Ангола

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 12° 21' ЈГШ, 17° 21' ИГД

Република Ангола
República de Angola
Застава Анголе Грб Анголе
Застава Грб
крилатица: нема
Химна
Angola Avante!
Положај Анголе
Главни град Луанда
Службени језик португалски
Председник: Жозе Едуардо душ Сантуш
Премијер: Пауло Касома
Независност: 1976.
Површина  
 — укупно 1.246.700 km² (22)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2013. 19.183.590 [1] (59)
 — густина 14,8/km² 
Валута Кванза
Временска зона UTC +1
Интернет домен .ao
Позивни број +244

Ангола (порт. Angola), или службено Република Ангола (порт. República de Angola) је држава у југозападној Африци [2]. Граничи се са Намибијом, Републиком Конго, Демократском Републиком Конго и Замбијом, а на западу излази на Атлантски океан. Ангола је бивша португалска колонија, има значајна природна богатства, међу којима су најзначајнији нафта и дијаманти.

Географија[уреди]

Ангола заузима површину од 1.246.700 km² и у свету је 23. по величини држава.

Ангола је граничи са Намибијом на југу, Замбијом на истоку, Демократском Републиком Конго на северу и североистоку и Атлантским океаном на западу. Енклава Кабинда се такође граничи са Републиком Конго на северу. Анголин главни град Луанда се налази на обали Атлантика на северозападу земље.

Клима[уреди]

Просечна темпаратура на обали је 16 °C зими и 21 °C лети.

Хидрографија[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Историја[уреди]

Најранији људи који су живели у овој области су били припадници ловачког племена Коисан. Они су били у великој већини измештени од стране Банту племена током банту миграције, док се мали број Коисан племена још увек налази у јужној Анголи. Географска област данашње Анголе је први пут дошла у контакт са европљанима крајем 15. века. Португалци утврђују своје базе 1483. где се налазила Конго држава Ндонга и Лунда. Конго држава се протезала од данашњег Габона на северу до Кванза реке на југу. Португалци оснивају 1575. колонију Кабинда за превоз робова. Пре преноса робова преко Атлантика, ропство се практиковало од стране многих урођеничких народа у Африци.

Колонијални период[уреди]

Португалци, постепено, у 16. веку заузимају уски део обале са серијом ратова и формирају португалску колоније Анголу. Холанђани су окупирали Луанду од 1641. до 1648. где се они удружују са локалним становништвом како би се бранили од португалаца.

Португал враћа Луанду 1648. и започиње процес враћања изгубљених територија. Споразумом регулише односе са Конгом 1649. и краљевствима Матамба и Ндонга 1656. Освајање Пунго Адонгао 1671. је било последње велико португалско проширење, док су покушаји заузимања Конга 1670. и Матанбе 1681. пропали. Португал проширује своју колонију иза колоније Бенгуела у 18. веку и почиње са покушајима да опколи остале регионе средином 19. века. Овај процес је довео до неколико проширења до 1880-их. Колонија је 1951. означена као прекоморска провинција, названа Португалск западна Африка. Португалци су били присутни у Анголи скоро 500 година.

Независност[уреди]

Анголски рат за независност, који се водио од 1961. до 1974, временом је постао групна борба за контролу Анголе, а завршио се 1975. када анголска влада, Национална унија за потпуну независност Анголе (УНИТА), Народни покрет за ослобођење Анголе - Радничка партија (МПЛА) и Национални ослободилачки фронт Анголе (ФНЛА), потписује Алворски споразум након левичарског војног удара у Лисабону априла 1974. То је био герилски рат у којем се португалска војска борила против неколико група које су се бориле за независност.

У тим борбама водећу улогу су имали МПЛА која је основана 1956., ФНЛА основана 1961. и УНИТА формирана 1966. Након дугогодишњег сукоба држава је добила независност 11. априла 1975. када ударом долази нова власт у Португалу која је одобравала давање независности португалским колонијама.

