Андраш I
| Андрија I | |
|---|---|
|
|
|
| Порекло и породица |
Андрија I (мађ. I. András, Fehér/Katolikus, András/Endre ) (р. 1015 -† 6. децембар 1060 Зирц), краљ Мађарске у периоду (1046 — 1060). Потиче из млађе гране династије Арпадоваца. После петнаест година проведених у изгнанству враћа се назад у Мађарску, у периоду буна паганских Мађара (многобожаца), када и 1046. године преузима власт. Током своје владавине је ојачао хришћанство у држави и одржао независност краљевине у односу на Свето римско царство.
Садржај |
[уреди] Биографија
[уреди] Порекло и младост
Андрија је био други син кнеза Вазула, рођака краља Стефана I, првог мађарског хришћанског краља. Његова мајка је вероватно била, конкубина његовог оца Вазула, из породице Татоњ (Tátony) која је и даље следила многобоштво и старе паганске обичаје [1].
Једини преостали син краља Стефана I, Емерик, је 2. септембра 1031. године погинуо у лову на вепра. Краљ Стефан је овиме остао без наследника па је из тог разлога морао да бира наследника. Избор му је отежало то што је и даље један део мађара био приклоњен старим традицијама и многобошству а краљ Стефан је хтео да ојача хришћанство. Из тог разлога је хтео да за свог наследника постави свог сестрића Петра Орсеола који је био хришћанин. Из тог разлога је Вазул, Андрашев отац, узео учешће у завери да би се краљ Стефан убио.
Покушај убиства краља Стефана није успео, завереници су били похватани и убијени. Вазулови синови су протерани и отишли су да живе прво у Бохемију, па у Пољску где је Бела остао а Андраш и Левенте су продужили за Кијев.
[уреди] Позадина
Мађари су у време племенских заједница, и у Андрија време, за наследног владара уместо прворођеног или најстаријег сина, фаворизовали млађег владаревог брата при одређивању реда наслеђивања владарског трона. Овим неписаним правилом остале гране Арпадовићке породице су довеле у опасност намере и планове постојећег краља. Грана којој је Андраш припадао је одавно представљала супарнички табор огранку Арпадовића којој је припадао Стефана I. У претходних педесет година ривалитет ове две гране се огледао у давању предности паганизму или хришћанству. Старија грана, грана краља Стефана је остала без мушког потомка, и то је отворило широм врата млађој грани Арпадовића. Мађарско друштво једанаестог века је и даље давало предност линији наслеђивања само преко мушких потомака, тако да је Андраш иако у изгнанству био логичан претендент на мађарски престо.
[уреди] Изгнанство
После смрти свога оца, три брата Андрија, Бела и Левенте су били приморани да напусте Мађарску. Прво су отишли за Бохемију, па после за Пољску где се Бела оженио са ћерком пољског краља Мјешка II[2], чланом династије Пјастовићи.
Андрија и Левенте су наставили свој пут у изгнанству и отишли за Кијевску Русију. У Кијеву Андрија се оженио ћерком великог кнеза Јарослава, Анастазијом[3]
Герард, тадашњи бискуп, је одлучио да 1046. позове назад Андраша и послао му је писмо у којем тражи Андрашев повратак. Андраш се заједно са братом Левентеом враћа у Мађарску која је тада била у великим верским и политичким превирањима.
У лето 1046. године, незадовољство под владавином Петра I. достиже кулминацију и свештенство на челу са тадашњим бискупом Герардом позива назад Вазулове синове из Кијева, а такође мађари који су били привржени старој вери се побуњују. Андраш је склопио савез са паганским бунтовницима у Абаујвару а побуњеници су прихватили Андрашево вођство и заједно су кренуле против владајућег краља Петра I Орсеола. Део побуњеника предвођени Ватом збацују Петра Орсеола са престола који бежи у западни део краљевства. Код места Замољ бива ухваћен, ослепљен и враћен у Секешфехервар као заробљеник где и умире.
[уреди] Владавина
Мађарске хронике тог доба бележе да се по паду краља Петра I, Андрија договорио са својим братом Левентеом да он преузме круну у краљевини. Андраш је био званично устоличен тек 1407. године, после братовљеве смрти. Када је дошао на власт, Андраш је наставио политику хришћанизације краљевства и исто као и краљ Стефан I позивао је хришћанске свештенике у Мађарску.
