Андре Курнанд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андре Курнанд

Andre Kurnan.GIF
Андре Фредерик Курнанд

Општи подаци
Датум рођења 24. септембар 1895.
Место рођења Париз (Француска)
Датум смрти 19. фебруар 1988.
Место смрти Грејт БарингтонМасачусетс (САД)
Рад
Поље Физиологија
Институција Колеџ лекара и хирурга
Познат по Катетеризација срца
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физиологију или медицину (1956.)

Андре Фредерик Курнанд (фр. André Frédéric Cournand; Париз, 24. септембар 1895Грејт БарингтонМасачусетс, 19. фебруар 1988) је био амерички лекар и физиолог француског порекла, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину у 1956.

Биографија[уреди]

Андре Фредерик Курнанд је рођен у Паризу 24. септембра, 1895, као друго од четворо деце, Жила Курнанда, стоматолога, и његове супруге Маргарите Вебер. Основно и средње образовање је стакао у школи Лицеј Кондорсе, а факултетску диплому на факултету уметности и науке Универзитета у Паризу 1913. и 1914, у области физике, хемије и биологије.

Као младић Курнанд је био заљубљеник у спорт и од спортских дисциплина интензивно је упражњавао фудбал, тенис, и алпско планинарење. Курнанд је био и члан Алпинистичког клуба Францске, и члан Америчког алпинистичког клуба.

Студије медицине, које је започео 1914, прекинуо је због волонтирања у Француској војсци у Првом светском рату. Од 1915. до 1918 Курнанд је био додељен пешадијском пуку и батаљону хирурга у којима је добио Ратни крст (Croix de Guerre) са три бронзане звездице.

Након изласка из војске крајем Првог светског рата, Курнанд је наставио студије медицине и постао лекар у Паризу, 1925. Током наредних неколико година Курнанд је стекао велико клиничко искуство: из интерне медицине код професора Масарија и Ашара, плућних болести код професора Риста, педијатрије код професора Дебреа, и неурологије код професора Гиљена. Докторирао је са тезом Акутна дисеминована склероза, на Медицинском факултету у Паризу маја 1930.

Даље школовање Курнанд је наставио у Сједињеним Америчким Државама, у Диспанзеру за плућне болести и туберкулозу Универзитета Колумбија и болници у Њујорку. Када је Курнанду понуђена могућност да постане стални начелника службе у диспанзеру, под вођством Дикинсон В. Ричардса, и ради на истраживањима из физиологије и физиопатологије дисања, он је 1941. одлучио је да се настани у САД, и постала амерички држављанин. Из његовог рада и сарадње са Дикинсон В. Ричардсом, која је трајала више од четврт века, проистекла су бројна медицинска открића праћена међународним признањима, међу којима је и додела заједничке Нобелове награде за физиологију или медицину.

Задњих месеци живота, већ озбиљно нарушеног здравља, Курнанд се повукао, на фарму Беркшир у Масачусетсу. Његово срце је све више попуштало и слабило и он је осетио да је дошао до крај његовим дугим путовањима по свету. Преминуо је 19. фебруара 1988., у дубокој старости у 93 години богатог живота, у коме је успешно испунио своју мисију лекара и научника.

Дело[уреди]

О значају Курнандовог рада у области катетеризације срца најбоље говори део излагања поводом доделе Нобелове награде за физиологију или медицину 11. децембра, 1956:
"Срчани катетер је био ... кључ у брави“... Окретањем овог кључа, Курнанд и његове колеге довели су нас у нову еру разумевања поремећаја нормалних срчаних функција, и проширили их новим хоризонтима наде да се помогне болесногм срцу... Ми увек треба да запамтимо да је прва операција на отвореном срцу коју је извео Гибон (Gibbon) у фебруару 1952, код 15-то месечне девојчице са наводно АСД, завршила смрћу на операционом столу, јер није имала АСД, већ велики патент дуктус артериозус. Најгора ситуација са којом се може суочити кардиохирург у операционој сали је неочекивана, нетачна или непотпуна дијагноза болести. Срчана катетеризација даје нам мапу пута који треба да пратимо и да сигурно планирамо и надамо се успешно обављеном послу“.

Признања[уреди]

  • Croix de Guerre, Француске (1914-18)
  • Commandeur de la Légion d’Honneur, Француске
  • Commandeur des Palmes Académiques, Француске
  • 1946. Andreas Retzius Silver Medal, Интернационалног Шведског удружења за медицину (Swedish Society of Internal Medicine)
  • 1950. Ласкерова награда, U.S. Public Health Service
  • 1956. Нобелова награда за физиологију лили медицину (заједно са D. W.Richards-ом и W. Forssmann)
Associé Etranger, Académie des Sciences de l’Institut de France
Associé Etranger, Националне медицинске академије (Académie Nationale de Médecine), Париз
  • 1958. Златна медаља, Краљевске медицинске академије (Royal Academy of Medicine), Брисел
Member, National Academy of Sciences
Honorary Fellow, Royal Society of Medicine, London
  • 1959. President, Harvey Society, New York
  • 1962. John Phillips Memorial Award, American College of Physicians
  • 1966. Academy Medal, New York Academy of Medicine
  • 1969. Associé Etranger, Académie Royale de Médecine de Belgique
  • 1970. Jimenez Diaz Prize, Madrid
  • 1971. Trudeau Medal, American Thoracic Society
  • 1975. Fellow, American Academy of Arts and Sciences
Honorary Associate Member, Académie des Sciences, Belles-Lettres et Arts de Lyon

Извори[уреди]

  • Kenéz, J (Nov 1975). „A.F. Cournand, pioneer in respiratory function testing“. Orvosi hetilap 116 (46): 2725–7. PMID 1105289. 
  • Riley, R L (Oct 1971). „The award of the Trudeau Medal for 1971 (Andre F. Cournand)“. Am. Rev. Respir. Dis. 104 (4): 615–7. PMID 4937533. 

Спољашње везе[уреди]