Андреа Пирло

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андреа Пирло

{{{опис_слике}}}

Лични подаци
Надимак trilly
Датум рођења 19. мај 1979.
Место рођења Флеро, Италија
Позиција везни
Тренутни клуб
Клуб Јувентус
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1994—1998
1998—2001
1999—2000
2001
2001—2011
2011—
Бреша
Интер
Ређина
Бреша
Милан
Јувентус
47 (6)
22 (0)
29 (6)
10 (0)
284 (32)
99 (13)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
2002— Италија 108 (13)

* Датум актуелизовања: 6. август 2014.
** Датум актуелизовања: 6. август 2014.

Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Бронза 2004. Атина Италија
Светско првенство
Злато 2006. Немачка Италија
Европско првенство
Сребро 2012. Пољска/Украјина Италија
Куп конфедерација
Бронза 2013. Бразил Италија

Андреа Пирло (итал. Andrea Pirlo, Флеро, 19. мај 1979) је италијански фудбалски репрезентативац, који тренутно наступа за Јувентус.

Каријера[уреди]

Пирло потиче из имућне породице. Његов отац поседује две железаре. Има старијг брата Ивана који је такође фудбалер и који је играо за више нижелигашких тимова. Пирло је каријеру почео у Бреши за коју је дебитовао у утакмици против Ређине. Док је наступао за Брешу, својим играма је скренуо пажњу тадашњег тренера Интера Мирчее Луческуа који га је довео у своју екипу. Није успео да се избори за место у првом тиму па је послат на једногодишњу позајмицу у Ређину. После одличне сезоне у дресу Ређине поново се вратио у Интер, где поново није успео да се избори за место у тиму. У јесењој полусезони наступио је само на четири утакмице па је позајмљен до краја сезоне Бреши, у којој је поникао.

Након три сезоне је прешао у Милан. Прешао је као део велике размене играча два клуба. Поред њега су тада у Милан дошли још и Кристијан Броки и Матео Богани док су пут Интера отишли Андрес Гуљелминпјетро, Паоло Гинестра и Дражен Брнчић. Уз то је Интер добио још и 18 милиона евра.

У дресу Милана је израстао у једног од најбољих везних играча на свету. Доласком Карла Анчелотија на клупу Милана, Пирло је добио улогу плејмејкера у екипи. Анчелоти га је упарио са Ђенаром Гатузом и овај тандем је предводио Милан до титуле у првенству, као и до освајања две Лиге шампиона. У том периоду је освојен и Куп Италије као и два Суперкупа Европе. Након одласка Каке и Карла Анчелотија из клуба, током лета 2009. Челси је био заинтересован да доведе Пирла. Нудили су тада за њега Клаудиа Пизара и 12 милиона евра, али је Милан одбио ту понуду. Пирло је тада ијавио да не жели да иде, већ да намерава да игра за Милан до краја своје каријере.

18. маја 2011. је потврдио да ће на крају сезоне 2010/11. напустити Милан, пошто је одлучио да не обнови свој уговор.[1]

1. јула 2011. је потписао уговор на три године са Јувентусом, клуб није морао да плаћа обештећење пошто је Пирло тада био слободан играч.[2]

Репрезентација[уреди]

Наступао је за репрезентацију до 21 године на Европском првенству 2000. као и на Европском првенству 2002. на коме је репрезентација Италије стигла до полуфинала. Два пута је био и учесник олимпијских игара 2000. и 2004. где је освојио бронзану медаљу. За сениорску репрезентацију је дебитовао 7. септембра 2002. против Азербејџана у квалификацијама за Европско првенство 2004.

Пирло се нашао на спику репрезентативаца за Светско првенство 2006. у Немачкој. На том првенству три пута је проглашен играчем утакмице. У првом колу против Гане је био стрелац водећег гола а затим је асистирао Винченцу Јаквинти за коначних 2:0. У другој утакмици против САД је асистирао Алберту Ђилардину после прекида. У трећој утакмици групне фазе после корнера који је извео Пирло Марко Матераци је постигао победоносни гол против Чешке.

Други пут је проглашен играчем утакмице у полуфиналу када је асистирао за погодак Фабија Гроса против Немачке у 119. минуту. Трећи пут је било у самом финалу када је после његовог корнера Марко Матераци изједначио на 1:1 против Француске. У пенал серији у којој је Италија тријумфовала Пирло је био стрелац једног од голова.

На Светском првенству 2010. Пирло је пропустио прве две утакмице због повреде. У последњој утакмици групне фазе против Словачке у игру је ушао са клупе али није успео да помогне својој репрезентацији да избори пласман у наредну рунду.

Трофеји[уреди]

Милан[уреди]

Јувентус[уреди]

Италија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Pirlo leaving Milan“. Skysports.com. 18. 5. 2011. Приступљено 18. 5. 2011.. 
  2. ^ „Andrea Pirlo signs for Juventus“. Juventus official website. 24. 5. 2010. Приступљено 24. 5. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :