Ана Карењина

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ана Карењина (роман))
Ана Карењина
Илустрација књиге Ана Карењина

Прво издање из 1878.


Аутор Лав Н. Толстој
Жанр роман
Оригинална верзија
Наслов Анна Каренина
Издавач Руски гласник
Језик руски
Држава порекла Застава Русије Русија
Датум објављивања 1877
ISBN оригинала 978-1-84749-059-9
Верзија на српском језику
Тип медија тврд повез

Ана Карењина (рус. Анна Каренина) је роман руског писца Лава Толстоја, који је прво објављиван у деловима од 1873. до 1877. године. Прва појава романа је била у „Руском гласнику“ (рус. Русский Вестник), али није објављен до краја, пошто је Толстој дошао у сукоб са уредником Михаилом Катковим око питања која су покренута у завршном делу. Стога је прва појава романа у целини била у облику књиге.

Нашироко сматрана врхунцем реализма, Толстој је ову књигу сматрао својим првим правим романом. Лик Ане је вероватно, макар делом, инспирисан Маријом Хартунг (1832—1919), старијом ћерком руског песника Александра Пушкина.

Занимљиво је и то да је као прототип за лик грофа Вронског послужио пуковник Рајевски који је заиста као добровољац учествовао у српско-турском рату и тамо погинуо.

Главни ликови[уреди]

Породично стабло Ане Карењина
  • Ана Аркадјевна Облонска, удата Карењина (рус. Анна Аркадьевна Каренина): сестра Степана Облонског, Карењинова жена и љубавница Вронског.
  • Гроф Алексије Кирилович Вронски (рус. Алекcей Киpиллович Bpонcкий): Анин љубавник, коњички официр.
  • Принц Степан „Стива“ Аркадијевич Облонски (рус. Cтепан "Cтива“ Аркадьевич Облонский): Анин брат, државни службеник (34 година).
  • Принцеза Дарја „Доли“ Александровна Облонска (рус. Дарья „Долли“ Александровна Облонская): супруга Степана Аркадијевича, (33 година).
  • Гроф Алексије Александрович Карењин: Анин муж, високи државник. Број његових година није познат, али је познато да је пуних двадесет година старији од ње.
  • Константин „Костја“ Дмитревич Љевин: Китин просиоц, блиски пријатељ Степана Аркадијевича и земљопоседник, (32 година).
  • Николај Дмитријевич Љевин: Константинов старији брат, осиромашен алкохоличар.
  • Сергеј Иванович Кознишев: Константинов полу-брат, прослављен писац, (40 година).
  • Принцеза Јекатарина „Кити“ Александровна Шчербацки: Долина млађа сестра и касније Љевинова супруга, (18 година).
  • Принцеза Јелисавета „Бетси": петроградска богаташица, сестричина Вронског, Анина другарица.
  • Грофица Лидија Ивановна: Вођа високог друштва који укључије Карењина, а избегава принцезу Бетси. Њени послови су мистичног и спиритуалног карактера.
  • Грофица Вронски: мајка Алексија Вронског
  • Сергеј „Серјожа“ Алексијич Карењин: син Ане и Алексија Карењина
  • Ана „Ани": ћерка Ане и Вронског
  • Варењка: млада девојка сироче, полу-усвојена од стране болеске руске племкиње мадам Штал, спријатељује се с Кити док борави у иностранству.

Радња[уреди]

Роман је подељен на осам делова. Његов епиграф је Освета је моја, ја ћу је вратити преузета је из посланице Римљанима 12:19.

Роман почиње са једним од Толстојевих најчешће цитираних редова:

Све срећне породице личе једна на другу; свака несрећна породица несрећна је на свој начин.

Први део[уреди]

Роман почиње сценом Степана Аркадијевича Облонског ("Стиве"), московског аристократе и државног службеника који је био преварио своју жену Дарју Александровну ("Доли"). Доли је открила да је муж преварио са њиховом гувернантом, па породица и читаво домаћинство пати. Стива обавештава Доли да његова удата сестра, Ана Карењина, долази им у посету из Санкт Петербурга.

У међувремену, Константин Дмитријевич Левин ("Костја"), Стивин пријатељ из детињства, стиже у Москву како би запросио Долину најмлађу сестру, принцезу Катарину Александровну Шчербацки ("Кити"). Левин је страствени, немиран, али стидљив аристократски земљопоседник који, за разлику од његових пријатеља из Москве, бира да живи на селу на свом великом имању. Ту он сазнаје да има супарника у погледу Китине удаје, грофа Алексија Вронског, војног официра.

