Амфиктион

Из Википедије, слободне енциклопедије

Амфиктион (грч. ̓Αμφικτυών) је у грчкој митологији био Деукалионов и Пирин син, који је можда настао и без родитеља, а њиховим посредством.

Етимологија[уреди]

Његово име има значење „онај који чврсто спаја“.[1]

Митологија[уреди]

Према Аполодору, Амфиктион се оженио Кранајом, кћерком атинског краља Кранаја, кога је збацио са престола. Владао је дванаест година, да би га потом збацио Ерихтоније.[2] Према предању, Амфиктион је кумовао називу града којим је владао, а у част богиње Атине. У доба његове владавине, Дионис је пристигао из Елеутере и Амфиктион га је угостио и успоставио његов култ у светилишту хора. Захвални Дионис га је зато научио да меша вино и воду. Амфиктиону се још приписује и оснивање амфиктионије, религиозног савеза који се старао о верским свечаностима и приношењу жртава, а и чувао је храмове.[3] Оснивање овог савеза су му приписивали Дионисије из Халикарнаса (који га је сматрао Хеленовим сином), Паусанија и други аутори, јер се веровало да је светилиште Амфиктиону подигнуто у селу Антели, које је најстарије познато место где се овај савез окупљао. Међутим, то веровање није базирано на реалним открићима, осим прича у којима се оснивање институција приписивало неком митском хероју.[2] Амфиктион је имао више синова, међу којима и Итона.[3] Еустатије му је приписивао и сина Фиска, кога је имао са Хтонопатром, али други извори наводе да му је то заправо био унук, а да му је син био Етол.[2] Неки извори наводе да се Кранајева кћерка звала Атида и да је Амфиктион са њом имао кћерку непознатог имена, која је са Посејдоном имала сина Керкиона, а са Раром Триптолема.[4] Роберт Гревс је поменуо да је Амфиктионова кћерка била Метанира.[1]

Тумачење[уреди]

Име Амфиктион је облик мушког рода имена Амфиктионида, што је име богиње у чију част је основана чувена конфедерација названа „Амфиктионидин савез“. Према неким ауторима, попут Страбона и Калимаха, овај савез је ипак основао Акрисије из Арга. Цивилизовани Грци, за разлику од Трачана, разблаживали су вино водом приликом државних скупова, који су се одржавали у доба бербе у Антели код Термопила, како би спречили пијанства и ексцесе који су могли настати.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ а б в Greek Myth Index: Amphictyon
  3. ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  4. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: AUTOCHTHONOUS; Some remembered as autochthons or "Sons of the Soil"