Андре Курнанд

Андре Курнанд
Андре Фредерик Курнанд
Општи подаци
Датум рођења	24. септембар 1895.
Место рођења	Париз (Француска)
Датум смрти	19. фебруар 1988.
Место смрти	Грејт Барингтон — Масачусетс (САД)
Рад
Поље	Физиологија
Институција	Колеџ лекара и хирурга
Познат по	Катетеризација срца
Награде	Нобелова награда за физиологију или медицину (1956.)

Андре Фредерик Курнанд (фр. André Frédéric Cournand — Андре Фредерик Курнан; 24. септембар 1895 — 19. фебруар 1988) је био амерички лекар и физиолог француског порекла, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину у 1956.

Биографија

Андре Фредерик Курнанд је рођен у Паризу 24. септембра, 1895, као друго од четворо деце, Жила Курнанда, стоматолога, и његове супруге Маргарите Вебер. Основно и средње образовање је стакао у школи Лицеј Кондорсе, а факултетску диплому на Сорбони 1913. и 1914, у области физике, хемије и биологије.

Као младић Курнанд је био заљубљеник у спорт и од спортских дисциплина интензивно је упражњавао фудбал, тенис, и алпско планинарење. Курнанд је био и члан Алпинистичког клуба Францске, и члан Америчког алпинистичког клуба.

Студије медицине, које је започео 1914, прекинуо је због волонтирања у Француској војсци у Првом светском рату. Од 1915. до 1918 Курнанд је био додељен пешадијском пуку и батаљону хирурга у којима је добио Ратни крст (Croix de Guerre) са три бронзане звездице.

Након изласка из војске крајем Првог светског рата, Курнанд је наставио студије медицине и постао лекар у Паризу, 1925. Током наредних неколико година Курнанд је стекао велико клиничко искуство: из интерне медицине код професора Масарија и Ашара, плућних болести код професора Риста, педијатрије код професора Дебреа, и неурологије код професора Гиљена. Докторирао је са тезом Акутна дисеминована склероза, на Медицинском факултету у Паризу маја 1930.

Даље школовање Курнанд је наставио у Сједињеним Америчким Државама, у Диспанзеру за плућне болести и туберкулозу Универзитета Колумбија и болници у Њујорку. Када је Курнанду понуђена могућност да постане стални начелника службе у диспанзеру, под вођством Дикинсон В. Ричардсом, и ради на истраживањима из физиологије и физиопатологије дисања, он је 1941. одлучио је да се настани у САД, и постала амерички држављанин. Његов рад и сарадњи са Дикинсон В. Ричардсом, резултирала јер доделом заједничке Нобелове награде, и трајало је више од четврт века.

Дело

О значају Курнандовог рада у области катетеризације срца најбоље говори део излагања поводом доделе Нобелове награде за физиологију или медицину 11. децембра, 1956:
"Срчани катетер је био ... кључ у брави“... Окретањем овог кључа, Курнанд и његове колеге довели су нас у нову еру разумевања поремећаја нормалних срчаних функција, и проширили их новим хоризонтима наде да се помогне болесногм срцу... Ми увек треба да запамтимо да је прва операција на отвореном срцу коју је извео Гибон (Gibbon) у фебруару 1952, код 15-то месечне девојчице са наводно АСД, завршила смрћу на операционом столу, јер није имала АСД, већ велики патент дуктус артериозус. Најгора ситуација са којом се може суочити кардиохирург у операционој сали је неочекивана, нетачна или непотпуна дијагноза болести. Срчана катетеризација даје нам мапу пута који треба да пратимо и да сигурно планирамо и надамо се успешно обављеном послу“.

Извори

• Kenéz, J (Nov 1975). „A.F. Cournand, pioneer in respiratory function testing“. Orvosi hetilap 116 (46): 2725–7. PMID 1105289. 
• Riley, R L (Oct 1971). „The award of the Trudeau Medal for 1971 (Andre F. Cournand)“. Am. Rev. Respir. Dis. 104 (4): 615–7. PMID 4937533. 

Спољашње везе

• Биографија Андре Курнанда, на Nobelprize.org