Чекајући Ану на железничкој станици, Стива сусреће Вронског, који је ту да дочека своју мајку, грофицу Вронску. Испоставља се да су Ана и грофица Вронски путовале и разговарале заједно у истом вагону. Након што се свако пронашао са својима и Вронски видео Ану по први пут, један железнички радник гине случајно паднувши испред воза. Ана то тумачи ово као „лош знак“. Вронски је, међутим, опчињен Аном. Ана је, пак, забринута јер се по први пут одвојила од свог малог сина Сергеја ("Серјоже") на дуже време.

У кући Облонског Ана говори емотивно и ортворено са Доли о Стивиној афери и убеђује је да је Стива још воли, упркос неверству. Доли је дирнута Аниним говором и одлучује да због деце опрости Стиви.

Кити, која долази у посету Доли и Ани, има само осамнаест година. Њој је ово прва сезона када је родитељи дају на удајање и она очекује да ће се ускоро удати за човека из њеног сталежа. Вронски јој показује значајну пажњу, а она очекује да ће играти са њим на балу те вечери. Кити је веома задивљена Анином личношћу и лепотом и постаје опседнута њом, баш као што је Вронски. Када Љевин насамо проси Кити у њеном дому, она га неспретно одбија, верујући да се Вронски заљубио у њу и да ће је он запросити. На тај корак се одлучује под утицајем њене мајке која је убеђена да је Вронски боља прилика за Кити, за разлику од Китиног оца, који фаворизује Љевина.

На балу направљеном у Китину част, Ана се на опште изненађење свих појављује у црној сомотској хаљини, који је једним делом од црне прозирне чипке, и у оно време никако не приличи Ани, једној угледној жени, супрузи и мајци. Кити је убеђена да ће је Вронски дефинитивно запросити и да ће се овим балом све разрешити, али он цело вече игра са Аном, бирајући је као партнерку за плес пред шокираном Кити сломљеног срца. Кити схвата да се Вронски заљубио у Ану и нема намеру да је проси, упркос његовим отвореним флертовањима. Вронски је сматрао своје односе према Кити само као извор забаве и претпостављао је да и Кити то чини из истих разлога. Ана, иако је својевољно плесала са Вронским све време на балу, потрешена Китиним сломљеним срцем, исте вечери се враћа у Санкт Петербург. Вронски путује истим возом. Током путовања, у неко доба ноћи њих двоје се сусрећу и Вронски изјављује Ани своју љубав. Ана га одбија, мада је његова пажња не оставља равнодушном.

Љевин, увређен и разочаран што га је Кити одбила, враћа се на своје имање, напуштајући сваку наду за брак. Ана се враћа у Санкт Петербург код свог супруга, Алексија Александровича Карењина, високог владиног званичника, и код сина Серјоже. Видевши свог мужа по први пут након њеног сусрета са Вронског, Ана схвата да је он не привлачи, да јој се гади, иако она сама каже да је добар човек

Други део[уреди]

Породица Шчербацки консултује лекара због Китиног здравља, који је нарушено од када се разочарала у Вронског. Млади специјалиста саветује да Кити треба да иде у иностранство, у бању, да се опорави. Доли говори Кити да је она разуме да пати због Вронског и Љевина, кога је узалудно повредила. Кити, која се осећа пониженом од стране Вронског и мучена од стране њеног одбијања Љевина, вређа њену сестру позивајући се на Стивина неверства, рекавши јој да никада не може волети човека који ју је преварио. У међувремену, Стива посећује Љевина на његовом сеоском имању, ради продаје шуме у близини парцеле због слабе материјалне ситуације породице Облонски.

За то време, у Санкт Петербургу, Ана почиње да проводе више времена у кругу кнегиње Бетси, модерне богаташице и рођаке Вронског. Вронски наставља да прати Ану. Иако га се она у почетку покушавала отарасити, ипак му поклања своју пажњу. Карењин подсећа жену да с њене стране није у реду у јавности поклањати превише пажње Вронском, која постаје предмет оговарања. Он је забринут због свог угледа и угледа своје супруге, иако се нада и жели да верује да је Ана изнад сваке сумње.

Вронски, иначе страствени коњаник, учествује у тркама, превише напрежући своју кобилу Фру-Фру - његова неодговорност је узрок пада и сломљене кичме несрећној кобили. Ана све посматрајући са трибина у маси није у стању да сакрије своју узнемиреност током несреће. Непосредно пре тога, Ана је рекла да Вронском да је трудна и носи његово дете. Карењин је такође присутан на тркама и схвативши да је Анино понашање неприкладно, након трка је опомиње. Ана, у изливу екстремног стреса и емоција, признаје своју аферу мужу. Карењин је замолио да прекину са тим да би се избегли даљи трачеви, верујући да ће њихов брак бити очуван.

