Андреј Кириленко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Кириленко

Андреј Кириленко
Андреј Кириленко

Личне информације
Пуно име Андреј Генађевич Кириљенко
Надимак АК-47
Датум рођења 18. фебруар 1981.
Место рођења Ижевск (СССР)
Држављанство Застава Русије Русија
Висина 2,06
Позиција Крило
Драфт 1999 (24. пик у 1. рунди)
Одабрао Јута Џез
Сениорски клубови
Год. Клуб
1997–1998
1998–2001
2001–2011
2011–2012
2012–2013
2013–
Спартак Ст. Петерсбург
ЦСКА Москва
Јута Џез
ЦСКА Москва
Минесота Тимбервулвси
Бруклин Нетси

Андреј Генађевич Кириленко (рус. Андрей Геннадьевич Кириленко; Ижевск, 18. фебруар 1981) руски је кошаркаш. Тренутно је члан Бруклин Нетса у NBA лиги. Изабран је у 1. кругу (24. укупно) NBA драфта 1999. од стране Јута Џеза. Игра на позицији ниског крила, а може играти и крилног центра.

На Европском првенству у кошарци 2007. године изабран је за најкориснијег играча турнира (MVP) где је Русија освојила златну медаљу.

Познат је под два надимка: АК-47 (Андреј Кириљенко, његов број на дресу је 47), и Иван Драго зато што подсећа на овог филмског лика.

Кириленко је рођен у Ижевску, главном граду Удмуртске републике у Руској федерацији, али је одрастао у Санкт Петербургу. Његова жена Маша, певачица је и кћерка бившег руског репрезентативца Андреја Лопатова. Такође има брата Фјодора.

Каријера[уреди]

Европа[уреди]

18. јануара 1997., Кириленко је постао најмлађи играч који је заиграо у руској Суперлиги. У дебију за Спартак Санкт Петербург постигао је три поена против Спартак Москве. Кириленко након само годину дана проведених у Спартаку напушта клуб и одлази у ЦСКА Москву. У првој сезони у ЦСКА осваја наслов руског првака и изабран је на руску Ол-Стар утакмицу. На Ол-Стару је још наступио и победио на такмичењу у закуцавању.

Са 18 година и 132 дана, Кириленко је постао најмлађи европски играч који је изабран на NBA драфту. Драфтован је од стране Јута Џез а као 24. избор NBA драфта 1999. године. Међутим, следеће две сезоне остао је у ЦСКА Москви. У сезони 1999/2000. помогао је клубу да освоји прву титулу Источно европске кошаркашке лиге и другу годину заредом титулу руског првака. 23. априла 2000. по друг пут у каријери изабран је на руску Ол-Стар утакмицу. Поново је наступио на такмичењу у закуцавању и иако је био главни фаворит у освајању такмичења, Кириленко је на крају завршио на другом месту.

NBA[уреди]

Кириленко се у сезони 2001/02. придружио Јута Џезу. Изабран је у прву петорку новајлија сезоне. Наметнуо се у једног од понајбољих младих играча и одбрамбених играча NBA лиге. Као резерва биран је на NBA Ол-Стар утакмицу у Лос Анђелесу 2004. године. У сезони 2003/04. био је трећи блокери четврти „крадљивац“ лиге, тиме поставши тек други играч у историји NBA лиге који су били међу најбољих пет у обе категорије (Дејвид Робинсон био је први блокер и пети крадљивац лиге у сезони 1991/92).

Након што се 2003. Џон Стоктон пензионисао и Карл Малон напустио Јута и отишао у Лос Анђелес Лејкерсе, Кириленко је постао вођа екипе. Одиграо је 78 утакмица (од могућих 82) и предводио екипу до скора 42-40. Јута Џез је због једне утакмице (једна победа за улазак у плејоф) пропустила плејоф, па су завршили на 9. месту на Западној конференцији иза Денвер Нагетса. Кириленко је у гласању за одбрамбеног играча године завршио на петом месту, док је у гласању за играча који је највише напредовао завршио на четвртом месту. Проглашен је у најбољу дефанзивну другу петорку лиге, и предводио је Џезере у многим статистичким категоријама: поенима, скоковима, блокадама, укр. лоптама и слоб. бацањима.

Кириленко са руским председником Димитриј Медведевом 2008

Средином сезоне 2004/05. у утакмици против Вошингтон Визардса повредио је десни зглоб руке, због чега је пропустио остатак сезоне. Упркос томе што је одиграо само 41 утакмицу, Кириленко је поново био најбољи блокер лиге и изабран је у најбољу дефанзивну другу петорку лиге. У сезони 2005/06. још је једном био понајбољи блокер и одбрамбени играч лиге. 26. априла 2006. у поразу Јуте од Сакраменто Кингса 91:89, уписао је свој други трипл-дабл сезоне и 10 блокада, што му је рекорд каријере. Кириленко је, наиме, утакмицу завршио са 15 поена, 14 скокова, три асистенције и 10 блокада. На крају сезоне изабран је у најбољу дефанзивну петорку лиге. У просеку је постизао 15,3 поена, 8 скокова, 4,3 асистенција, 1,5 укр. лопти и 3,2 блокаде по утакмици.

Сезона 2006/07. за Кириленка је била најслабија у каријери. Често се налазио под критикама тренера Јуте Џерија Слоана, бележио је слабије бројке чак и од оних у руки сезони. Томе га је чак његов саиграч Дерон Вилијамс критиковао да је нерадник. У просеку је постизао 8,3 поена и 4,7 скокова по утакмици. Кириленко је желео отићи из Јуте јер није био задовољан системом тренера Џерија Слоана и својом улогом у тиму. Након што је разговарао са генералним менаџером клуба Кевином О'Конором и рекао да жели да оде, од управе клуба није добио ни негативан ни позитиван одговор.

Иако је изјавио да жели бити мењан у било коју другу NBA екипу само да не остане у Јута Џезу, Кириленко је и следеће сезоне остао у саставу екипе. У сезони 2007/08. поправио је све важније статистичке бројке у односу на прошлу сезону и просечно постизао 11 поена, 4,7 скокова, 4 асистенције, 1,2 укр. лопте и 1,5 блокада по утакмици. Највише је поправио свој шут за три који је са лоших 21% поправио на рекордних 38%.

Повратак у Русију[уреди]

4. октобра 2011. објављено је да се Кириленко враћа у свој стари тим ЦСКА из Москве.[1] Иако се очекивало да се после завршетка NBA локаута Кириленко врати у NBA он је одлучио да остане у ЦСКА до краја сезоне.[2] Са ЦСКА је стигао до финала Евролиге где су поражени од грчког Олимпијакоса.[3] Кириленко је проглашен за МВП-ја Евролиге у сезони 2011/12. и изабран је у најбољи тим сезоне.[4] У 17 утакмица Евролиге просечно је бележио 14,1 поен и 7,5 за 29,9 минута по утакмици.

Минесота Тимбервулвси[уреди]

27. јула 2012., Кириленко је потписао са Минесота Тимбервулвсима.[5] Био је стартно крило и одиграо је 64 утакмице током сезоне 2012/13. Пропустио је 18 утакмица због повреде. Сезону је завршио са просечно 12,4 поена, 5,7 скока и 2,8 асистенције по мечу.[6] Своју најбољу партију имао је 14. новембра 2012. у поразу од Шарлот Бобкетса, када је постигао 26 поена и имао 12 скокова.[7] У јуну 2013. Кириленко је раскинуо уговор са Тимбервулвсима, одрекавши се 10 милиона долара загарантоване зараде, и постао слободан агент.[8]

Бруклин Нетси[уреди]

У јулу 2013. Кириленко је потписао двогодишњи уговор са Бруклин Нетсима.[9]

Репрезентација[уреди]

Кириленко је дебитовао за репрезентацију на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју где је Русија завршила на 8 месту. Касније је играо на Еуробаскету 2001. где је Русија завршила на 5. месту од 16 тимова. Једино учешће Кириленка на Светским првенствима било је 2002. године на Светском првенству у Индијанаполису где је Русија завршила на 10 месту од 16 тимова. Кириленко је играо на укупно 5 Еуробаскета 2001.,2003.,2005.,2007. и 2011. године. Највећи успех је био 2007. на Европском првенству у Шпанији где је репрезентација Русије освојила златну медаљу а Кириленко проглашен за најкориснијег играча првенства. На Еуробаскету 2011. у Литванији освојио је бронзану медаљу.

Учествовао је још на Олмипијским играма 2008. у Пекингу и Олимпијским играма 2012. у Лондону где је освојио бронзану медаљу.

Референце[уреди]

  1. ^ „Andrei Kirilenko returns to CSKA“. cskabasket.com. 4. 10. 2011. Приступљено 10. 10. 2013.. 
  2. ^ „Andrej Kirilenko ostaje u CSKA“. b92.net. 31. 12. 2011. Приступљено 10. 10. 2013.. 
  3. ^ „Čudo Olimpijakosa, Ivković šampion“. b92.net. 13. 5. 2012. Приступљено 10. 10. 2013.. 
  4. ^ „Kirilenko MVP Evrolige, Krstić u najboljoj petorci“. sportske.net. 12. 5. 2012. Приступљено 10. 10. 2013.. 
  5. ^ „Timberwolves Sign Veteran Forward Andrei Kirilenko“. b92.net. 27. 7. 2012. Приступљено 10. 10. 2013.. 
  6. ^ „Andrei Kirilenko Career Stats“. nba.com Приступљено 10. 10. 2013.. 
  7. ^ „Walker's jumper lifts Bobcats over Wolves, 89-87“. sports.yahoo.com. 14. 11. 2012. Приступљено 10. 10. 2013.. 
  8. ^ „Kirilenko napušta Minesotu“. zurnal.rs. 29. 6. 2013. Приступљено 10. 10. 2013.. 
  9. ^ „Andrej Kirilenko u Bruklinu“. b92.net. 12. 7. 2013. Приступљено 10. 10. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :