Андреј Јелић Мариоков
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Андреј Јелић Мариоков | |
|---|---|
| Датум рођења: | 1952. |
| Место рођења: | Велика Јежевица (ФНРЈ) |
Андреј Јелић Мариоков је српски песник. Рођен је 1952. године у Великој Јежевици (Србија). Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву, а студије југословенских књижевности и општих књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Радио је као професор, као уредник у издавачким кућама „Панпублик“ и „Хипнос“ и као уредник програма у Центру за културу Лазаревац. У Установи културе „Вук Караџић“ у Београду уређује и води књижевну трибину „Вечери код Вука“.
Добитник је награда Милан Ракић, Смели цвет и Шумадијске метафоре. Песме су му превођене на више страних језика. Заступљен је у бројним антологијама и изборима поезије.
[уреди] Књиге песама
- Раних годова траг (1977.)
- Говорим говорим (1981.)
- Уздарја (1983.)
- Андреј Јелић Мариоков и друге песме (1988.)
- Самодрежа (1990.)
- Балкански ноктурно (1993.)
- Аз (1998.)
- Певање из тавни (изабране и нове песме) (2001.)
- Наша ствар (2006. и 2007.)
- Наша ствар (треће допуњено издање) (2008.)
- Молебни венац (2009.)
- Чрте и резе (2009.)