Односи са Светим римским царством су и даље остали затегнути. Главни разлог томе је био краљ претходник на трону, Петар I, који је не само био близак Хенрику III, већ је и био вазал Светог римског царства. И поред тога што је Андраш послао дипломацију са понудама на Хенриков двор, услови нису прихваћени и Хенрик је одбио да склопи мир. Ови догађаји су довели до нових сукоба. Андраш је у помоћ позвао свог млађег брата Белу, који је био веома успешан војсковођа у Пољској, и за узврат му је дао трећину краљевине на управљање.
Император Хенрик III је 1051. године повео нову кампању против Мађарске. У бици код брда Вертеш, императорове снаге су потучене а флота је била такође повучена. И поред тога што није остварио победу Хенрик III је одбацио сваку понуду о примирју. Следеће године је поново повео кампању против Мађарске, али је његова флота била потопљена код Пожоња.
После ових догађаја Папа Лав IX је покушао да посредује у преговорима за мир али Хенрик III је опет одбацио све понуде. Када су се све императорове снаге повукле, Андраш се 1053. године удружио са Конрадом II, ова снажна алијанса је донекле смирила Хенрика III и тиме је успостављен релативан мир на границама.
Андрија I је 1055. године основао бенедиктанску опатију у Тихању, на обали Балатона, а такође је подигао манастир за православне монахиње.
[уреди] Наследничка криза
У покушајима да својој лози обезбеди наследство на престолу, Андрија је 1057. године крунисао свог петогодишњег сина Шоломона и прогласио наследником. Крунисање је довело до незадовољства Беле, који је и сам тражио место на престолу. Бела је незадовољан напустио двор.
Андрија I се 1058. године састао са Немачким царем Хенриком IV и уговорио веридбу Шоломона са Хенриковом сестром Јудитом.
После успостављања мира са Светим римским царством, Андрија I је покушао да се помири и са својим братом Белом, међутим Бела је напустио Мађарску и отишао за Пољску да сакупи војску да би повратио позиције на које је он мислио да има право. Андраш I је осетио нову ратну опасност, послао је целу породицу за Аустрију и почео је да се припшрема за нови рат. Бела се ускоро појавио на границама Мађарске са новим пољским трупама и поразио Андрашеве снаге и бици код Тебанског пролаза близу Вајсбурга поред Дунава у данашњој Аустрији. Андрија је покушао да побегне, међутим бива заробљен и одведен у место Зирц, где је остао све до своје смрти 1060. године.
Андрија I је сахрањен у опатији коју је још за живота саградио у Тихању.
[уреди] Женидба и деца
# током 1039: Анастазија Јарославна (током 1023 - током 1074/1096), ћерка великог кнеза Кијевске Русије Јарослава Мудрог и Ингегерде
- Аделаида (током 1040 - 27. јануар 1062), супруга краља Вратислав II од Бохемије
- Краљ Шоломон Мађарски (1053 — 1087. или касније)
- Давид Мађарски (после 1053 - после 1094)
Шоломон никада није успео да се устали као краљ Мађарске, нити су он нити његов млађи брат Давид оставили за собом мушког потомка, тако да је лоза Андраша I била настављена само преко лозе Пјастовића.
[уреди] Референце
- ^ По неким изворима Вазул је оженио Катун Анастазију Бугарску која је уствари мајка Андраша, Левентеа и Беле.
- ^ Њено име није познато. Неки аутори, је називају Рикса. Новији извори међутим, упућују на име Аделаида, види K. Jasiński, Rodowód pierwszych Piastów, Wrocław - Warszawa (1992).
- ^ Анастазија је ћерка од кнеза Јарослава, у различитој литератури је различито спомињу. У енглеској Анастазија од Кијева, у мађарској литератури као Анастазија мађарска краљица док литература на словенским језицима је наводи као рус. Анастасия Ярославна, пољ. Anastazja Jarosławówna.
[уреди] Извори
- Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)
- Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
- Magyarország Történeti Kronológiája I. – A kezdetektől 1526-ig, főszerkesztő: Benda, Kálmán (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1981)
[уреди] Спољашње везе
| Претходник: Петар I Орсеоло |
Краљ Мађарске (1046 — 1060) |
 |
Наследник: Бела I |