Грађански рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Анголски грађански рат

Португал је дала власт Анголе у рукама коалицији три највећа засебна покрета МПЛА, ФНЛА и УНИТА кроз Алворски споразум. Коалиција се брзо распала и држава је ушла у грађански рат. Сједињене Америчке Државе, Заир и Јужноафричка република су војно подржавале ФНЛА и УНИТА-у, док је Куба војно интервенисала за МПЛА. Новембра 1975. МПЛА је поразила УНИТА-у и протерала јужноафричке трупе. Амерички конгрес је прекинуо даље америчко војно учешће у Анголи.

Агостино Нето је проглашен за првог председника Анголе, а на његово место после смрти долази Жозе Едуардо дос Сантос 1979. Опозициони покрети ФНЛА и УНИТА, формирају заједничку владу у областима које су контролисали. Самопрокламована Демократска Република Ангола је формирана 24. новембра 1975. са Холденом Робертом и Жонасом Савимбијем као ко- председницима. Ова влада се распала 30. јануар 1976.

Грађански рат се наставља између МПЛА и УНИТА све до повлачења кубанских трупа из Анголе и јужноафричких из Намибије, када је потписан споразум 1989. који је водио до споразума 1991. Овај споразум је заговарао изборни процес за демократску Анголу под надгедањем Уједињених нација. МПЛА је победила освојивши 49% гласова док је УНИТА освојила 40%. Опозиционар Савимби је одбио да прихвати резултате избора и обнавља рат. Други мировни споразум, Лусака протокол је потписан у Лусаки, Замбија 20. новембра 1994.

Овај мировни споразум између владе и УНИТА-е је предвиђао укључење УНИТА-е у владу и војсци. Међутим 1995. локални сукоби се настављају. Национална јединствена влада је основана у априлу 1997. али се борбе настављају крајем 1998. када Савимби поново по други пут обнавља рат. Савет Безбедности Уједињених нација изгласава 27. априла 1997. увођене санкција УНИТА-и. Анголска војска покреће масивну офанзиву 1999. против УНИТА-е и уништава главне капацитете УНИТА и градове које је држао Савимби. Савимби је тада објавио да се УНИТА враћа у герилску тактику ратовања и већи део земље захватају немири. Око 1.500.000 људи је погинуло у овом рату или од његових последица.

Прекид ватре са УНИТА-ом[уреди]

22. фебруара 2002, Жонас Савимби вођа покрета УНИТА је убијен од стране владиних трупа и коначни прекид ватре је дошао на снагу. УНИТА је добила војно крило и место главне опозиционе партије.

Административна подела[уреди]

Мапа Анголе са нумерисаним провинцијама
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Анголе

Ангола је подељена на осамнаест провинција (províncias) и 163 општине. Провинције су:

  1. Бенго
  2. Бенгуела
  3. Бије
  4. Кабинда
  5. Квандо Кубанго
  6. Северна Кванза
  7. Јужна Кванза
  8. Кунене
  9. Хуамбо
  10. Хуила
  11. Луанда
  12. Северна Лунда
  13. Јужна Лунда
  14. Маланже
  15. Мошико
  16. Намибе
  17. Ујиже
  18. Заире

Економија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Демографија[уреди]

Три највеће етничке групе у Анголи говоре банту језицима и то су Овимбунду који чине 37%, Мбунду 25% и Баконго 13%. Остале етничке групе укључују Чокве (или Лунда), Гангуела, Амбо, Хереро, Ксидунга. Такође има и мешаних раса (европљани и африканци) који чине 2% становништва и око 1% белаца, већином етнички Португалци.

У јулу 2007. Ангола је имала 12.263.596 становника, а већ 2009. око 18.498.000 становника. Португалски је службени језик, поред њега признат статус националног језика имају и језици из банту групе: киконго, лунда, умбудну, кимбунду, гангуела и квањама.


Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm“. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :