Андреј Кириленко

С Википедије, слободне енциклопедије
Андреј Кириљенко
Андреј Кириљенко
Лични подаци
Пуно име Андреј Генадијевич Кириленко
Надимак АК-47
Датум рођења (1981-02-18)18. фебруар 1981.(43 год.)
Место рођења Ижевск, СССР
Држављанство Русија
Висина 2,06 м
Информације о каријери
НБА драфт 1999. / 1. рунда / 24. пик
Одабрао: Јута џез
Про каријера 1997—2015
Позиција Крило
Сениорска каријера
Године Клуб
1997—1998
1998—2001
2001—2011
2011—2012
2012—2013
2013—2015
2015
Спартак Ст. Петерсбург
ЦСКА Москва
Јута Џез
ЦСКА Москва
Минесота Тимбервулвси
Бруклин Нетси
ЦСКА Москва
Репрезентативна каријера
 Русија

Статистика Уреди на Википодацима на basketball-reference.com
Статистика  Уреди на Википодацима на nba.com

Андреј Генадијевич Кириленко (рус. Андрей Геннадьевич Кириленко; Ижевск, 18. фебруар 1981) бивши је руски кошаркаш. Играо је на позицији ниског крила и крилног центра. Изабран је у 1. кругу (24. укупно) NBA драфта 1999. од стране Јута Џеза.

На Европском првенству у кошарци 2007. године изабран је за најкориснијег играча турнира (MVP) где је Русија освојила златну медаљу.

Познат је под два надимка: АК-47 (Андреј Кириљенко, његов број на дресу је 47), и Иван Драго зато што подсећа на овог филмског лика.

Кириљенко је рођен у Ижевску, главном граду Удмуртске републике у Руској федерацији, али је одрастао у Санкт Петербургу. Његова жена Маша, певачица је и кћерка бившег руског репрезентативца Андреја Лопатова. Такође има брата Фјодора.

Каријера[уреди | уреди извор]

Европа[уреди | уреди извор]

18. јануара 1997, Кириљенко је постао најмлађи играч који је заиграо у руској Суперлиги. У дебију за Спартак Санкт Петербург постигао је три поена против Спартак Москве. Кириљенко након само годину дана проведених у Спартаку напушта клуб и одлази у ЦСКА Москву. У првој сезони у ЦСКА осваја наслов руског првака и изабран је на руску Ол-Стар утакмицу. На Ол-Стару је још наступио и победио на такмичењу у закуцавању.

Са 18 година и 132 дана, Кириљенко је постао најмлађи европски играч који је изабран на NBA драфту. Драфтован је од стране Јута Џез а као 24. избор NBA драфта 1999. године. Међутим, следеће две сезоне остао је у ЦСКА Москви. У сезони 1999/2000. помогао је клубу да освоји прву титулу источноевропске кошаркашке лиге и другу годину заредом титулу руског првака. 23. априла 2000. по други пут у каријери изабран је на руску Ол-стар утакмицу. Поново је наступио на такмичењу у закуцавању и иако је био главни фаворит у освајању такмичења, Кириљенко је на крају завршио на другом месту.

NBA[уреди | уреди извор]

Кириљенко се у сезони 2001/02. придружио Јута Џезу. Изабран је у прву петорку новајлија сезоне. Наметнуо се у једног од понајбољих младих играча и одбрамбених играча NBA лиге. Као резерва биран је на NBA Ол-Стар утакмицу у Лос Анђелесу 2004. године. У сезони 2003/04. био је трећи блокери четврти „крадљивац“ лиге, тиме поставши тек други играч у историји NBA лиге који су били међу најбољих пет у обе категорије (Дејвид Робинсон био је први блокер и пети крадљивац лиге у сезони 1991/92).

Након што се 2003. Џон Стоктон пензионисао и Карл Малон напустио Јута и отишао у Лос Анђелес Лејкерсе, Кириљенко је постао вођа екипе. Одиграо је 78 утакмица (од могућих 82) и предводио екипу до скора 42-40. Јута Џез је због једне утакмице (једна победа за улазак у плејоф) пропустила плејоф, па су завршили на 9. месту на Западној конференцији иза Денвер Нагетса. Кириљенко је у гласању за одбрамбеног играча године завршио на петом месту, док је у гласању за играча који је највише напредовао завршио на четвртом месту. Проглашен је у најбољу дефанзивну другу петорку лиге, и предводио је Џезере у многим статистичким категоријама: поенима, скоковима, блокадама, укр. лоптама и слоб. бацањима.

Кириљенко са руским председником Димитријем Медведевом 2008

Средином сезоне 2004/05. у утакмици против Вошингтон Визардса повредио је десни зглоб руке, због чега је пропустио остатак сезоне. Упркос томе што је одиграо само 41 утакмицу, Кириљенко је поново био најбољи блокер лиге и изабран је у најбољу дефанзивну другу петорку лиге. У сезони 2005/06. још је једном био понајбољи блокер и одбрамбени играч лиге. 26. априла 2006. у поразу Јуте од Сакраменто Кингса 91:89, уписао је свој други трипл-дабл сезоне и 10 блокада, што му је рекорд каријере. Кириљенко је, наиме, утакмицу завршио са 15 поена, 14 скокова, три асистенције и 10 блокада. На крају сезоне изабран је у најбољу дефанзивну петорку лиге. У просеку је постизао 15,3 поена, 8 скокова, 4,3 асистенција, 1,5 укр. лопти и 3,2 блокаде по утакмици.

