Ана Томовић
Ана Томовић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1979. |
| Место рођења | Београд СФРЈ |
Ана Томовић (Београд, 1979) српскa је редитељка.
Завршила је Филолошку гимназију у Београду, а затим је дипломирала позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи проф. Егона Савина и асистента Душана Петровића.[1][2]
Удата је за Вука Ршумовића.
Награде[уреди | уреди извор]
Добитница је награде за најбољу режију на Јоакимфесту 2005. за представу Патка, а 2006. је са представом halFlajf учествовала на Стеријином позорју.
Од 1998. до 2005. године била је члан редакције и уредница билтена БИТЕФ-а. Асистент је режије на пројекту «Fast sicher» у «Theater am Neumarkt» у Цириху 2007. и стипендиста Гете института за студијски боравак у «Thalia theatru» у Хамбургу 2008. Такође, као стипендиста Гете института боравила је 2006. на Интернационалном форуму младих позоришних стваралаца у Берлину у оквиру фестивала «Theatertreffen». Почев од 2003. једна је од оснивачица и председница Центра за интерактивну уметност «In Stage Organization» из Београда.
Театрографија[уреди | уреди извор]
- Creeps (Наказе) Луца Хибнера (Београдско драмско позориште, 2004)
- Патка Стеле Фихили (Краљевачко позориште, 2005)
- halFlajf Филипа Вујошевића (Атеље 212, 2005)
- Повратак Казанове Артура Шницлера (Српско народно позориште, 2007)
- Моногамија Стеле Фихили (Народно позориште Сомбор, 2007), ауторски пројекат
- Тртмртживотилисмрт (БЕЛЕФ, 2007)
- Norway Today Игора Бауерсиме (копродукција Београдског драмског позоришта и Крушевачког пошоришта, 2007)
- Брод за лутке Милене Марковић (Српско народно позориште, 2008)[3]
- Случај Војцек - Хинкеман по Г. Бихнеру и Е. Толеру (Битеф театар, 2009)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Позориште је моја интима”. Еле магазин. Приступљено 23. 1. 2018.
- ^ „Породица је мој покретач, због ње сам постала и бољи човек и уметник”. Глориа часопис. Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2018.
- ^ „Брод за лутке”. Српско народно позориште. Приступљено 23. 1. 2018.
