Амон Гет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Амон (вишезначна одредница).
Амон Гет

Amon goeth 1946.jpg
Амон Гет током 1946. пре извршења смртне казне

Лични подаци
Датум рођења 11. децембар 1908.
Место рођења Беч (Застава Аустроугарске Аустроугарска)
Датум смрти 13. септембар 1946.
Место смрти Краков (Застава Пољске Пољска)
Војска Застава Немачке Нацистичка Немачка
Род Шуцштафел Flag Schutzstaffel.svg
Битке и ратови Други светски рат

Амон Леополд Гет (нем. Amon Göth; Беч, 11. децембар 1908Краков, 13. септембар 1946) је био СС хауптштурмфирер (капетан) и командант нацистичког концентрационог логора у Плашову, предграђу Кракова. После рата му је суђено за ратне злочине. Високи Народни Трибунал га је прогласио кривим за смрт више десетина хиљада људи. Осуђен је на смртну казну вешањем, која је извршена близу концентрационог логора којим је командовао. У филму Шиндлерова листа је верно приказана његова навика да затворенике убија из спорта.

Младост[уреди]

Гет је рођен у Бечу у породици која се бавила издаваштвом. Учланио се у Нацистичку омладину када је имао 17. година, постао члан парамилитарне националистичке групе са 19. а са 22. је постао члан аустријске гране Нацистичке партије. До 1937. године је стигао до чина наредника, док је 1941. добио чин млађег поручника.

Плашов[уреди]

Гет је 11. августа 1942. је прикључен команди Одила Глобочника у Краковској области. Постао је редован СС официр на служби у концентрационом логору, док је фебруара 1943. одређен као командант и надзорник изградње радничког логора у Плашову. Логор је завршен у року од месец дана, након чега је затворен Краковски гето. Преживели из Краковског гета су пребачени у раднички логор у Плашову. Касније током суђења је доказано да је Гет лично убио око 500 Јевреја током постојања логора Плашов.

Следећи Гетов задатак је био да затвори гето у Тарниву, за шта је добио наређење 3. септембра 1943. године. Тада је на лицу места убијено око 10.000 људи.

У априлу 1944. Гет је унапређен у чин хауптштурмфирера, чиме је прескочио чин оберштурмфирера (старији поручник). Тада је постао и резервни официр Вафен-СС, једне од грани СС-а.

Гет је веровао да Јевреји требају да плате за сопствено убијање од стране Немаца, па је у једном мањем пољском граду Гестапо наредио јеврејској заједници да плати 2.000 злота и 3 килограма кафе да би платили трошак муниције којом ће бити убијени.

Отказ и хватање[уреди]

Амон Гет је септембра 1944. скинут са функције команданта Плашова и пребачен у административну службу СС-а. У новембру 1944. је био у Бечу, када је био оптужен за крађу имовине Јевреја, која је по Нацистичким законима припадала држави. Ухапсио га је Гестапо, али услед блиског краја Другог светског рата, никад није био изведен пред СС судије да одговора за злочине за које је оптужен. Убрзо након тога је откривено да је ментално болестан и да има дијабетес, наког чега је одведен на лечење у душевну болницу у Бад Телцу, где је остао док није ухапшен од стране Војске Сједињених Америчких Држава.

Током хапшења, Гет је тврдио да је по чину био штурмбанфирер (мајор), што је тврдио и Рудолф Хес, мада за те тврдње никад нису нађени конкретни докази.

Смрт[уреди]

После рата Високи Народни Трибунал га је прогласио кривим за смрт више десетина хиљада људи. Обешен је 13. септембра 1946. близу логора у Плашову. Током извршења смртне казне, руке су му биле везане иза леђа. Два пута је лоше процењена дужина конопца потребна да Гет умре, тако да је он умро тек из трећег покушаја бешења.

Спољашње везе[уреди]