Сезона 2006/07. за Кириљенка је била најслабија у каријери. Често се налазио под критикама тренера Јуте Џерија Слоуна, бележио је слабије бројке чак и од оних у руки сезони. Томе га је чак његов саиграч Дерон Вилијамс критиковао да је нерадник. У просеку је постизао 8,3 поена и 4,7 скокова по утакмици. Кириљенко је желео отићи из Јуте јер није био задовољан системом тренера Џерија Слоана и својом улогом у тиму. Након што је разговарао са генералним менаџером клуба Кевином О'Конором и рекао да жели да оде, од управе клуба није добио ни негативан ни позитиван одговор.

Иако је изјавио да жели бити мењан у било коју другу NBA екипу само да не остане у Јута Џезу, Кириљенко је и следеће сезоне остао у саставу екипе. У сезони 2007/08. поправио је све важније статистичке бројке у односу на прошлу сезону и просечно постизао 11 поена, 4,7 скокова, 4 асистенције, 1,2 укр. лопте и 1,5 блокада по утакмици. Највише је поправио свој шут за три који је са лоших 21% поправио на рекордних 38%.

Повратак у Русију[уреди | уреди извор]

4. октобра 2011. објављено је да се Кириљенко враћа у свој стари тим ЦСКА из Москве.[1] Иако се очекивало да се после завршетка NBA локаута Кириљенко врати у NBA он је одлучио да остане у ЦСКА до краја сезоне.[2] Са ЦСКА је стигао до финала Евролиге где су поражени од грчког Олимпијакоса.[3] Кириљенко је проглашен за МВП-ја Евролиге у сезони 2011/12. и изабран је у најбољи тим сезоне.[4] У 17 утакмица Евролиге просечно је бележио 14,1 поен и 7,5 за 29,9 минута по утакмици.

Минесота Тимбервулвси[уреди | уреди извор]

27. јула 2012, Кириљенко је потписао са Минесота Тимбервулвсима.[5] Био је стартно крило и одиграо је 64 утакмице током сезоне 2012/13. Пропустио је 18 утакмица због повреде. Сезону је завршио са просечно 12,4 поена, 5,7 скока и 2,8 асистенције по мечу.[6] Своју најбољу партију имао је 14. новембра 2012. у поразу од Шарлот Бобкетса, када је постигао 26 поена и имао 12 скокова.[7] У јуну 2013. Кириљенко је раскинуо уговор са Тимбервулвсима, одрекавши се 10 милиона долара загарантоване зараде, и постао слободан агент.[8]

Бруклин Нетси[уреди | уреди извор]

У јулу 2013. Кириљенко је потписао двогодишњи уговор са Бруклин Нетсима.[9]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Кириљенко је дебитовао за репрезентацију Русије на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју где је Русија завршила на 8 месту. Касније је играо на Еуробаскету 2001. где је Русија завршила на 5. месту од 16 тимова. Једино учешће Кириљенка на Светским првенствима било је 2002. године на Светском првенству у Индијанаполису где је Русија завршила на 10 месту од 16 тимова. Кириљенко је играо на укупно 5 Еуробаскета 2001,2003,2005,2007. и 2011. године. Највећи успех је био 2007. на Европском првенству у Шпанији где је репрезентација Русије освојила златну медаљу а Кириљенко проглашен за најкориснијег играча првенства. На Еуробаскету 2011. у Литванији освојио је бронзану медаљу.

Учествовао је још на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и Олимпијским играма 2012. у Лондону где је освојио бронзану медаљу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Andrei Kirilenko returns to CSKA”. cskabasket.com. 4. 10. 2011. Архивирано из оригинала 02. 06. 2013. г. Приступљено 10. 10. 2013. 
  2. ^ „Andrej Kirilenko ostaje u CSKA”. b92.net. 31. 12. 2011. Приступљено 10. 10. 2013. 
  3. ^ „Čudo Olimpijakosa, Ivković šampion”. b92.net. 13. 5. 2012. Приступљено 10. 10. 2013. 
  4. ^ „Kirilenko MVP Evrolige, Krstić u najboljoj petorci”. sportske.net. 12. 5. 2012. Архивирано из оригинала 23. 08. 2014. г. Приступљено 10. 10. 2013. 
  5. ^ „Timberwolves Sign Veteran Forward Andrei Kirilenko”. b92.net. 27. 7. 2012. Приступљено 10. 10. 2013. 
  6. ^ „Andrei Kirilenko Career Stats”. nba.com. Архивирано из оригинала 07. 12. 2006. г. Приступљено 10. 10. 2013. 
  7. ^ „Walker's jumper lifts Bobcats over Wolves, 89-87”. sports.yahoo.com. 14. 11. 2012. Архивирано из оригинала 31. 05. 2014. г. Приступљено 10. 10. 2013. 
  8. ^ „Kirilenko napušta Minesotu”. zurnal.rs. 29. 6. 2013. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 10. 10. 2013. 
  9. ^ „Andrej Kirilenko u Bruklinu”. b92.net. 12. 7. 2013. Приступљено 10. 10. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]