Амур

За друго значење, погледајте чланак Амур (вишезначна одредница).

Амур
Залеђени Амур код Хабаровска.
Слив реке Амур
Дужина	4.444 km
Просечан проток	10.800 m³/s
Површина слива	1.855.000 km²
Извор	Спајањем Шилке и Аргуна
Ушће	Охотско море
Земље слива	Русија,  Монголија,  Кина
Градови	Хабаровск, Комсомолск на Амуру

Амур (рус. Аму́р, мон. Хара-Мурэн - „Црна река“, кин. 黑龙江, Hēilóng Jiāng, манџ. Sahaliyan Ula) – је река у источној Азији. Слив реке Амур простире се на територији Русије, Монголије и Кине. Површина басена износи око 1.855.000 км². Амур настаје спајањем реке Шилка и реке Аргун. Улива се у Охотско море. Дужина Амура износи 2.824 км, а од извора реке Аргун 4.444 км.

По површини басена Амур се налази на четвртом месту у Русији (после Јенисеја, Оба и Лене)

У горњем току (до Благовјешченска) Амур је планинска река. Део до Хабаровска се сматра средишњим током реке; тамо река тече доста спорије, обале су понекад мочварне. Од Хабаровска река тече споро кроз Доњеамурску низију (Нижнеамурская низменность). На обалама реке налази се неколико већих језера као што су Блоњ, Удул и Орел.

Главне притоке: Аргун, Зеја, Усури, Буреја, Сунгари, Амгун, Анјуј и Тунгуска.

На ушћу проток воде износи 10.800 м³ у секунди. У Хабаровску 7.549 м³ у секунди.

На реци се често колеба ниво воде; у горњем току ниво воде може да се промени за чак 10 метара. Амур често плави, а највеће поплаве су биле 1897, 1928. и 1956. године. Најнижи ниво воде у реци је крајем зиме. Важнији градови над реком су: Хабаровск, Благовјешченск, Комсомољск на Амуру, Николајевск на Амуру.

Историја

Руси су за Амур први пут чули 1636. године. После три године покушали Русија је почела да тражи реку. Први Руси су дошли до Амура 1644. године, када је на захтев Иркутског губернатора одред козака пошао да тражи реку. Лоше организована експедиција је претрпела велике губитке. Само део експедиције, под вођством Појаркова, је дошао до реке Зеја, а потом пловећи њом и до обала Амура. Између 1650. и 1653. године Јерофеј Хабаров је на челу малог одреда стигао чак до до гоњег Амура.

На неколико места саградио је утврђења и оставио козаке у њима.

Кинеска обала реке

Године 1689. уговором у Нерчињску Амур је ушао у састав Кине. Међутим, године 1860. по Пекиншком споразуму Амур је поново ушао у састав Русије.

Екологија

Дана 14. новембра 2005. у једној од кинеских хемијских фабрика, у реку Сунгари каја утиче у Амур излила се велика количина отровних материја (нитробензеола, нитробензина и других хмикалија), што је нанело велике штете реци.

Литература

• „Мала енциклопедија Просвета - Општа енциклопедија (А-М)“. Мала енциклопедија Просвета - Општа енциклопедија (А-М). Београд: Издавачко предузеће „Просвета“. 1959. 

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Амур

• Информације о реци и басену ((en))