Амфетамин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амфетамин
(IUPAC) име
(±)-1-фенилпропан-2-амин
Клинички подаци
Идентификатори
ЦАС број 300-62-9 405-41-4
АТЦ код N06BA01
ПубХем[1][2] 3007
ДругБанк APRD00480
ChemSpider[3] 13852819
Хемијски подаци
Формула C9H13N 
Мол. маса 135.2084
СМИЛЕС еМолекули & ПубХем
Синоними алфа-метилбензенетанамин, алфа-метилфенетиламин, бета-фенил-изопропиламин
Физички подаци
Тачка топљења 285–281 °C (545–538 °F)
Растворљивост u vodи 50–100 mg/mL (16°C) mg/mL (20 °C)
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост Орално 20-25%; назално 75%; ректално 95–99%; интравенозно 100%
Везивање за протеине плазме 15–40%
Метаболизам Хепатички (CYP2D6)[4]
Полувреме елиминације 12 h просек за д-изомер, 13 h за L-изомер
Излучивање Ренално; значајна порција непромењена
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа C(УС)
Правни статус Дрога (С8) (AU) План III (ЦА) ? (УК) План II (УС) На лекарски рецепт
Начин примене Орално, Интравенозно, Вапоризација, инсуфлација, Ректално, Подјезично

Амфетамини су хемикалије добијене синтетичким путем. На тржиште најчешће долазе у облику таблета. Амфетамини се уносе орално, пушењем, удисањем праха, и интравенски. Непосредно стимулишу церебрални кортекс у централном нервном систему, уклањајући умор, глад и поспаност. Доводе корисника у стање еуфорије. Појачавају концентрацију, пажњу, рефлексе, а и идеје и слике су много живље. Превелика доза може узроковати вртоглавице, дрхтање, узнемиреност, панику, болове у грудима и убрзан рад срца. Последица може бити потпуни телесни и психички колапс. Хронично тровање може изазвати параноидне идеје и халуцинације. У мозгу ствара зависност и ослобађа га од било каквих ограда.

Спољашњи знакови су ширење зеница, несаница, пролив, дрхтање, промене у понашању, изразита еуфорија и нагло мршављење. Најпознатији амфетамини су „дизалица” (енгл. upper), „спид” (енгл. speed) и екстази.

Спид је улични назив за синтетичке дроге на бази амфетамина. Ефекти укључују смањени апетит, повећану издржљивост и енергију, повећани либидо, хиперактивност и несаницу. Организам се притом рапидно исцрпљује. Када се користи у великим дозама и интравенозно може довести и до предозирања, до брзе зависности што је велики ризик по здравље.

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Miranda-G E, Sordo M, Salazar AM (2007). „Determination of amphetamine, methamphetamine, and hydroxyamphetamine derivatives in urine by gas chromatography-mass spectrometry and its relation to CYP2D6 phenotype of drug users“. J Anal Toxicol 31 (1): 31-6. PMID 17389081. 

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Види такође[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Амфетамин



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).