Кити и њена мајка путују у немачком бању да се Кити поправи здравље. Тамо упознају Мадам Штал у инвалидским колицима и њену усвојену кћерку Варењку. Варењка оставља снажан утисак на Кити помагањем болесницима у бањи, читањем им Јеванђеља и својим понашањем у потпуности. Под њеним утицајем, Кити се дружећи с њом постаје изузетно побожна, али постаје разочарана критикама њеног оца када сазна да Мадам Штал глуми своју болест. Ускоро се затим враћају у Москву.

Трећи део[уреди]

Љевин наставља да ради на свом имању, покушавајући да физичким радом некако заборави на Кити и душевни бол, што му скоро у потпуности и успева. Ускоро му у посету долази његов брат Сергеј Иванович Кознишов. Овде су посебно истакнуте супротности двојице браћа. Док Љевин на селу увек ради, вредан је и готово да нема времена за одмор, Сергеј село сматра као место за разоноду и релаксацију. Љевин развија своје идеје које се односе на пољопривреду, као и јединствен однос између пољопривредног радника и своје родне земље и културе. Сматра да се мора нешто променити у систему како би радницима стало до тога што раде и са земљопоседницима развили пријатељски однос, што и показује личним примером. Он верује да европске пољопривредне реформе неће имати ефекта у Русији због јединствене културе и личности руског сељака.

Када Љевин на молбу Облонског посети Доли у оближњем селу Јергушеву, она покушава да разуме шта се десило између њега и Кити и да објасни и оправда Китино понашање. Сам разговор о Кити Љевина избаци из равнотеже и он створи одбојност према Доли. Након тога Љевин одлучује да ће заборавити Кити и да ће се оженити сељанком. Међутим, сутрадан случајно виђа Кити у њеној кочији, и Љевин схвата да слободно може одбацити мисли о браку са сељанком, јер је он још увек воли. Ускоро му у посету стиже други брат, Николај. Он је врло болестан, раздражљив и Љевин осећа сопствену кривицу што му је Николај напоран. Већ другог дана њих двојица су се посвађали и, иако су знали да је Николај због болести задњи пут овде, он одлази кући.

У међувремену, у Санкт Петербургу, Алексије Карењин је написао писмо Ани у коме тражи да се она врати кући, али пре него што јој је писмо стигло, она му пише да са сином одлази у Москву. Добивши његово писмо, Ана се нашла увређена и била је убеђена да је њен муж жели кући докрајчити и уништити. Потом се налази са Вронским и говори му да њен муж зна за њих двоје. Када је Ана отишла кући, њен муж је није дочекао, већ га је она нашла у кабинету. Карењин одбија развод, инсистирајући на томе да ће њихов однос наставити. Захтева од ње да се престане виђати са Вронским и прети јој тиме да ће јој одузети Серјожу.

Четврти део[уреди]

Ана и Алексије Карењин настављају да живе заједно, а са Вронским се виђа само ван куће. Када их је једном муж затекао у кући, сматра да су претерали, консултује са адвокатом око добијања развода. У то време, развод у Русији се могао захтевати једино од стране недужног супружника, али је потребно или да оптужени признаје прељубу - што би упропастило Анину позицију у друштву и бар њу из ре-удаје - или да кривац буде ухваћен у прељуби. Карењин узима од Ане нека љубавна писма од Вронског, која адвокат сматра као недовољан доказ афере. Стива и Доли су искључиво против развода Карењиних.

Ана има тежак порођај. Порођајна грозница, од које умиру 99% жена, траје јој три дана. За то време захтева да се поред њеног кревета, Карењин и Вронски помире и пруживши му руку, ту Карењин све опрашта Вронском. Међутим, Вронски се осећа непријатно због Карењинове великодушности, осећа се безвредним и пониженим, покушава самоубиство пуцајући себи у груди, али погађа раме и остаје жив. Тада долази до преокрета, Ана се опоравља и сматра да не може да поднесе живи са Карењином упркос његовом опроштају и његове везаности за новорођенче Ану, о којој се једини заиста бринуо, и коме је једино било стало до ње. Када је сазнала да Вронски одлази у Ташкент, по војној обавези, она постаје очајна. Тада Ана и Вронски заједно беже у Европу, узевши малу Ану са собом, остављајући Серјожу и Карењинову понуду развода.

У међувремену, Стива делује као проводаџија са Љевином. Он организује састанак између њега и Кити, што доводи до њиховог помирења и веридбе.

Пети део[уреди]

Љевин и Кити су се венчали и започели свој нови живот на свом имању. Иако су били срећни и волели су се, првих пар месеци им је било тешко да се привикну једно на друго. Љевин се осећа незадовољно због времена које Кити жели да проведе са њим и схвата да пар месеци ништа конкретно није урадио. Када се брак почиње побољшати, Љевин сазнаје да његов брат, Николај, умире од исцрпљености болешћу. Кити се понуди да оду заједно до Николаја и тамо се показује од велике помоћи болеснику. Видевши да је његова супруга преузела контролу над ситуацијом неупоредиво боље и способније од њега, Љевинова љубав према Кити расте. Кити на крају сазнаје да је трудна.

У Европи, Вронски и Ана се боре да пронађу пријатеље који ће их прихватити. Док се Ана осећа срећно што коначно може да буде насамо са Вронским, он се осећа угушено поред ње. Они не могу да се друже са Русима из високе класе и тешко им је да нађу начин да се забаве. Вронски, који је веровао да је Ана кључ за његову срећу, схвата да му је све досадно и незадовољан је собом. Он почиње да слика. Међутим, Вронски не види да сва та његова уметност нема талента ни страсти, а да је његов разговор о уметности изузетно претенциозан. Постаје све немирнији, бива им све досадније и Ана и Вронски одлучују да се врате у Русију.

У Санкт Петербургу, Ана и Вронски бораве у једном од најбољих хотела, али су узели одвојене апартмане, наводно због бебе Ане. Постаје јасно да њима ту није место и да нису прихваћени у руском друштву. Сви их избегавају, чак и Анина стара пријатељица Бетси. Ана има честе промене расположења, нападе љубоморе и изливе беса. Ана почиње да се плаши да је Вронски више не воли. У међувремену, Карењин налази утеху код грофице Лидије Ивановне, ентузијасте верских и мистичних идеја модернизовано са вишим класама. Она га саветује да држи Серјожу подаље од Ане и Серјожи говори да му је мајка мртва. Међутим, Серјожа који је био врло везан за њу, одбија да верује да је то истина. Ана маскирана непозвана одлази у посету Серјожи на његов девети рођендан, али ју је затекао Карењин.

Ана, очајнички покушавајући да поврати бар неке њене некадашње позиције у друштву, присуствује представи у позоришту на којој су присутни сви из високог друштва Санкт Петербурга. Вронски је моли да не иде, али он није у стању да првенствено себи објасни зашто она не би требала да присуствује тој представи. У позоришту, Ана је отворено одбијена од својих бивших пријатеља, од којих јој један намерно прави сцену, вређа је и она напушта позориште. Ана је безнадежна. Не може да нађе место за себе у Санкт Петербургу. Иако се често свађају и препиру, Ане и Вронски се договарају да оду на Вронсково сеоско имање.

Шести део[уреди]

Доли са мајком и децом проведе лето са Љевином и Кити. Љевинов живот је једноставан и неискварен, иако је Љевин помало нелагодно због присуства толиког броја Шчербатских. Он постаје изузетно љубоморан када је један од посетилаца, Китин брат од стрица, Весловски, отворено кокетира са трудном Кити. Љевин покушава да превазиђе своја осећања, али је на крају подлегао њима и ствара непријатну сцену, буквално истеравши Весловског из своје куће. Весловски одмах иде да остане са Аном и Вронским на оближњем њиховом имању.

Када Доли оде у посету Ани, она је погођена разликом између Љевинове аристократског, али једноставног кућног живота и нескривеног луксузног и раскошног Вронсковог имања на селу. Она такође није у стању да одржи корак са модерним Аниним хаљинама и екстравангардним трошењем Вронског на болницу коју гради. Поред тога, Ана и Вронски нису у најбољим односима, и Доли то примећује. Такође примећује да се Ана јако променила, да је постала анксиозна и да отворено флертује са Весловским. Њој је неугодно због тога, а Вронски тражи од ње да Доли убеди Ану да се разведе од Карењина, тако да може да се уда за њега и живети нормално.

Ана је постала изузетно љубоморна на Вронског и не може да поднесе када он одлази чак и на врло кратке излете. Када Вронски одлази за неколико дана за време покрајинских избора, Ана постаје убеђена да она мора да се уда за њега, како би га спречила да је напусти. Након што Ана напише писмо свом супругу Карењину, она и Вронски напуштају село и иду за Москву.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]