Андре Лери

Из Википедије, слободне енциклопедије
Андре Лери

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 1875.
Место рођења: Париз (Француска)
Датум смрти: 8. септембар 1930.
 (Швајцарска)

Андре Лери (фр. André Léri; (1875 - 8. септембар 1930) је био француски лекар, неуролог који је рођен у Паризу. Студирао је медицину у Паризу, као студент Џозефа Бабинског (Joseph Babinski 18571932) и Пјер Мари (Pierre Marie 18531940). Године 1904. докторирао је са темом Прогресивна дегенеративна болест кичмене мождине (лат. Tabes dorsalis). Током Првог светског рата, Лери је био задужен за дијагностиковање оболелих војника са знацима ратом изазване неурозе.

Лери је објавио већи број дела из области неурологије, офталмологије и психијатрије, али се углавном памти по његовом доприносу остеологији, у оквиру које се углавном бавио истраживањем болести коштаног ткива. Лери је био председник Француског офталмолошког друштва и сарадник часописа (фр. Nouveau Traite de Medecine Et de Therapeutique).

Лери је умро 1930. од тумора костију, у 55 години живота.

Библиографија[уреди]

  • Cécité et tabes. Paris, 1904.
  • Spondylose rhizomélique. Handbuch der Neurologie. Volume 2. Berlin, 1911.
  • Die Akromegalie.
  • Etudes sue les affections des os et des articulations. Berlin, 1926.
  • Die Pagetsche Knochenkrankheit. With Pierre Marie. Handbuch der Neurologie. Volume 4. Berlin, 1913.
  • Commotions et émotions de guerre. Berlin, 1918. Translated into English.
  • Une varieté de rheumatisme chronique: la main en largnette (présentation de pièceses de coupes). Bulletins et memoires de la Société medicale des hôpitaux de Paris, P. Marie, A.Léri: 1913, 36: 104-107.

Извори[уреди]

  • André Léri на Who Named It
  • Fischer I: Biographisches Lexikon der hervorragenden Arzte der letzten funfzig Jahre. T. 2. Monachium-Berlin: Urban & Schwarzenberg, 1962, ss. 894-895.