Анатман

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

Аната (пали: anattā) или анатман (санскрит: अनात्मन् anātman – не-сопство, не-ја) је битан концепт будистичке филозофије који означава непостојање трајног сопства, а у ширем смислу значи несопственост, безличност, бесвојственост.[1] Аната значи да у непрекидном процесу телесних и умних феномена који настају и нестају у човеку нема никакве суштине ега.

Учење о не-сопству (анатман) је настало као опозит традиционалном хиндуистичком учењу о постојању вечне душе или сопства (атман).

Cquote2.png
Било би пожељно за необразованог човека да пре сматра својим сопством своје тело састављено од четири елемента него свој дух. Јер, очигледно је да његово тело може да траје једну, две, три, четири, пет или десет или чак сто и више година; док оно што називамо мисао, свест или дух, стално се појављује и ноћу и дању као једна ствар, а нестаје као нешто друго.[2]
Cquote2.png
 

Суштина учења о анатману се своди на следеће: „Нема ни једног себе, ни лица, ни живог бића или животног принципа који је трајан. Човек је живи континуирани комплекс који не остаје исти ни два узастопна тренутка јер у њему постоји бесконачан ред промена."[3]

"Постоји патња, али не онај ко пати,
постоји дело, али не онај ко дела,
постоји утрнуће, али не биће које трне,
постоји пут, али на њему путника нема.[4] "
Будагоша

Према будистичкој филозофији, аната је једна од три карактеристике постојања и значи да су све појаве без трајне суштине. Иако се појмом анате одбацује могућност постојања било које сопствености и индивидуалног принципа, будистичка психологија ипак не пориче емпиријски доживљај свога ја (пали: атта – ја, душа, индивидуалност). Међутим, пориче могућност некаквог независног сопства које остаје непромењено док се све остало мења.

Cquote2.png
"Само име остаје неразрушиво од личности онога ко се удаљио из овога света“.
Cquote2.png
 
— Сута нипата[5]

Учење о неперсоналности (анатта-вада) се сматра специфично будистичким учењем које се не налази у другим филозофским и религијским системима.[3] Такође се сматра најрадикалнијим Будиним учењем.[6] Буда овде стоји насупрот читаве филозофске традиције која претпоставља да иза променљивог тела и ума постоји непроменљива душа или сопство. Буда је говорио:

Као што оштровид човек посматра мехуриће који пролазе реком Ганг и увиђа да су празни, шупљи и без суштине, тако аскета посматра тело, опажаје, осећаје, склопове и свест. (Буда)[7]
Cquote2.png
"Тело није сопство, осећаји нису сопство, опажаји нису сопство, менталне творевине нису сопство и свест није сопство... Ко ово види, постаје невезан за те ствари, а кад је невезан страст бледи, кад је страст нестала он је слободан, а кад је слободан он и зна да је слободан“.
Cquote2.png
 
— СН XXII.59.[6]

Будисти сматрају да је поистовећивање себе са стварима које означавамо као „моје“ ("моја жена“, „моје власништво“, „моја религија“, „моја земља“ итд.) узрок многих мука и болова које људи наносе сами себи и другима. Буда је тврдио да када увидимо да је идеја о трајном сопству само илузија, тада престајемо да наносимо патњу себи и другима.[6] Међутим, иако је Буда учестало критиковао идеју о постојању сопства, он такође није тврдио ни да сопство не постоји. Он је сва та становишта једноставно сматрао препрекама на путу ослобођења:

Cquote2.png
Док год човек поклања пажњу ономе што не би требало, једно од шест врста гледишта у њему настаје:

• гледиште „сопство постоји“ се у њему јавља и учвршћује;

• гледиште „сопство не постоји“ се у њему јавља и учвршћује;

• гледиште „сопством опажам сопство“ се у њему јавља и учвршћује;

• гледиште „сопством опажам не-сопство“ се у њему јавља и учвршћује;

• гледиште „не-сопством опажам сопство“ се у њему јавља и учвршћује;

• или пак има гледиште: „ово моје сопство је то које говори, осећа и доживљава плод добрих и лоших поступака; оно је трајно, непроменљиво, вечно, не подлеже промени и заувек ће трајати“.

Ово се, монаси, назива шипражјем гледишта, џунглом гледишта, искривљеношћу гледишта, оковом гледишта. Сапет оковима гледишта, незналица, прост човек не ослобађа се рођења, старости и смрти, жалости, нарицања, бола, туге и очаја. Не ослобађа се, кажем вам, од патње.[8]

Cquote2.png
 

Спој будистичког учења о препорађању и о непостојању трајног сопства се често доживљава као противуречно, јер „ако нема трајног сопства или душе шта онда прелази из једног живота у наредни?" Будисти верују да ментална енергија, која се непрестано мења, прелази из једног живота у други, што управо омогућује њезина променљивост (анића).[9]

Извори[уреди]

  1. ^ Речник пали и будистичких термина
  2. ^ Tako je govorio Buda (str. 37), Grafos, Beograd, 1989.
  3. ^ а б Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.
  4. ^ Висудхи-мага XVI 90.
  5. ^ Артемије Радосављевић, Учење о метемпсихози и реинкарнацији са хришћанског гледишта
  6. ^ а б в Budizam od A do Z: ĀNATTĀ
  7. ^ Pjena
  8. ^ Svi otrovi
  9. ^ Budizam od A do Z: ĀNATTĀ I PREPORAĐANJE

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]