Аметист
| Аметист (варијетет кварца) | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Категорија | драги камен |
| Хемијска формула | SiO2 |
| Идентификација | |
| Кристални хабитус | шестострана призма са шестостраном пирамидом |
| Кристална система | ромбоедарска |
| Тврдоћа по Мосовој скали | 7 |
| Сјајност | |
| Релативна густина | 2,65 g/cm³ |
Аметист је љубичасти варијетет кварца, драги камен, који се користи за узраду накита. Име долази од грчког αμεθυστoς, што значи не опити, јер се раније веровало да штити онога ко га носи од опијања. Антички Грци и Римљани би чаше за пиће правили од аметиста, јер су веровали да се неће опити, ако пију из њих.
Садржај |
Хемија [уреди]
Хемијска формула је SiO2. Аметистова боја долази од нечистоћа гвожђа. Даље је показано да је комплексан однос гвожђа и алуминијума одговоран за боју. Када је загрејан аметист мења боју у жуту. Синтетички (вештачки добијен) аметист је веома сличан правом. Једино је скупом анализом могуће открити разлику вештачког и природног аметиста.
Састав [уреди]
Састављен је од нерегуларне мешавине ламела левога и деснога кварца. Због тога се лако ломи. С друге стране има степен тврдоће 7 по Мосовој скали.
Историја [уреди]
Користили су га још стари Египћани. Као минерал је широко раширен, али прави примерци погодни за накит налазе се на релативно мало места. Римљани су га сматрали благословеним каменом, који их спашава пијанства.
Налазишта [уреди]
Налази се углавном унутар вулканских стена
Вредност [уреди]
Аметист је био међу највреднијим драгим камењем, али када су у Бразилу нашли велике резерве цена му је пала. Највреднији аметист зван „дубоки руски“ је јако редак, па му цена зависи од потражње. Ипак аметист је за ред величине јефтинији од сафира или рубина. Аметисти руског квалитета и они из Грузије имају цену око 50 долара по карату.
Литература [уреди]
- „Amethyst“. part of a poster by the Juneau – John Rishel Mineral Information Center. Alaska office of the United States Bureau of Land Management Приступљено 11. 9. 2006.
- Ure, Andrew (1827). A Dictionary of Chemistry. Printed for Thomas Tegg, (et al.). стр. 141 Приступљено 11. 9. 2006.. „The amethyst is a gem of a violet colour, and great brilliancy, said to be as hard as the ruby or sapphire, from which it only differs in colour. This is called the oriental amethyst, and is very rare. When it inclines to the purple or rosy colour, it is more esteemed than when it is nearer to the blue. These amethysts have the same figure, hardness, specific gravity, and other qualities, as the best sapphires or rubies, and come from the same places, particularly from Persia, Arabia, Armenia and the West Indies. The occidental amethysts are merely coloured crystal or quartz.“
- http://mineral.galleries.com/minerals/gemstone/amethyst/amethyst.htm
- http://www.mindat.org/min-198.html
- http://www.gemstone.org/gem-by-gem/english/amethyst.html
Спољашње везе [уреди]
|
|
|
|---|---|
| 1. Самородни елементи | самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C) |
| 2. Сулфиди | пирит • халкопирит • пентландит |
| 4. Оксиди и хидроксиди | спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед |
| 5. Карбонати, нитрати, борати | арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит |
| 6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати | анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит |
| 8. Силикати | алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит |