крупне амебоидне ћелије које имају крупно једро и велики број лизозома (чиме подсећају на макрофаге). Цитоплазма археоцита има велике количине РНК, а у једру се налазе бројни нуклеолуси. Археоците су тотипотентне и могу се диференцирати у било који други тип ћелија сунђера. Имају улогу у фагоцитози страних тела, варењу, унутрашњем транспорту. Имају одређену улогу у регенерацији, и транспорту хранљивих материја кроз сунђер. Зависно од типа хранљиве материје, називамо их гранулоцитама, тезоцитама... Можда поседују улогу и у полном размножавању, ако се испостави тачном тврдња да ооците и сперматоците потичу од њих.
  • Коленците су међу најбројнијим ћелијама мезохила - учествују у изградњи мезохила и скелетног система, јер се у њима синтетише фибриларни колаген који се излучује у мезохил. Причвршћене су и не врше покрете кроз мезохил.
  • Лофоците личе на археоците, а улога им је лучење и одржавање влакна колагена у мезохилу.
  • Склероците луче минерализоване скелетне спикуле. У зависности од тога какав скелет (силикатни или кречњачки) образују, међу њима се разликују:
    • силикоците и
    • калкоците
  • Спонгоците, које постоје једино код демоспонгиа, подсећају на археоците, али луче колаген који полимеризује у дебело скелетно ткиво спонгин.
  • Миоците су ћелије налик мишићним, садрже актин и миозин, а агрегују око оскулума неких демоспонгиа. Оне регулишу величину отвора оскулума и тако помажу контроли протока воде кроз тело.
  • Сферуларне ћелије поседују крупне вакуоле за које се мисли да представљају депое крајњих продуката ћелијског метаболизма.
  • Микрогрануларне ћелије поседују многобројне митохондрије и посебне, штапићасте грануле, а грануларни ендоплазматични ретикулум је веома развијен (што упућује на интензивне процесе синтезе протеина). Функција овог типа ћелија је још увек непозната.
  • Глобуларне ћелије се налазе у мезохилу појединих група сунђера (ред Poecilosclerida), а у својој цитоплазми имају велики број цилиндричних глобула непознатог хемијског састава и функције.
  • Рабдитне ћелије су неправилног облика, присутне код морских сунђера. Цитоплазма је са бројним штапићастим органелама испуњеним мукополисахаридима. Садржај органела се излучује у мезохил и чини његову основну везујућу структуру.
  • Цистеноците су карактеристичне за слатководне сунђере, поседују крупну вакуолу са аморфном материјом, а цитоплазма је потиснута уз мембрану.
  • Хромоците су испуњене пигментима и дају сунђерима боју;
  • На крају, постоје и ооците и сперматоците, репродуктивне ћелије које подлежу гаметогенези у мезохилу, чиме настају јајне ћелије и сперматозоиди. Код калкареа, полне ћелије (нарочито мушке)настају од хоаноцита.

Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]